Кућа Добрих Вести

Login

ТЕДх конференција: Вреди остати у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

Tribinafkrad45454БЕОГРАД - Колико упорност, посвећеност, препознавање својих потенцијала и жеља на крају доведу до жељених резултата и успеха, најбољи су пример говорници на ТЕДх конференцији која је овог викенда одржана у Земуну, у Мадленијануму.


Како од навијача „Рада“ доћи до директора Мајкрософт Развојног Центра у Београду, како од дизајнера који шкраба своје цртеже у белешци доћи до дизајнера који шкраба своје цртеже на производима само су неки од личних и инспиришућих прича које смо чули.


Порука можда свих говорника је – вреди покушати остати у Србији!

 

Потребно је само да пратите своје снове и покушате да реализујете своје идеје. „Ова конференција ће бити успешна не ако сутрадан одете на своје послове, међу своје пријатеље и испричате приче које сте чули, већ ако следеће године неко од вас стоји овде и прича о својој идеји коју је реализовао у пракси“, рекао је присутнима Немања Јовановић, један од организатора конференције.


Милица Радоњић, носилац ТЕДх лиценце за Србију истакла је да се за праћење конференције пријавило 800 људи а да је од њих изабрано 100 оних који су имали привилегију да присуствују конференцији док је осталим омогућено да прате од куће путем live streama.


Драган Томић из Мајкрософт Развојног Центра у Београду још док је био навијач „Рада“ схватио је шта значе „лидери у акцији“ као и колико је важан мали тим са фокусираном визијом и добрим лидерима. Приказао је фотографију навијача и објаснио да све зависи од организатора - лидера како ће све изгледати на трибинама: почев од фотографије која треба да овековечи тај тренутак и од тога где је стао фотограф да ту фотографију направи, па до тога да ли је свако од навијача на свом месту. Све то, као пузле у слагалици, има своју функцију у остављању целокупног дојма и атмосфере на трибини.

„Том фотографу је неко требао рећи да ту стане, неко је морао да организује увоз тих бакљи из Италије, те чаршаве на којима пишу навијачки покличи требали смо узети од својих мама и обрадити их да на нешто личе. Свакоме ко је држао неки риквизит требало је рећи да ту стане“, сликовито је објаснио Томић.


Почиње златно доба за Србију


Након искуства активног навијача Томић, као студент одлази у Америку, тачније у Тексас 1992. године. Из Београда одлази у америчку варошицу од 2.500 становника и ту почиње његова прекретница. Он истражује себе и своја интересовања. Тамо учествује на информатичким такмичењима и побеђује. Пре повратка у Србију ради у централи Мајкрософта (Seattle, USA) скоро десет година. Завршио је школу у Америци (Texas Tech University (BS-Computer Science, BS-Electrical Engineering) i University of Washington (MBA)).


Један његов долазак у Србију 2006. године променио је све! Упознао је људе из Мајкрософта у Србији и пожело да остане да учествује у стварању центра у Београду. Пожелео је виши циљ – да постави Београд и Србију на ИТ мапу света. Са ове перспективе и дистанце, чини нам се да је у томе и успео.


Он каже да се од самог почетка ова његова мисија суочавала са одсуством системске подршке у Србији, али каже да напротив, то није био ограничавајући већ развојни фактор. Као да су људи који су били део тима хтели да успеју упркос свему.


„Преокрети су могући. Потребни су само погледи из више углова. Ја размишљам другачије. Почиње златно доба за Србију. Ово је моменат када је Србија кренула на бољи пут. Све већи број људи учествује у извозним индустријама: аутсорсинг дизајна, анимација, медицински туризам, ИТ, у свим тим областима ради око 50.000 људи. Реч је о људима који раде у атмосфери где се лидерство и иницијатива вреднују, они раде са здравом конкуренцијом и усавршавају се. Учествују у глобалној борби, где се цимају и усавршавају. То је тежи пут, борба и рад и иницијатива, али то је та група људи која може да мења будућност Србије“, закључио је он.

                                                     anababicccc
Шкрабање које је испунило сан


Како једно шкрабање по бележници може да вас одведе до остварења сна пример је и Ана Бабић, млада дизајнерка која је завршила дизајн и после тога радила разне друге послове. Била је и конобарица. Она је препричала своје искуство како су јој идеје биле на дохват руку, али буквално али их она није препознавала, већ су јој на то указали пријатељи. Како је рекла „често их ни сами нисмо свесни, иако су нам пред очима све време“. Зато треба стати и размислити о себи, о ономе што радиш, шта су твоји таленти, шта други виде у теби?“.


Шкрабац је тренутно њен главни посао. Шкрабац производи се праве од нуле. Процес се састоји од куповине материјала од домаћих компанија, израде кројева, шивења, штампања. Сваки производ је од почетка до краја дизајниран до детаља. Оно што је битно да се спомене је сарадња са великим бројем малих фирми и предузећа, јер је циљ да се упосли што више локалног бизниса.



Како направити способњаковиће?


Да ли спадате у способњаковиће или тупсоне могли сте да процените сами слушајући Игора Ракића власника Школе интелектуалних вештина.


Према његовим речима технолошке промене које се догађају на дневном нивоу доводе до тога да се стварају две врсте елита - Тупсони и Способњаковићи.


Он истиче образовни систем углавном ствара „компетентне“ Тупсоне, јер као по правилу идемо линијом мањег отпора. Постати Способњаковић уопште није тешко, само је потребно ухватити се у коштац са друштвеним променама и не бити пасивни проматрач, већ деловати. Тупсони, каже он, креативно губе време, онид су површни, недоследни, припадници су ткз. кул културе. Они су резистентни на нове проналаске и новине, живе у зони комфора и не излазе из ње.


За разлику од њих Способњаковићи сагледавају нешто ширу слику друштва и освешћују своје личне интелектуалне потенцијале и развија их.


Ракић има и своју теорију о петовалентном притиску, који како каже има сваки савремен човек па и припадник ових двеју елита: информатички притисак, духовни притисак, биолошки узрок, емоционални притисак. Само Способњаковићи са њима могу да се изборе. Они имају мисију, не деле живот на посао и опуштање. Они се константно едукују и свесни су да су њихове могућности неограничене, рекао је он.


Према његовим речима потребно је само да се „успавани едукатори“ подигну и почну узимају ствари у своје руке и замењују професоре „диносаурусе“.


„То су хиптерски консултанти, стално апдејтовани на тржишту знања“, закључио је он.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 07 новембар 2016 23:11
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија