Кућа Добрих Вести

Login

Заједничким снагама до бољег квалитета пшенице

Оцените овај чланак
(2 гласова)

fiotititБог нам је дао такву земљу и климу да пшеница из Србије буде најквалитетнија и да се на светском тржишту купци отимају за тај наш мали проценат удела у светском промету хлебног жита, што, на жалост, не користимо на прави начин, истакнуто је на 23. Млинарско пекарским данима који су 11.10. почели у Новом Саду у склопу 3. Сајма млинарства, пекарства, посластичарства и паковања.

 

На овом скупу житомлинских организација, струковних удружења, струке и науке, коме су присуствовали и предстваници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, покрајинског Секретаријата за пољопривреду и Привредних комора, могло се чути низ конкретних предлога за решавање проблема који проистичу из чињенице да се у нашој земљи недовољно примењује пракса разврставања пшенице по квалитету.

 

Државни секретар за пољопривреду Ненад Катанић позвао је све заинтересоване стране да Министарству упуте конкретне предлоге за решавање ситуације у којој су тренутно сви губитници и произвођачи пшенице, и трговци и прерађивачии, а самим тим и држава у целини.

 

Катанић је позвао произвођаче, нарочито оне мале, да се удруже како би се боље позиционирали на тржишту и изборили за вишу цену пшенице бољег квалитета. Нагласио је да су за потребе опремања складишта, ради покретања процеса вредновања пшенице по квалитету, на располагању тренутно бројне мере подршке из Министарства, али и из предприступних фондова Европске уније.

 

У том циљу, један од главних предавача, угледни стручњак у области вредновања квалитета пшенице и дугогодишњи заговорник правилног разврставања пшенице по квалитету, др Јасна Мастиловић из Научног института за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду, нагласила је да је потребно наћи таква решења да добитник у свему буде наша пшеница.

 filuje

Као кључну тачку у решавању овог проблема др Мастиловић је истакла разврставање и складиштење пшенице по квалитету, уз примену признатих брзих метода.

 

Доајен пољопривреде проф. др Мирослав Малешевић истакао је као главне проблеме присуство више од 50 процената недекларисног семена у сетви и велики удео неквалитетнијих сорти хлебног жита и предложио формирање званичне листе сорти пшенице по квалитету.

 

Вукосав Саковић из удружења Жита Србије указао је на трендове на светском тржишту пшенице и истакао да је позиција Србије као извозника пшенице условљена нивоом квалитета који може да понуди.

 

Као додатни акутни проблем квалитета пшенице, који прати овогодишњи род, истакнут је и утицај неповољних климатских услова током дозревања и жетве пшенице рода 2018. године који су условили да се ове године реално и оправдано може очекивати и нижи квалитет пекарских производа на тржишту.

 

Закључено је да учесници ланца производње, складиштења, промета и прераде пшенице треба да заједничким предлозима држави покушају да понуде таква решења која ће омогућити да се изађе из садашњег зачараног круга проблема везаних за неодговарајући квалитет пшенице који смањује вредност ове стратешке извозне сировине на тржишту и у преради.

 

Стручни део програма су обојили ставови везани за хроничне и акутне проблеме квалитета пшенице, али су зато учесници на сајму могли да пронађу бројна решења за унапређење свог производног асортимана новим сировинама, технолошким и техничким решењима која нуде излагачи на 3. Сајму млинарства, пекарства, посластичарства и паковања, који траје до суботе - 13. октобра у 15 часова.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 12 октобар 2018 14:27

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија