Кућа Добрих Вести

Login

Манастири - стожери органске производње у Србији

Оцените овај чланак
(5 гласова)

manastirrrrrБЕОГРАД – Да ли можете да замислите пројекат у коме су окупљени пољопривредни произвођачи са идејом да постану произвођачи органских производа,  а да стожер тог окупљања буду манастири?


Требало би да можете јер су управо манастири Лелић и манастир Соко Град, део једног пилот пројекта који Национално удружење за развој органске производње „Сербиа органика“ спроводи заједно са Министарством пољопривреде.


Идеја је да се на пољопривредним парцелама организују органски произвођачи, логистичку подршку пружиће им „Сербиа органика“, а Министарство пољопривреде финансијску, пре свега у сертификацији тих производа.


Манастири би били гаранција тог удруживања и посла, јер српски сељак је изгубио поверење у банке, државне институције.

У наставку, у разговору за Кућу добрих вести, Нада Мишчевић преседница Удружења "Сербиа органика" открива детаље пројекта.


„Оно што се спрема су три пилот пројекта, један је Барајево, други је око манастира Лелић и трећи је манастир Соко Град. У сарадњи са владом, креће се у те пилот пројекте где би се укључило око стотину произвођача. Они се сви баве конвенционалном производњом а идеја је да се они конвертују у органске произвођаче и да се пажљиво пропрати шта им је потребно да би они били успешни органски произвођачи и да до краја прве године њихови производи стекну статус производа из конверзије. Пажљиво ћемо са стручњацима проћи кроз цео тај процес. Имамо на располагању и одређена средства која ће омогућити и сертификацију и куповину машина да би били успешни произвођачи и то би требало да резултирало једним сазнањем шта је потребно просечном српском сељаку да постане органски произвођач. Идеја је да Србија има највећи потенцијал управо у производњи правих органских производа и да то буде производња која нуди Европи прави производ са малих заокружених фарми, која већ има своју традицију. Званично, ми сада имамо преко 1.000 хектара нових у органској производњи. Ти производи би требали да буду пласирани прво на наше па на Европско тржиште, врло вредновани, са ценама које су чак и више од садашњих цена одређених органских производа, за које знамо да се у Еврпи производе на индустријски начин. То је оно што би требао развијати у Србији, производе са додатом вредношћу, јерм ако било шта знамо то је да са отварањем граница, просечни српски произвођач, а има их преко 630.000 не може да произведе тако јефтин производ као онај ко долази са огромних европских имања.


Како сте идентификовали те потенцијалне произвођаче?


Урађен је упитник који је подељен произвођачима који су показали интересовање, на основу тог упитника ће се направити план рада, шта где када колико са ким. Тако да је то почетак, након тога ћемо одредити правце где треба кренути да да би на крају резултирало прозиводњом која може да се пласира


Колике су површине?


Оне су све приватно власништво и знаћемо више о томе када добијемо упитнике натраг. Треба свако од тих потенцијалних произвођача да се обиђе и да се допуне још неке информације које нису у упитнику а јесу важне. Тек након тога ћемо направити конркетан бизнис план како све заједно покренути. Видећемо шта произвођачи поседују од земљишта, животиња, радне снаге, компјутера, да видимо шта имају да би на основу тога видели шта треба да се попуни да би они постали добри произвођачи. Цела прича би требало да крене већ следећег месеца.


Идеја је да манастири буду на неки начин гаранција целог посла?


Да, идеја је да манастири буду на неки начин гаранција због тог пољуљаног поверења где наш произвођач тешко да има поверења у било кога. Идеја је да се то све окупи око манастира да манастири буду гаранција и носиоци, а биће укључене и пољопреивредне школе. Град Београд има идеју да неколико хиљада хектара који су у власнисштву града такође преведе у органску производњу, да људи који немају посао да закупе земљиште по повољним условима добију сертификацију, едукацију и крену у производњу. Ово мора да успе, сада више немам резерву, ако на овај начин не успе, тешко да нешто друго може.


Подршка Министарства пољопривреде је овде видљива?


Нова министарка потпуно препознаје ову причу. Имамо подршку министарства и владе, града, некако се то хармониизовао и имам утисак да сада људи који су на власти препознају шта Србији треба. Захваљујући министраству и ове године смо били на Пољопривредном сајму. Велики проблем је што је мај и што су наши произвођачи на њивама, те је у том контексту наша презентација производа била скромна. Следеће године планирамо да организујемо предавања где ће људи доћи до потребних информација, а ево овде смо припремили литературу која им може бити од помоћи.


Који су данас трендови у органској производњи у Србији?


Новина су нам органска јаја. Добили смо неколико произвођача,тако да у Србији имамо на 1000 органских јаја који ће бити у понуди. Ту је и месо са фарме Чуруг, била је презентација недавно у Београду. Ова фарма нуди сада органско месо, обрађено, специјално ферментисано тако да могу те говеђе шницле одмах да се обрађују, ферментишу се 21 дан, то месо постаје меко и добро за употребу. То су неки нови производи на тржишту Србије које имамо у понуди .

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 20 мај 2015 16:04
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија