Кућа Добрих Вести

Login

Перформанси студентских тимова уз позив да се вратимо себи и природи

Оцените овај чланак
(6 гласова)

nislijefiksnaБЕОГРАД - Студенти Економског факултета Универзитета у Нишу, Душан Стевановић, Сања Старинац и Вељко Здравковић, који су били један од 12 тимова финалиста у изради студије случаја компаније EY ("Ernst & Young"), у решавању постављеног задатка кренули су од финансијске анализе и утицаја финансија на пословање, при чему им је, истиче Старинац, пуно помогло теоретско знање стечено на факултету.

 

На финалном такмичењу "Learn Today - Lead Tomorrow", које је организовала почетком овог месеца у Београду EY, једна од водећих светских ревизорско-консултантских компанија, победничким тимовима омогућена је двомесечна пракса у одељењу ове фирме по њиховом избору, а пет првопласираних екипа ушло је у процес селекције за EY стипендије током школовања, уз могућност запошљавања.

 

У претходна два текста на ову тему представили смо пет првопласираних тимова, од којих су прво и друго место освојили студенти београдског ФОН-а, а треће студенти Економског факултета Универзитета у Новом Саду. Представили смо и друге студентске приче финалиста и њихових решења задате студије случаја, која се односила на то да саветују једну замишљену компанију "Fruit&Young" како да на најбољи начин диверсификују свој бизнис и провере да ли им се уопште исплати да почну продају сока, пошто су се до тада бавили искључиво производњом и продајом бобичастог воћа.

 

Финалисти су били и студенти Универзитета у Нишу и академци ФЕФА

 

,,У принципу, нама је увек битно да одлука која се донесе везано за бизнис буде заснована, пре свега, на финансијама”, каже за ,,Кућу добрих вести” Вељко Здравковић, са нишког Економског факултета.

 

Базирали смо се, додао је он, на математичкој основи, на тој оптимизацији, а кренули смо од тога да поставимо темељ, поткрепљен финансијском анализом, са циљем да то буде одрживо управо са финансијске стране.

 

“И да не буде у том процесу да имамо одређени ресурс који сада експлоатишемо без бриге о томе шта ће бити у будућности, без размишљања на дужи рок. Бар ми у Нишу имамо толико примера упропашћавања некада великих и значајних капацитета, од засада вишања до Електронске индустрије”.

 

Студенти Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Јелисавета Лазаревић, Јелена Матаруга и Јанко Сикошек поставили су ситуацију тако као да се овог тренутка налазе у канцеларији и решавају задатак.

 

                      fefauradjena

 

Определили су се у свом правом малом драмском наступу (елегантни, две девојке и младић у фраку, са жутим лептир машнама и белим кошуљама, што је изгледа био омиљени модни детаљ више тимова младих такмичара), за једноставнију варијанту, без "много компликовања са финансијама".

 

Сматрају, како су рекли за наш портал, да је њихово решење одрживо јер су га поредили са конкретним примерима из привреде. Сигурно је да би њихов модел било могуће искористити за покретање неког стварног бизниса.

 

Драмски перформанс студената Универзитета у Подгорици – повратак себи и природи

 

Прави мали драмски перформанс приредили су студенти Универзитета Доња Горица у Подгорици, победнички тим у решавању студије случаја у Црној Гори - Тамара Жарковић, Балша Ломпар и Марко Бошковић. Они сматрају да будућност ове цивилизације није у технологији, него у повратку себи и природи, јер, "ако наставимо овако, уништићемо сами себе и нестаћемо са ове планете".

 

,,Многи желе да моделе сместе у живот, а то је немогуће јер ће живот увек бити богатији од модела и морамо да смислимо нешто што је изнад тога. А то нешто није у бројевима, већ га морамо наћи у себи. Морате имати страст, љубав, инспирацију у окружењу, па да направите нешто што ће живети и након вас, истакао је у изјави за Кућу добрих вести Марко Бошковић.

 

                      crnogorciuradjena

 

,,Већина људи нас пита је ли наш приступ одржив и сматрају нас помало романтичнима. А свет су довде довели управо романтичари, сањари, за које се испоставило да су у праву тек када је прошло неко време. Црна Гора је мала земља која покушава да се снађе у овој глобализацији и једини начин за то јесте да буде уникатна. Морамо да понудимо нешто што други немају, рецимо да се бавимо агротуризмом, јер имамо очувану природу, а не да од Црне Горе правимо копије Монте Карла или да им нудимо Хајате и Интерконтинентале, којих је људима доста. Људи траже природу”, сматра победнички црногорски тим.

 

Тројица Крушевљана обратила је пажњу на сваки детаљ

 

Тројица Крушевљана који струдирају економију у Београду- Александар Милојевић, Игор Јовановић и Ненад Раичевић, обратила је пажњу на сваки детаљ у изради студије, од маркетинга, преко производње, циљних група, до извоза.

 

                    krusevljani

 

Дали су своје финансијске анализе, али будући да су сачинили детаљан и обиман програм, кажу, нису успели све да презентују. Но, сматрају да је њихов предлог одржив, иако нису могли да предвиде баш све елементе.

 


,,Ђуса три” - победнички тим из Босне и Херцеговине

 

Звонимир Милетић, је у име победничког тима из Босне и Херцеговине (БиХ) са Економског факултета Свеучилишта у Мостару, у коме су биле и две девојке Нада Големац и Ела Беванда, предочио да конкуренција на такмичењу у изради студије случаја у тој земљи није била лака, али да су успели да победе и уђу у финале за надметање у Београду.

 

                       mostarcifiksnauradjena

 

,,Што се тиче наше презентације доста смо се фокусирали на креативност, израдили смо и наше беџеве, брошуре, бројне финансијске материјале. Наш тим је ,Ђуси три', а главни производ је ђус, који је и задан у студији случаја. Ту смо се фокусирали на максималну произвоњу ђуса тако што смо склопили партнерство са једном фирмом у којој смо поставили наше стројеве, машине. То нам је била главна цака како да дођемо до што већег профита”.

 

По чему је Ваша идеја на такмичењу у БиХ била боља од других, како ју је жири оценио?

 

,,Ми смо прилично добро урадили нашу анализу и остварили смо доста велики профит. Анализирали смо бројне ризике и урадили многобројне симулације: колики ће нам бити профит ако нам се догоди то и то, ако се повећају трошкови, ако се повећа приход...Такође смо били доста креативни у маркетиншком делу, у изради неких материјала, тако да мислим да су те две ствари заједно одлучиле то да се ми нађемо у Београду и уживамо у ових пар дана”, каже Милетић.

 

                       mostarciuradjena

 

,,Чланови жирија на презентацији нису имали нека тешка додатна питања за нас. Углавном су се односила на маркетиншки део наше стратегије. Чули смо, овако из интерних кругова, да је доста добар одјек био у вези наше презентације, јер смо доста лежерно представили нашу студију случаја, а не као неки стројеви, који су је напамет научили. Опуштено и са смешком смо презентирали, па се то некима допало, некима можда и није, али победили смо у Босни и Херцеговини”.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 23 децембар 2014 12:11
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија