Кућа Добрих Вести

Login

Узгајајте зову

Оцените овај чланак
(2 гласова)

zovavaaaЗова би могла постати једна од омиљених воћки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа има сличну цену а улагања су мања. Зова тражи сувуи песковиту земљу, па је север вВојводине тренутно центар њеног узгоја у нашој земљи.

 

На овом подручју десетак воћара успешно узгаја зову, најчешће сорту која долази са запада Европе под називом „хазберг“.

 

Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, тренутно је откупна цена 45 динара, може се продати и и за више али произвођачи рачунају на укупно око 600.000 динара по хектару од продаје.

 

Јене Шефрезе, узгајивач зове из Хоргоша, каже да принос по хке хеткару се може и удводстурчити ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове.

 

„Откуп је 15 одсто повољнији него прошле године али некад смо продавали килограм и за 65 динара. На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђа, сасвим могуће и много више чак дупло а улагања су много мања. Нема хемисјке заштите, готово да је органска производња. Лако се умножава, а нема ни много посла око ње, на крају, много се лакше бере и од грожђа, каже Шервезе који има око три и по јутра под зовом. 

 

Орезивање почиње у новембру после се само одржава међуродни простор, што зову чини једним од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.

 

„На нашем тржишту тражња за зовом је већа него што тренутно можемо да произведемо. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи. „Зова се користи у фамцеутске сврхе у прехрамбеној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађуејм зову и извозим те производе који су тома јако популарни, нарочито у лечењу али ја ћу сада 70 година то треба неко млађи да ради. Од када је на западу забрањена уптореба синтетичких боја у прехрамбеној индустрији зова је добила додатно на значају јер служи и за фарбање, додаје Шефрезе.

 

Ово је једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацатуску вредност каже Владилсав Огњанов редовни професор на Пољоприврендом факултету у Новом Саду, али и узгајивач зове.

 

„Од плодова могу да се произведу џемови који су све популарнији. Код нас у Бачким виноградима праве тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производи се и ракије или чај“, каже Огњанов.

 

Извор: Блиц


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија