Logo
Одштампајте ову страницу

Органска производња хране је шанса Србије

Оцените овај чланак
(7 гласова)

5867-uvodnaБЕОГРАД - Србија има све услове да се позиционира као значајан произвођач органских производа због све веће тражње за њима у свету, као и због природних потенцијала,  повољне климе, незагађеног земљишта и ваздуха и због близине европског тржишта, изјавила је за „Кућу добрих вести“ председница Националног удружења за развој органске производње Нада Мишковић.

Један од разлога повећане тражње органских производа, соје, житарица, уљарица и других биљних култура, је што се у Европској унији (ЕУ) припрема измена закона којим се предвиђа да у исхрани животиња од којих се добија сертификовано органско месо буду сто одсто заступљене сировине које су из органске производње. Садашњи закон дозвољава 95 процената сировина из органске производње и пет одсто из конвенционалне.

5874

Повећану тражњу за органским производима условила је и већа свест и знању о утицају хране на здравље и већи доходак у развијеним земљама, као и земљама у развоју које су до скора биле велики извозници (Кина , Индија), а сада постају и сами велики потрошачи.

 

Огромна тражња за органском сојом у свету

 

Постоји огромна тражња за органски гајеном сојом у Европи и свету, а разлог томе је што највећи произвођачи соје, Америка, Канада, Аргентина , више од 94 одсто производње имају под генетски модификованом (ГМО) сојом, што им отежава органски узгој . Наша предност у могућностима узгоја органски гајене соје је што Србија има закон који потпуно забрањује гајење генетски модификованих организама. Цена органски гајене соје је скоро дупло већа од генетски модификоване. На пример, прошле године тона ГМО соје је била 330 евра, а органске 550 евра.

Србија има скоро 770.000 малих пољопривредних домаћинстава са просеком 3,4 хектара земље. Овај податак, уз чињеницу да ће следеће године доћи до значајног смањења царина на увоз, доводи пољопривредне произвођаче у изузетно тежак положај, јер њихова производња на малим парцелама не може конкурисати јефтиним производима из увоза - који могу преплавити српско тржиште.

Шанса је, међутим, управо у органској производњи која има додату вредност производа, а тиме и већи профит и конкурентност.
С обзиром да Србија има капацитет да заузме само један проценат од производа на Европским полицама, јасно је да треба да понуди ексклузивне производе високе прераде у органском квалитету, а због очуваног биодиверзитета, аутохтоних сорти воћа и поврћа изузетног укуса и квалитета , традиционалнг начина производње и прераде, који је врло близак органској производњи, ово би требало да буде наш избор.

 

Органска храна кроз развој здравственог туризма 

 

Шанса Србије је да се окрене квалитету и органској производњи хране, коју би могли да пласирамо и кроз развијање здравственог туризма.Тиме би се остварио већи профит и очување животне средине и бољи квалитет живота у Србији.

Шта је све потребно да се уради да би се реализовала органска производња и прерада у Србији?

Ми у Националном удружењу „Сербиа Органика” (Organica), свакако радимо на томе да створимо услове у којима ће сваком произвођачу бити лако и једноставно - да када пожели пређе из конвенционалне у органски начин производње. До сада смо у доброј сарадњи са Министарством пољопривреде, трговине шумарства и водопривреде урадили Закон о органској производњи који је усаглашен са регулативом ЕУ, као и подзаконска акта, правилнике.

 

Национални план за развој органске производње

 

У завршној фази је Национални акциони план за развој органске производње до 2017. године.

Формирана је групација за органску производњу при Привредној Комори Србије, са којом имамо сјајну сарадњу. Урађена је едукација 240 саветодаваца у 32 пољопривредне станице. Мислим да је једна од најзначајнијих ствари увођење изборног предмета “органска производња” у пољопривредне школе Србије, а од ове године и прерада органских производа. У Србији постоји 60 пољопривредних школа са око 8.000 ученика. Ови млади људи су будућност Србије, и у њих треба највише улагати.

Има још доста проблема које треба решити, а највећи су заштитна средства којих нема довољно. Не могу, наиме, да се увозе због комликоване, дуготрајне и скупе процедуре коју прописује важећи закон који не препознаје специфичности тих средстава. Овај недостатак чини органску производњу ризичнијом, истиче Мишковић.

Она је у интервјуу за наше интернет новине указала да се недостатак органских семена полако решава употребом семена из конвенционалне производње, али која нису хемијски третирана. Садни материјал, међутим, још недостаје.

У Србији је регулисано издавање сертификата и надзор од стране сертификационих кућа. Идеја је да се омогући бесплатна сертификација за произвођаче са до три хектара земље за период конверзије од три године. То би значајно повећало број органских произвођача, нагласила је Нада Мишковић.
Треба истаћи, додала је она, да овог тренутка нема довољно органских производа за домаће тржиште и да тражња стално расте. Формирана је стална пијаца у блоку 44 на Новом Београду и у Новом Саду.

Министарство је издвојило подстицаје по хектару, који су дупло већи него у конвенционалној производњи, предочила је Мишковић.

Све време имали смо помоћ ГИЗ-а ( Немачки пројекат ) и УСАИД-а (Амерички пројекат) и СИЕПЕ за реализацију вођења наших произвођача на светски сајам органских производа у Нирнберг – Биофах (Biofach).

Организовање малих произвођача у веће групе, ради лакше производње и пласмана је изазов који нам предстоји, а такође и сређивање тржишта, понуде и тражње, најавила је Мишковић.

Она је указала да је Београд,  у коме живи скоро половина становништва Србије, уједно и највеће тржиште органских производа.

 

Зелени прстен за здрав град

 

Потенцијал зеленог прстена да произведе органске производе и пружи могућност да Београд буде „здрав град” је потреба и будућност на коју београђани, а посебно они најмлађи, имају право, сматра она.

Србија има лепу шансу коју ћемо искористити. „Сербиа Органика“ (Serbia organica) је Национално удружење за развој органске производње, основано у мају 2009. године као независна, невладина и непрофитна организација, ради активног учешћа и подршке развоју органске производње у Србији. То је кровна организација, која удружује целокупан сектор органске производње на територији Србије.

У свету је „ин“ узгајати органске производе
У свету има око 80 милиона хектара под органском производњом, а Србија има пет милиона хектара квалитетне земље на којој би могла да се узгаја органска храна. Од земаља у свету, Аустралија је међу првим земљама са 12 милиона хектара те врсте производње.

Србија на путу европских интеграција мора да испуни захтев да поседује три одсто обрадивог земљишта под органском производњом, што је 150.000 хектара, а сада има око 15.000 хектара.

И промет од продаје органских производа у свету расте. Тако је САД 1990. године имала један билион долара (хиљаду милијарди долара) промета, да би 2011. тај промет достигао 32 билиона долара.

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) урадила је анализу тражње за храном од 2010. до 2050. године. Резултат те студије је да ће на земљи живети девет милијарди људи, а да ће потрошња хране бити повећана за чак око 70 одсто.

Извор: Кућа добрих вести


Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015