Logo
Одштампајте ову страницу

Српски аграр мора да ухвати корак са применом ИТ технологије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

FH5БЕОГРАД - Србија занемарљиво мало користи информационе технологије за унапређење и рационализацију пољопривредне производње, а поједини пројекти показју да се мора мењати свест како би домаћи аграр почео да хвата корак са светским трендовима, упозорено је на форуму Храна за Европу који је протекле седмице одржан у Врднику.

 

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић подсетио је на пројеката „Антарес“ новосадског института „БиоСенс“ који је 2016. освојио прво место у Европи, у оквиру позива Европске комисије „Хоризонт 2020 – тајминг“, намењеног стварању европских центара изврсности у научним истраживањима.

 

Циљ тог пројекта је да кроз синергију ИТ сектора и пољопривреде развија аграр као најзначајнији сегмент домаће индустрије, кроз трансфер иновација из истраживања у привреду, што треба да убрза економски развој земље.

 

„Антарес“ има буџет од 28 милиона евра, од чега 14 милиона представљају бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона је национално суфинансирање које је већ обезбедила Влада.

 

„БиоСенс“ је један од водећих европских научноистраживачких института посвећен савременим примењеним и тржишно-оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и хране, а ових дана с њима потписујемо уговор о дигиталном контролингу којим ћемо добити пресек стања на војвођанским пољима, рекао је покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић.

                                        FH8                        

Он је најавио и израду дигиталне платформе која ће олакшати рад покрајинског Секретаријата за пољопривреду, али и планирање производње и активности пољопривредницима на њиховим парцелама.

 

Радојевић је рекао да се припрема концепција аграрног буџета Војводине јер је циљ војвођанске владе од 2016. да ојача пољопривреду, тако да ће максимално могуће бити повећан финансијски износи по газдинству и подршка млађим пољопривредницима, виноградсрству и винарству.

 

Владан Дабовић из компаније „Логит Солушнс“ је, говорећи о коришћењу дронова и примени одговарајућих софтвера у пољопривреди, указао да ће у свету до 2020. године бити 10 пута више комерцијалних дронова-летећих камера, него авиона којим управљају пилоти.

 

Он је представио пројекат „Агремо“, оценивши га као „највећу технолошку иновацију у Србији у сарадњи са америчком компанијојм која развија софтверску платформу за управљање дроновима“.

 

„Агремо“ треба да омогући произвођачима разних пољопривредних култура да обезбеде информацију са својих имања, тако што би софтверским анализама добијали једноставне и лако читљиве информације.

 

„Тренутно имамо више од 3.000 тих произвоида који се користе у педесетак земаља, али у Србији имамо - нула производа“, рекао је Дабовић.

 

Он је навео пример да у свету пољопривредници куповином трактора добијају бесплатно дрон са одговарајућим софтером и упутствима за коришћење.

                                        FH5

 

„Наш је посао да објаснимо како и колико је то просто и једноставно за употребу, а једини начин за то је да се у овај посао уђе уз помоћ државе и њену фиансијску подршку“, нагласио је Дабовић.

 

Директор Градских пијаца Београда мр Иван Сочо указао је на потребу „промене свести и одонса према пијацама као местима пуког трговања пољопривредним производима“, показвши то на примеру реорганизације и управљања предузећем на чијем је челу.

 

Сочо је подсетио да пијаце генерално бележе пад продаје - од 32,4 посто 2008. на 18,3 посто у 2016. што је последица све већег броја хипермаркета и супермаркета, а додатна последица је и пад интересовања за закуп тезги.

 

Он је рекао да су Градске пијаце Београда консолидацијом и променом начина пословања, рационализацијом трошкова и системом контроле на свим нивоима повећале добит 600 пута од августа 2014. а сад имају просечан дневни профит двапут већи него што је била годишња добит претходног руководства.

 

Сочо је најавио пројекат реконструкције београдске палилулске пијаце који ће бити завршен за 18 месеци.

„Пијаца Палилула имаће четири новоа и треба да буде музеј хране, а свака тезга мали бутик хране. Наш мото је да не правимо објекте у којима се само купује већ места на које ће људи волети да дођу“, рекао је Сочо.

                                    FH4

 

Идућу у корак са светским трендовима, Градске пијаце Београд постале су део међународног пројекта „Лавли маркет“ у који је укључено око 3.000 светских пијаца.

 

Дводневни форум Храна за Европу који у Врднику организују Економски институт и Друштво аграрних економиста Србије сутра наставља са радом.

 

Пољопривреда ће без подршке државе бити при дну европске лествице - привредници

 

Пољопривреди је неопходна много снажнија стратешка помоћ и подршка државе да би аграр значајније допринео економском развоју земље и расту националног бруто дохотка по којем је Србија и даље у доњем делу европске лествице, поручили су привредници на форуму Храна за Европу у Врднику.

 

На дводневном скупу који организује Економски институт (ЕИ) по први пут је представљен нацрт Студије о економском и друштвеном развоју Србија 2040. а документ је дочекан уз бројне похвале, али и конкретне сугестије привредника који су директно укључени у агробизнис.

 

Председник Српског привредног клуба Привредник Зоран Дракулић као кључни проблем види чињеницу да „Србија не производи довољно“, што се одражава на мали раст БДП-а.

 

То је илустровао податком о расту бруто производа у Румунији од око осам посто, „док ће у Србији ове године бити 1,5 или евентуално два“, што је оценио као „мало и недовољно“.

 

„Морамо да подстакнемо привреду и ојачамо инфраструлктуру која је јако важна и за пољопривреду – посебно за село, јер за раст БДП-а од пет посто годишње, уз секторе енергетике и рударства, итекако може да помогне и пољопривреда као значајан ресурс“, рекао је Дракулић, оценивши катастрофалном чињеницу да извозимо сировине у друге земље „које их претварају у готов производ и тако зарађују значајно више од нас“.

 FH2

Дракулић је предложио да се много више улаже у осавремењавање пољопривредне производње, поменувши системе наводњавања без којих је Србија ове године „значајно осетила последице овогодишње суше“.

 

„Пољопривредници морају да добију јефтину опрему са малим каматама на период од осам до 10 година, морамо реактивирати стотине хиљда хектара необрђеног земљишта, а потенцијал је минимум 500.000 хектара државног земљишта“, рекао је Дракулић.

 

Директор „Перутнине“ Милош Пањковић подржао је израду страртегије Србија 2040 Економског института и САНУ и указао на кључне проблеме који морају бити решени да би пољопривреда као ресурс много значајније допринела развоју земље.

 

Пањковић је навео како Србија тренутно троши 16 килограма пилећег меса по глави становника, док је тај пропсек у Европи 24 килограма, а тржиште у Србији је свемање и стално опада.

 

Директор „Перутнине“ је указао на низ озбиљних проблема које произвођачима пилећег меса прави управо држава својом неадекватном политиком и неспремношћу да прати савремене токове на тржишту.

 

„Србија има застареле стандарде“, рекао је Пањковић, наводећи пример мониторинг салмонеле по прописима из 1974. године који је „неадекватан и застарео“ у садашњим условима.

 

Он је указао и да Европска унију Србију „нелогично и неоправдано“ у режиму вакцинације на поиједине сточне болести условљава као „граничну зону Европе, мада би било логичније да су то чланице ЕУ Грчка, Румунија или Бугарска.

 

Илуструјући апсурдну ситуацију у извозу пилећег меса, Пањковић је навео да је „Перутнину“ купила руска компанија, али да се сад њени производи не извозе на руско тржиште.

                                      FH1       

„Далеко смо од европског тржишта јер шта год ми урадимо – приморани смо да чекамо да неко из државе реши проблеме како би се нама отворила врата за извоз“, упозорио је Пањковић.

 

Он је нагласио да би се подршком државе извозу живионског меса значајно смањила и сива зона у којој је сада око 40 посто пилећег меса што „није само финансијски, већ и проблем порекла, квалитета и контроле“.

 

Директор за научноистраживачки развој Економнског института Иван Николић навео је да прехрамбена индустрија чини 23 посто домаће прерађивачке индустрије, али је проблем што и пољопривреда и агробизнис у целини не доприносе економском расту земље и немају додатну вредност.

 

Николић је на форуму Храна за Европу Економског института у Врднику указао да је Србија лоше рангирана међу европским земљама по прерађиваћкој индустрији.

 

„Анализе показују да економска политика и политика ресорних министарства треба да буде посебно наглашена кроз подршку индустрији прераде и конзервисања воћа и поврћа као перспективној у извозној стратегији агробизниса јер више од половине суфицита у спољнотрговинској размени обезбеђује ова грана“, навео је Николић.

 

Николић је указао да је запосленост у пољопривреди несразмерна њиховој продуктивности.

 

„Србија би, као европски рекордер у погледу запослености у аграру са око 506.000 људи, морала имати реално око 360.000 запослених, али у процесу модерне пољопривреде којој Србија тежи ако жели брже стопе раста – 4 или 4,5 посто“, рекао је Николић.

 

Финансијски директор Атлантик групе за Србију и Македонију Зоран Даљевић рекао је да производи предузећа из те групе у Србији повећају производњу и извоз, али им је дугорочно битна сировинска база, добра законска регулатива, подршка државе у извозу и дигитализација пољопривредне производње као један од битних стандарда за економски развој.

 

Милорад Средановић из Делта холдинга указао је да су пољопривредни ресурси у свету ограниченаи, а популација расте, што је шанса Србије да искорити аграр као свој важан ресурс којим се у будућности „не сме играти“.

 

Средановић сугерише озбиљнија улагања у наводњавање и боље ускоришћавање постојећих ресурса, међу којима је И недовољно искоришћен канал Дунав-Тиса-Дунав јер Србија због тога из године у годину трпи катастрофалне штете мерене милијардама.

 

На дводневном форуму Храна за Европу који је данас почео у Врднику први пут је представљен Нацрт Студије о економском и друштвеном развоју - Србија 2040“, а своје утиске, примедбе и сугестије даће осим привредника и представници извршне власти и ресорних иснтитуција.

 

Организатори форума Храна за Европу су Економски институт и Друштво аграрних економиста Србије.

 

У Србији нестаје 1.200 села површине територије Косова

 

Српска села су у одумирању - чак у 86 одсто смањује се број становника, а око 1.200 их је у фази нестајања и она заузимају укупну територију површине Косова и Метохије, упозорено је на Форуму Храна за Европу у Врднику.

 

Уз негативни демографски тренд, један од кључних проблема данашњег села и његов лош економски положај је уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства, а највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, истакао је др Драган Шкорић, председник Одбора за село Српске академије наука.

Наводећи алармантне податке, Шкорић је рекао да су села напустили сами сељани чији се живот заснивао на раду на сопственом поседу.

 

“Управо поседници су напустили посед, и потпуно га избацили из система ресурса за живот. Зато сада у Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које су ван употребе”, навео је академик Драган Шкорић студију САНУ о пропадању српског села.

 

Он објашњвана да од 4.709 насеља, чак 1.200 је у фази нестајања јер свако то село има мање од 100 становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника. Пошту нема 2.000 њих, око 500 нема асфалтни пут и везу са светом, у 2.700 не постоји дечји вртић, у 230 њих нема основну школу, у 173 школе похађа само по један ђак.

 

Потенцијал села само у области сточарства је 24 милијарде долара до 2040. године, илустровао је Шкорић и нагласио: “Нема напретка Србије без села”.

 

На дводневном 7. форуму Храна за Европу Економског института (ЕИ) по први пут биће представљен нацрт Студије о економском и друштвеном развоју Србија 2040.

 

Директор Економског института (ЕИ) Драган Шаговновић истако је, отварајући Форум, да Студија представља документ припреман са циљем да буде “објективан према прошлости и достојан да буде путоказ за будућност”.

Осим академика и сарадника Економског института у израду овог документа укључени су и водећи привредници и експерти по областима.

 

“Уверени смо и да је Србији такав документ неопходан, а да су Економски институт и САНУ достојни и позвани да буду ‘центар саборности’ у његовој изради”, оценио је директор ЕИ.

 

Учеснике скупа у име САНУ поздравио је потпредседник САНУ Љубомир Максимовић.

 

Организатори Форума су београдски Економски инститиут и Друштво аграрних економиста Србије, а партнери су Српска академија наука и уметности (САНУ), Перутнина Птуј, Викторија група, Атлантик група, Делта аграр, Ал Равафед Србија и Градске пијаце.

 

Овај скуп је истовремено и део обележавања 70. годишњице постојања и рада Економског института.

 

Припрема Студије о економском и друштвеном развоју Србија 2040, који се односи на пољопривреду и прехрамбену индустрију Србије, почела је у марту ове године сарадњом Економског института и Српске академије науке и уметности (САНУ).

 

У изради тог документа учествовали су водећи привредници и експерти из бројних области, а циљ Форума је да кроз дискусије, дилеме, предлоге и сугестије укључи представнике институција републичке и покрајинске власти.

 

У раду Форума чествоваће и представници Привредне коморе Србије, еминентни стручњаци из науке и праксе, чланови управних и надзорних одбора, генерални директори и менаџери пољопривредних, прехрамбених компанија и задруга, као и успешни српски привредници.

 

Аутори студије Србија 2040 очекују примедбе и сугестије и индивидуалних пољопривредника, представника трговинских ланаца, банака и других финансијских организација и осигуравајућих кућа.

 

Форум се ове године одржава у Врднику од 16. до 18. новембра, а очекује се, између осталих, и учешће представника Владе, САНУ и Привредне коморе Србије.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 19 новембар 2017 00:19
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015