Кућа Добрих Вести

Login

Седам страна пандемије коронавируса којих можда нисмо свесни

Оцените овај чланак
(1 Глас)

zemljasviyajednoddfdfdfdfdfПандемија коронавируса има пуно тамних страна. Хиљаде људи се разбољевају и стотине умире свакодневно, школе су се затвориле, здравствени систем је преоптерећен, запослени губе посао, компаније се суочавају са банкротом, берзе пропадају, а државе морају да троше милијарде на превенцију, лечење и медицинску помоћ.

 

Ипак, без обзира на директну погођеност овим вирусом, пандемија изазива стрес код већине људи, покрец́уц́и људске страхове и несигурности.

 

Без обзира колико је све ово озбиљно и тужно, има и позитивних страна.

 

Под могућностима се, ипак, не мисли на то да криза пружа додатни посао компанијама попут Зоом и Го то Њебинар који омогућавају виртуелне састанке, или Амазона који планира да запосли још 100.000 запослених.

 

Оне подразумевају опште могућности које су доступне већини људи погођених кризом.

 

Коронавирус нуди најмање седам њих:

 

Више времена

 

У данашњим условима, време се често сматра највреднијим што имамо. Коронавирус показује и зашто. Радну недељу испунимо стварима попут одласка у позориште, биоскопе, рођендане, кафиће, теретане, фестивале итд. Ођедном се све то откаже или забрани, што нам оставља велике количине слободног времена.

 

То нам показује колико је лако заправо отказати све и фокусирати се на себе. Ово нам омогућава да време проводимо тако што ћемо га потрошити на друге ствари, или још боље, ни на шта, и да уживамо у слободном времену.

 

Уместо да уживамо у слободном времену, ми се одмах трудимо да га испунимо другим активностима.

Зато је кључно организовати начин на који трошимо време и да га резервишемо ‘ни за шта’. Не само током кризе, већ и после ње.

 

Размислите и преиспитајте

 

Чињеница да коронавирус нарушава наше свакодневне животе пружа нам прилику за размишљање о стварима и преиспитивање онога што радимо, како то радимо и зашто то радимо.

 

Ствари које смо узимали здраво за готово – попут одласка у теретану – ођедном више нису могуц́е. Штавише, многи људи су морали да промене свој начин рада и да уведу рад од куц́е, уместо из канцеларије. То значи да су наше рутине поремећене.

 

Зато нам се нуди одлична прилику за преиспитивање навика и рутина, и за уношење промена. Сада када нисте били у могуц́ности да два пута недељно идете у ресторан, путујете 2 сата дневно, дружите се са пријатељима или идете на забаву сваког викенда, размислићете о томе да ли заиста желите да наставите са тим и након кризе.

 

Коронавирус нас форсира да унесемо промене у свакодневни живот које би требало да задржимо и по смиривању пандемије.

 

Брзина и иновације

 

За многе организације и институције широм света карактеристичне су споре процедуре, сложена бирократија и крута хијиерархија.

 

Коронавирус је многе од њих приморала да пробију ове круте системе и да одмах делују. Ођеном је могуће прескочити и убрзати споре процедуре, правила могу да се поштују и одлуке могу да се доносе аутономније, без формалног одобрења.

 

Коронавирус показује да, чим постоји довољно јак стимуланс, ствари могу да се промене. То доводи до изванредних иновација.

 

Ако су ресторани добили забрану рада, на пример, они су се веома брзо пребацили на режим испоруке. А школе ођедном обављају велики део наставе и тестирања он-лајн.

 

То доноси могућност стварања иновација које могу да се задрже и након кризе.

 

Бољи састанци

 

Људи у просеку проводе до 23 часа недељно на састанцима, од којих половину сматрају неуспехом или губитком времена.

 

Коронавирус нас је натерала да размислимо о томе како поступамо са састанцима.

 

С обзиром на то да се у многим земљама више не дозвољава сусрет са великом групом људи, многи састанци се отказују. А кад се одвијају, углавном су виртуални и краћи.

 

То пружа одличну прилику за решавање једног од најпожељнијих делова организационог живота. Технологија је виртуелне састанке омогућила још одавно, али епидемија покреће изненадну потребу за тим.

 

Ово представља праву прилику да се изврше систематске промене како би састанци били ефикаснији и након кризе.

 

Повежите се поново и помозите

 

Изазовна времена нуде одличну прилику за друштвено повезивање и помагање људима. Наравно, изолација је онемогућила посете пријатељима или породици и повећала је осећај усамљености.

 

Али осећај „заједно смо у овоме“ такође је покренуо занимљиве начине повезивања. Неки од њих су кренули вирално – попут Италијана који заједно певају са својих прозора и балкона – или Фејсбук групе у Србији која помаже људима у карантину.

 

У друштвима у којима се потенцира индивидуализам, а у којима живе многи од нас, ово пружа могућности за поновно повезивање и стварање вец́е друштвене кохерентности. Не само током кризе, вецћ и после ње.

 

Ипак, ова прилика долази са великим знаком узвика. Паралелно са лепим иницијативама, такође смо сведоци колико људи мисле само на себе. Праве се залихе хране, лекова, хигијенских производа. Међутим, иако покреће и себично егоцентрично понашање, коронавирус нам пружа прилику да се поново повежемо и покажемо нашу социјалну страну.

 

Чистије окружење

 

Коронавирус је изазвао обуставу или драматично смањење индустријских активности. Фабрике су затворене или раде далеко испод својих капацитета, друмски промет се радикално смањио, а зрачни се урушио, док је недостатак туризма испразнио улице у пренасељеним градовима попут Венеције, Амстердама и Њујорка.

 

Иако су ово можда лоше вести за већину људи, а посебно оне који раде у погођеним индустријама, то је такође добра вест за нашу планету.

 

Коронавирус узрокује значајно смањење гасова са ефектом стаклене баште и других загађења ваздуха, воде и земље. У Венецији је то наводно довело до повратка риба у каналима после само неколико недеља.

 

Чињеница је да је гашење великих делова наше економије добро за природу – барем на кратак рок. Прилика коју пандемија пружа је задржавање макар дела оваквог функционисања.

 

Коронавирус нам пружа прилику да преиспитамо свој живот и реорганизујемо га на начин који има мање штетних утицаја на нашу планету.

 

Скромност и прихваћеност

 

Коронавирус нам прижа прилику да створимо свест о умереној улози коју играмо на овој планети и прихватимо да ствари не могу увек да иду онако како бисмо желели. Пандемија коронавируса је глобални проблем и тиче се свих нас.

 

Иако смо имали и других пандемија попут САРС-а, њихов утицај је био мање значајан. Такође, имали смо нафтну кризу из 1973. године, али то је била криза коју је човек изазвао.

 

Коронавирус није створио човек, и свеједно уништава животе широм планете.

 

Као такав, коронавирус нам показује да, без обзира на то колико смо добро испланирани и организовани и без обзира на то колико живимо у а ери коју карактерише значајан људски утицај, ми немамо контролу.

 

Ово нуди сјајну прилику. У скоро сваком аспекту живота човек жели да има контролу. Било да је у питању здравље или пак сигурност авио-компаније, живимо у илузији да је потпуна контрола могуц́а. Ова криза нам може помоћи да схватимо да то ипак није могуће.

 

Дакле, иако је криза коју је коронавирус изазвао веома лоша по чоовечанство, ових седам могуц́ности показују да она има и светлих страна.

 

Извор: Bizlife


 


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија