Кућа Добрих Вести

Login

Боровница на 2.500 ха у Србији - потребна велика улагања и знање

Оцените овај чланак
(1 Глас)

fotobiljananenkovic34343434Србија је, када је у питању боровница, за кратко време постала лидер у овом делу Европе. Освојили смо тржиште Француске, Шпаније, Немачке, Енглеске, али и Русије и Јапана. Нажалост, врло мало српске боровнице одлази на локално тржиште, оцењује Александар Лепосавић.

 

До 2005. године у Србији је под боровницом било свега три до четири хектара. Пет година касније производња се развила на око 200 хектара под овом воћарском културом, а данас се у нашој земљи боровница производи на више од 2.500 хектара што на земљи, што у контејнерима односно саксијама.

 

Производња боровница има дугорочнију будућност

 

"Први успешан пројекат је урађен у општини Ариље и подразумевао је увођење плантажног гајења боровнице у оквиру малих и средњих предузећа. Тада је посађено десет хектара боровнице на подручју општине Ариље. Ти почетни резултати су били јако добри. У годинама за нама успели смо да престигнемо многе значајне произвођаче у Европи и у свету. Оно што је стимуланс јесте то што плодови боровнице у Србији пристижу у време када је нема у довољној количини на светском тржишту", наводи Александар Лепосавић, као стручњака за јагодичасто воће.

 

Чак и 29 тона по хектару

 

Повећање површина под боровницом подигло је и сам ниво производње на виши ниво, а приноси појединих произвођача у Србији надмашују и светске просеке.

 

"Ми имамо изузетне произвођаче који постижу и 29 тона по хектару, што је сигурно и изнад нивоа светских рекорда. Међутим, приноси варијају и крећу се од једне, две, три, пет, 12 тона по хектару, па све и до тих који су преко 25 тона по хектару."

 

Квалитет боровнице изнад просека

 

Колики ће род бити зависи од много фактора; пре свега, од броја посађених биљака, али и од самог система гајења. Осим добрих приноса, Србија се може похвалити и изузетним квалитетом ове културе, напомиње наш саговорник.

 

 

"У принципу у највећем броју случајева у нашој земљи квалитет боровнице је изнад просека, не само што се тиче визуелних параметара као што су крупноћа, висина, ширина и грамажа већ и у свим другим погледима", оцењује Лепосавић.

 

Произвођачи боровнице више сарађују са стручњацима

 

Међутим, боровница је веома скупа инвестиција и почетна улагања прелазе и 60.000 евра, указује наш саговорник напомињући да је боровница култура за произвођаче јако високог нивоа знања. Ти произвођачи морају пратити савремене трендове у производњи, морају бити информисани и бити у комуникацији са стручњацима.

 

Бојан Миљанић градски живот заменио узгојем боровнице

 

"У процесу производње боровнице и неких других воћарских култура, технологија и процес производње препуштени су трговцима, произвођачима различитих минералних хранива и пестицида, тако да мислим да струка мора много више да буде заступљена у тој производњи. Мада, произвођачи боровнице су у већој мери окренути сарадњи са стручњацима у односу на оне у другим гранама воћараства и пољопривреде, што их и издваја."

 

Прошле године цена је варирала

 

Један од разлога због ког се воћари у Србији одлучују за узгајање боровнице је што могу остварити веома добре приходе и поред великих улагања. Цена је у претходним годинама била прилично стимулативна за произвођаче. Међутим, како наводи наш саговорник, прошле године је доста варирала.

 

"У једном тренутку је дошло до проблема и у пласману боровнице. Срећа је што плодови боровнице могу дуже да се чувају и на тај начин произвођачи нису изложени тим неким тренутним проблемима. Прошле године је дошло до прилично великог застоја у пласману, те су у том тренутку неки одустали од ове културе, и произвођачи морају да имају и ту чињеницу у виду уколико желе да се баве производњом боровнице", напомиње саговорник Агроклуба.

 

Не претерујте са минералним хранивима

 

Много је, иначе, чинилаца које произвођачи морају имати у виду да би производњу боровнице довели до тога да добијају одговарајући принос праћен адекватним квалитетом, и да уз то њихова производња буде и економски исплатива.

 

Ђубрење боровнице - важно је избегавати нитратни облик азота

 

"Много је промашаја, не само у Србији, већ и у свету јер произвођачи у жељи да поспеше развој боровнице претерују са употребом минералних хранива, не припреме и не обезбеде довољне количине квалитетне воде тако да смо имали приличан број произвођача који су имали губитке."

 

"Не користити стајско ђубриво"

 

Они који се одлуче за гајење боровнице у контејнерима, морају да знају да контејнери од чак и 40 и 50 литара нису довољне запремине да би боровница могла да оствари свој максимум, напомиње наш саговорник.

 

"За боровницу је неопходно да је земљиште кисело, битно је да се обезбеде и довољне количине воде. Основна ствар, и код узгајања у земљишту и садње у контејнерима односно саксијама, је да произвођачи морају да знају да се земљиште мора припремити, па тек онда садити. Мора се обезбедити довољно количине квалитетне воде. Морају да воде рачуна о избору ђубрива и моја препорука је да не користе стајско ђубриво", указује Лепосавић.

 

Поведите рачуна код узгоја у саксијама

 

Као и друге гране пољопривреде и боровница је осетила негативне последице климатских промена. Велики проблем када су у питању елементарне непогоде је град који је све чешћи. Међутим, доста произвођача обезбеђује се противградним мрежама чиме обезбеђује сигурнију производњу.

 

Постављено прво огледно поље боровнице с метереолошком станицом

 

"Што се тиче боровнице она је биљка хладнијег марта и све ово што се дешава са појавама сувог и топлог ваздуха утиче доста на боровницу. Поред тога, произвођачи боровнице која се узгаја у контејнерима морају да воде рачуна да коренов систем боровнице има оптималан раст и развој и они су више изложени утицајима климатских промена у односу на оне који је узгајају у земљишту."

 

Да српска боровница обећава и да има потенцијала за још бољим позиционирањем на светском тржишту, то је сигурно. Међутим, ту прилику домаћи воћари морају паметно искористити уз правилну производњу укључујући стручњаке и примену одговарајућих агротехничких мера и савремених технологија.

 

Извор: Агроклуб/Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 02 март 2020 11:25

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија