Кућа Добрих Вести

Login

Затворски универзитет

Оцените овај чланак
(1 Глас)

studentsБАЈОН - Друштво и људи у њему су хумани, ако воде бригу и o затвореницима. Француска је једно од таквих друштава.

У тој земљи постоји група људи која одређено време проводи у затворима, где едукују особе на издржавању казне.

Државно удружење студената GENEPI (Groupement étudiant national d'enseignement aux personnes incarcérées), окупља 1.300 чланова, међу којима је 12 студената из града Бајон, на крајњем југозападу Француске у региону Аквитанија, који добровољно проводе сат и по недељно "иза решетака“.

Групу при GENEPI у Бајону је до сада водила студенткиња књижевности Клое Ечаманди .

 

Затворски "универзитет"

 

Она каже да чланови групе потичу из различитих огранака. У зависности од пројеката у затворској установи, који треба да се спроведу и од самих затвореника, пројекти се прилагођавају слушаоцима.

Ечамандијева наводи и да постоји контакт с образовним кадром, који је запослен у самој затворској установи. Она је, држећи им часове из историје, помогла неким затвореницима да припреме испите потребне да се положе због професионалне квалификације.

"Затворска професорка" истиче да је у почетку настојала да јој предавања не буду класична, мислећи да ће на тај начин блокирати људе који их слушају. Зато је планирала да обухвати биографије америчког председника Барака Обаме, Мајкл Џексона и осталих познатих личности.    

Ечамандијева је, међутим, наишла на  веће интересовање људи у затворима за класична предавања из историје, тако да се томе прилагодила. Та млада жена, заљубљена у књижевност, која планира да се бави педагошким радом, била је веома зачуђена  када је видела да људи који се налазе у затворима долазе мотивисани на предавања, да желе да уче и да се на тај начин припреме за излазак из затворске средине.

 

Историја не храни гладна уста

 

На њено велико изненађење, затвореници су, како каже, веома заинтересовани, а кад их у ретким случајевима опадања пажње упита зашто их одређен садржај не интересује, они тада кажу да им историја неће помоћи када изађу из затвора да себи плате храну и стан. У тим случајевима треба објаснити да праћење часова историје не спречава проналажење посла.  

Једна од особа  која такође учествује у едукацији затвореника је и студент права Клеман Руле, који им држи часове енглеског језика.

Он каже да особе које похађају те часове обично по истеку казне имају у плану одлазак у неку од англосаксонских земаља, или професионалну употребу енглеског језика.

 

Обострана корист од предавања

 

На крају завршене школске године, Ечамандијева и Руле су направили рекапитулацију обављене едукације у затворима.

Они су констатовали да су се осетили корисним и да су спровођењем затворске едукације обогатили факултетско знање. Руле истиче квалитет људских односа и каже да су приметили да се на њих рачуна, да се њихова предавања чекају, слушају.

Он каже да позитивно испуњава то што постоји жеља да се право не сагледава само из угла правника.

 

Забринутост

 

Ечамандијева је забринута за поновно укључивање затвореника у друштво по истеку казне.

“Неки проводе 22,5 часова у ћелији, изађу само у шетњу, а ми смо им једина веза за спољашњошћу. То не треба нарушити”, сматра Ечамандијева.    

Студенти  из удружења GENEPI су претходно обучени од стране професионалаца који раде у затворској средини, као и бивших затвореника.

Добровољци се позивају и на регионалне или државне скупове где могу разговарати о великим актуелним проблемима правосуђа и затворским условима .

Ечамандијева, која се вратила са једног од тих скупова у француском граду Лилу, каже да су тамо изразили потребу успостављања дијалога са вишим нивоима управа у затворима.    

“Наш проблем је што понекад имамо утисак да замењујемо затворску управу у њеној обавези да организује одређену активност за затворенике”, изјавила је Ечамандијева, а пренео је sajt sudouest.fr

                                        Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 30 децембар 2012 18:24
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија