Кућа Добрих Вести

Login

Ученичко предузетништво - прва улазница на тржиште

Оцените овај чланак
(5 гласова)

2886-uvodnaБЕОГРАД - Лични квалитети - самоиницијатива, самопоуздање, креативност, тимски рад и одговорност - нешто је што се цени у тржишној привреди и што би требало неговати код младих који "сутра" желе да имају свој бизнис. Управо ради тога је у Србији и покренут пројекат Ученичког предузетништва који је наишао на изузетно интересовање младих, чак изнад свих очекивања, изјавио је за Кућу добрих вести пројект координатор овог програма Братислав Добрић.

Током девет година спровођења овог програма у Србији, основано је чак 1.378 ученичких предузећа, док је 6.023 ученика и 140 наставника прошло обуку широм наше земље.

Пројекат је финансиран средствима Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији и тренутно се спроводи у 59 скола, предочио је Добрић. У тим школама функционише укупно 179 ученичких предузећа , у којима “ради” 867 ученика и 89 наставника.

Потребу за развојем тих вештина и карактеристика препознала је, наиме, норвешка непрофитна организација Бусинес иноватионс програмс, која од 2002. године примењује пројекат ученичког предузетништва у Србији, у сарадњи са Министарством просвете.

 

Велико интересовање младих за ученичко предузетништво

 

Заинтересованост младих за овакав вид ангажмана је изнад очекивања, јер, како тврди Добрић, није их омела ни криза, нити скептицизам који влада међу привредницима.

Поступак регистрације ученичких предузећа је, како истице Добрић, једноставан.

Ђаци, заједно са својим наставницима оснивају ученичка предузећа у школама, региструју се у овој норвешкој организацији (која је код нас регистрована као удружење), чиме испуњавају услов да им се финансирају трошкови, пре свега, излагања производа и услуга на ученичким сајмовима.

Након тога, улазе у наредну фазу која подразумева примену одређених креативних техника за избор пословне идеје.

 

Од ученичког предузећа до озбиљне фирме

 

У ученичким предузећима 'упослено' је три до пет ученика и они кроз примену неке од креативних техника, уз помоћ наставника, долазе до пословне идеје, објашњава Добрић.

Нека од тих предузећа прерасту касније и у "праве" фирме, као сто је то био случај са фирмом Страwберри енерги.

Добрић подсећа да су ту фирму, као ученичко предузеће, основали ученици електротехничке школе "Никола Тесла". Они су измислили соларни пуњач за мобилне телефоне, који је већ награђен и у иностранству и постављен је у више градова Србије, а сада су у фази развијања нове пословне идеје и новог производа.

Добрић је као светли пример навео и гимназију "Сава Шумановић" из Шида где су две наставнице успеле да оснују заједно 17 ученичких предузећа у којима су окупиле 20 одсто од укупног броја ученика школе.

Ти ученици су на једном од недавних Регионалних сајмова ученичког предузетништва представили своја предузећа и њихове делатности: израда уникатних предмета од дрвета, производња сира и кајмака на традиционални мачвански начин, производња пресвлака за зимске гуме, производња уникатних и ручно израђених кутија, кеса и честитки, уложак за обућу са грејачима…

2880

 

Омогућити ученичким предузећима регистрацију у АПР-у

 

Према његовим речима, за ефикаснији прелазак ученичког предузећа у предузеће које послује на тржишту, требало би изменити прописе који би омогућили регистрацију ученичких предузећа у Агенцији за привредне регистре (АПР).

Предлог ове организације је да се ученицима до одређеног износа - промета по рачуну, дозволи ослобађање од пореза, јер они једноставно на почетку немају финансијских могућности да измире те обавезе.

Затим би се утврдила категорија фирми које имају одређени ниво прихода, па би за њих било прописано минимално опорезивање. Тек након преласка одређене "границе" - они би били дужни да се региструју као предузеће и да се понашају као правно лице, казе Добрић.

Интересовање деце за овакав вид ваннаставних активности је велико и не зависи од тога у ком региону се налази школа, да ли је на југу или северу земље, јер како тврди Добрић, све зависи од ментора, односно да ли они успевају да мотивишу младе.

 

Неопходна већа подршка локалне заједнице

 

Подршка локалне заједнице, или неког локалног привредника у реализацији овог пројекта су ретки, тврди Добрић, а добар пример су поједине београдске општине које су се прикључиле пројекту.

Како без подршке друштва, али и финансијских програма који се праве на бази економске политике земље, зависи да ли ће ученичко предузетништво прерасти у право предузетништво, питали смо Добрића о томе какво је његово мишљење о тренутној финансијској понуди старт-ап (старт-уп) кредита?

"То је тешко питање. Пре свега, ту треба имати у виду бесповратна средства Националне службе за запошљавање, за која мислим да су популарна, јер годишњи фонд за ту намену се потроши већ на почетку, одмах након сто се објави јавни позив. Из искуства ранијих година знам и да је Фонд за развој, такође, имао прихватљиве кредитне услове за почетнике у бизнису".

"Средства јесту стимулативна али их, ипак, нема довољно", закључио је Добрић.

 

Још нешто о ученичком предузећу

Ученичко предузеће није конкурентан, тржишно усмерен ентитет чији је примарни циљ профит. Напротив, ова предузећа су ученичке фирме које околина треба да прихвати као школски пројекат образовног карактера. Ученици морају осетити да поседују компанију, да остварују своју идеју, и тада постају мотивисани.

Резултат није толико важан као сто је важан сам процес. Овај процес им помаже да развију особине, као сто су самоиницијатива, самопоуздање, креативност, спремност на предузимање ризика, тимски рад и одговорност. Такође, кроз ту праксу отвара им се и већа могућност самозапошљавања.

У Србији је у око 200 средњих струцних скола уведен предмет предузетништво, али само код неких образовних профила.

План и програм се не имплементирају у оквиру целе школе, већ у оквиру одређених профила и прво се једну до две године реализује оглед, а после треће године, ако се утврди да је могуће спроводити тај програм, предузетништво уводи као изборни предмет.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 05 октобар 2012 14:26
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија