Кућа Добрих Вести

Login

Млади за индустријске зоне у селима

Оцените овај чланак
(12 гласова)

francusko-srpska-privredna-komora-uvodnaБЕОГРАД - На селу би требало отворити индустријске зоне јер су трошкови пословања компанија на селу, као и трошкови радне снаге на селу доста нижи у поређењу са градом, изјавио је за интернет новине „Кућа добрих вести“ награђени студент Факултета техничких наука из Новог Сада Миле Кртинић.

На наше питање о значају повратка, пре свега, младих на село, наравно уз услов да држава, односно, надлежне институције, обезбеде одговарајућу инфраструктуру, подстицаје и тржиште, Кртинић истиче да су „село и враћање младих на село ШАНСА која се не сме пропустити".

Отварање индустријских зона у селима је управо један од предлога који се може прочитати у његовом есеју на тему : "Да ли економски развој неминовно повлачи депопулацију српских села", за који је Кртинић, на конкурсу у организацији Француско-српске привредне коморе, добио прву награду.

Према мишљењу Кртинића, привлачењем компанија да послују у индустријским зонама које би биле основане на селу, свакако би се стимулисали млади и образовани људи да остану да живе у руралној средини и да се запошљавају у струци. Стварањем подлога за подизање тих зона свакако би се, сматра он, привукле стране инвестиције, нарочито ако село има повољан стратешко-географски положај.

Као особа која живи и суочава се са свакодневним тешкоћама живота на селу и као учесник у попису становника 2011. Кртинић је у свом раду, како каже, желео да предочи своје идеје и да тако позитивно утиче на решење проблема развоја села.

Да ли су наша села осуђена на пропаст? Да ли су индустријализација градова и урбанизација прави одговор на опстанак и даљи развој економије? Како видите Србију за 20 година? На сва та питања, Миле је покушао да нађе одговор.
Његов рад је обухватио анализу и других могућности за развој села, као што су - пољопривреда, сеоски туризам, подстицање предузетништва, занатства...

OTI_8039

"Тема пројекта, којег је покренула Француско-српска привредна комора, је произашла из резултата пописа становника из 2011. Ти резултати су указивали на драстично смањење броја становника у руралним срединама и на нестајање села у Србији. Такође, кроз свој рад, схватање ових негативних чинилаца сам повезао са теоријским знањем стеченим на факултету, чиме сам за свако своје решење и идеју имао теоријску утемељеност која је водила ка смањењу депопулације села и позитивног утицаја на привредни развој Србије", објашњава за „Кућу добрих вести“, Кртинић своју заинтересованост за учешће на конкурсу.

"Полазна основа мог рада је била анализа политичког, економског, социјалног и технолошког окружења у нашој земљи. Такође сам приступио детаљној анализи градова и села. Закључак анализе је да ресурси и потенцијали које села поседују нису довољно искоришћени. Као решење целокупног проблема са којим се суочавамо предложио сам шест стратегија развоја - са посебним фокусом на села", додаје Кртинић.

Кртинић је тако, између осталих, предложио: стратегију развоја на локалном нивоу, стратегију за младе, стратегију развоја пољопривреде, стратегију развоја сеоског туризма, стратегију развоја предузетништва на селу, креирање подлога за директне инвестиције.

Све те стратегије, интернет новине „Кућа добрих вести“ приказаће на свом интернет порталу, пошто се, између осталог, залажемо и за повратак на село, пре свега, младих људи како би као „своји на своме“  уживали благодати здраве животне средине, хране и воде и од свог рада у руралној средини зарађивали довољно за себе и своју породицу.

Да би се ове стратегије реализовале Кртинић је дефинисао акциони план за то како и на који начин да се утиче на смањење депопулације села и повећање квалитета живота на селу.
Уопштено, план је да се активно укључе житељи села, надлежни општински органи и стручњаци из појединих области.

"Веома је важно да надлежне институције размотре све ове идеје, укључе младе у њихову имплементацију и да се питање депопулације села не заврши са овим пројектом. Ако реално сагледамо економску ситуацију у Србији сви ћемо се сложити да она није сјајна и да је стање алармантно. Наш највећи проблем је тај што смо у оскудици са временом. У оваквој ситуацији неопходно је размишљати брзо и повлачити рационалне потезе. Морамо улагати тамо где са најмањим инвестицијама можемо отварати нова радна места и остварити што већи профит. А село и враћање младих на село је ШАНСА која се не сме пропустити", истиче Кртинић.

 На конкурсу за студентску награду у организацији Француско-српске привредне коморе Миле Кртинић, студент Факултета техничких наука из Новог Сада, добио је прву награду.

На том конкурсу три најбоља рада награђена су финансијски у укупном износу од 3.000 евра, а на конкурс је пријављено око 130 студентских радова, из целе Србије и са свих универзитета.
Другу награду на овом конкурсу освојила је студенткиња Економског факултета у Суботици Маја Дробњаковић радећи есеј на тему „Моја визија Србије и село и град“, док је трећепласирани био студент Рударско геолошког факултета Универзитета у Београду Срђан Костић.
Додела награда организована је у средином јуна ове године.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 18 септембар 2012 13:54
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија