Били смо прваци Европе и света у омладинском узрасту, дотакли небо у конкуренцији фудбалски далеко развијенијих земаља, а после недавне најаве спортског директора Владимира Матијашевића, сада и разговора са Гораном Гркинићем, координатором млађих селекција Србије, чини се да немогуће једног дана поново може бити могуће.

Свечаним пријемом и изложбом "180 година дипломатских односа Србије и Француске", у Француској резиденцији у Београду, завршена је прославаовог важног датума у историји односа две пријатељске земље обележена низом манифестација током претходне 2019 године.

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

НИШ - Регионална развојна агенција Југ промовисаће програме подршке предузетништву у 2020., преко којег ће средства у износу од 850 милиона динара, биће стављена на располагање предузетницима, микро, малим, средњим и великим привредним субјектимаи задругама, чиме ће се постићи већа конкурентност српске привреде.

Србија ће учествовати на “Кулинарској олимпијади ИКА 2020.” у Штудгарду, најавила је Кулинарска федерација Србије.

Постоје локације у Србији које су годинама омиљена дестинација туриста. Осим њих, наша земља је богата и скривеним и непознатим местима која не заостају лепотом за популарним дестинацијама. Напротив, очарају све који одлуче да их посете.

Група медија у Србији (Нова економија, Време, Данас, Бета, Фонет и Јужне вести) покреће друштвени дијалог „Србија 2030 – који је наш пут" о темама које су стратешки важне за даљи правац развоја српског друштва.

Фондација Новак Ђоковић успешно је реализовала још једну донаторску кампању “Сезона даривања” током које је прикупљено преко 140 хиљада долара за изградњу и опремање вртића у Србији, чиме је премашен првобитан циљ акције за преко 40 хиљада долара.

У главном граду Индонезије, Џакарти, синоћ је дочекана Српска нова година. У ресторану „Припито мајмунче“ окупила се група пријатеља Србије решена да одржи традицију да се сваке године на неки начин у овом граду обележи Српска нова година.

Видео рад за песму “Тепих” Ане Патић недавно је на Осмом међународном фестивалу видео поезије у Атини приказан као једини из региона у званичној селекцији Фестивала ове врсте визуелно -поетског изражавања уметника.