Кућа Добрих Вести

Login

Други дан форума: Лична иницијатива као покретач

Оцените овај чланак
(1 Глас)

fejssssssБЕОГРАЕД - Студенти у Србији су свесни да им формална едукација не пружа довољно знања и спремни су да прихвате друге форме свог напредовања, али чини се још увек не разумеју колико је битна лична иницијатива и предузетнички дух.


То се бар тако да закључити на основу панела о едукацији и иновацији који је организован на Форуму о одрживом развоју који је други дан по реду организовао Унеско клуб у Градској управи.


Питање како се повезати са корпоративни сектором, било је једно у низу питања која су студент поставили панелистима а из тих питања да се закључити да они имају перцепцију да неко други уместо њих треба да им обезбеди конекцију са неком компанијом у којој желе да се запосле, ии да представе неку своју пословну идеју.


Они имају и очекиване дилеме око финансирања њихових иновативних идеја, како их реализовати, а све у условима ниског економског раста, који важи за Србију. “Време када су други бринули о нама је прошло, морамо преузети будућност у своје руке”, порука је панелиста младима и саветују да је развијање предузетничког духа првенствено то што нам је потребно.


Милан Новаковић ради у компанији "Мicrosoft Srbija" на развоју кључних цлоуд технологија као Senior Devolopment Lead. Он каже да је та компанија отворена за младе и њихове идеје. Наводи да једном недељно долази група људи на друзење уз пиво где се размењују идеје и људи долазе да попричају.


“Код нас долазе клинци из основне школе, компаније су отворене за то али их ретко кад неко контактира. Са друге стране, примећујем, такође има иницијативе. Ево мене је са Економског факултета контактирала организација Промос која одржава панеле, предавања у сарадњи са Привредном комором Србије, компанијама….Мислим да је код нас мало запостављен самоорганизирајући дух. Требало би мало вишсе сами себе да организујемо и сами себи помогнемо. Чекамо вечито неког другог да нам помогне. Навикли смо тако годинама јер смо живели у систему да ти треба да радиш нешто други ће да се брине о теби. Реалност је сада мало другачија. Људи се демотивишу на неком факлутету како они треба сами да се цимају, то делује као поповање али је то реалност. Могуће да они замишљају да је то грандиозно. Али довољно је послати мејл или на Фејсбуку неку поруку послодавцу.


Тема панела на који је Николић говорио била је едукација и иновација И одрзиви развој. Тим поводом Новаковић је истакао да када се има у виду глобална економска ситуацију, једини начин да будемо одрживи да повећамо ефикасност. Иновација може да буде и да смо створили нешто ново или да смо применили нешто постојеће на ствари и учинили ефикаснијим. Поред формалне и неформална едукација је јако битна, узимање курсева онлајн, уцлањење у клуб читалаца може да буде корак напред, неко је прочитао књигу, дошао на неку идеју, дошао до додатног знања. Едукација по мени је начин на који се друштво прилагодјава да се боље оријентише ка својој будућности”, истиче он.


Примарна улога факултета је да образују а не да запошљавају


Драган Лончар ванредни професор са Економског факултета у Београду каже да не треба факултетима додељивати улогу која им није примарна а то је да стварају услове за запошљавање својих студената тако што ће остваривати конекције са корпоративним сектором. На факултетима је, истиче да обезбеде најбоље могуће знање и фундамент, на коме млади могу да касније заснују успешно тражење посла, али скакако не треба осудјивати образовање што нема иновација и предузетништва у неком систему.


“Свако има улогу у том систему и везе су превише комплексне да би се све поједноставило и имао јасан закључак да ли треба кроз образовни систем учити неког да постане врхунски программер. Можда он то никад неће постати. Мој пријатељ који је врхунски програмер, задужен за најпопуларнију игрицу на свету је човек којиј се није бавио математику нити физиком, нити је формално стекао програмско знање. Сам се интересовао за то радио на Исланду, као пица достављач и тако успео”, објашњава Лончар на примеру како то изгледа пут до пословног успеха И као доказ да образовни систем не би требало да оспособљавање за конкретан посао има примарни циљ.


Према његовим речима, формално образовање пружа један основни фундамент, културу понашања и опходјења, смањује трошкове државе и не треба умањивати његов значај у том смислу јер у супротном ћемо можда иимати савршеног програмера, али потпуно неписменог. То нам, тврди, није циљ.


“Ти можеш да се угледаш на врхунске Универзитете из иностранства и томе да тежиш. Са друге стране живиш у Србији где тржиште рада плитко, где људи неће да ти додју на Универзитет ако немају где да се запосле касније, ти мораш да правиш компромисе и правиш мост ка реалном сектору. Те теме су данас постале јако битне, где се закључује да факултет треба да те запосли а то уопште није тако”, истиче он.


Привредна комора Србије: Отворили смо се за младе


Милан Ристић из Привредне коморе Србије каже да та институција битно променила приступ према младима. Она је преузела модел Аустријске привредне коморе а има и програме на које студенти могу да се пријаве.


“Што се тиче Аустријске коморе, ми смо усвојили њихов модел крајем 2015. године где се комора трансформише у један лакши систем наступа младих социјалних и угрозених категорија предузентика ка влади и министарствима. Ми смо нека спона. Представљамо сва министарства - привреде, спорта, финансија, рада…и пружамо сву неопходну подршку и информације, а обезбедјујемо ту неопходну повезаност”, објашњава Ристић.


“Пре свега преко Привредне коморе Европске уније чији смо чланови могуће је приступ програму "Invest Horizon". Крајем априла у оквиру тог пројекта треба да започну два семинара где ће бити предавачи из ПКС, ФОН-а, Економског факултета, видемо кога ћемо још позвати. Семинари сун а тему микрофинансирања, ванцаринских баријера, смањење трошкова пословања….Други програм је COSMO и он је намењен пре свега кластерима ради боље удруживања и пласмана робе ван Србије.



Ристић каже да се комора радо одазива на овакве интерактивне скупове где студенти дају своја мишљења о бизнис окружењу у Србији. Он истиче да млади долазе у привредну комору да представе своју иновацију, добију савете у вези покретања сопственог посла и истиче да се чим неко дође одмах препознаје ко је веран својој идеји И стрпљив да покрене свој посао.
“То се већ препознаје чим удју на врата, без обзира да ли жели да започне стартап кроз своју иновацију или да крене са франшизом. Млади људи су сами по себи иновација и они чистије виде ово своје пословно окружење него ми који смо у тим институцијама који покушавамо да олакшамо да ту своју иновацију пренесу на себе и своје запослене ако је стартап у питању”, истиче он.


Млади опрезно приступају институцијама као што су Министарства или Комора. Желимо да разбијемо тај гард који имају И да им поручимо да не треба да имају никакве бојазни и да ћемо учинити све што је у нашој моћи да им помогнемо, поручује Ристић и додаје да су свакодневно на услузи младима центри за иновације и едукацију, центар за креативну делатност, где се млади усавршавају кроз организовање радионица до покретања свог сопственог бизниса.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 26 фебруар 2016 22:31
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија