Кућа Добрих Вести

Login

Aрхивиста Теслиног живота

Оцените овај чланак
(5 гласова)

ARHIVISTAБЕОГРАД - У нашем окружењу живе и раде занимљиви, сјајни и ненаметљиви људи. Срећемо их на улици, пијаци, у апотеци, продавници, у парку, у музеју… Данас ћемо Вам на страницама наше и Ваше ,,Куће добрих вести", у нашој рубрици ЉУДИ, представити симпатичну, насмејану и ведру, Милицу Кеслер.


Милица Кеслер је по образовању историчар уметности. Као млада решила је да студира историју уметности са идејом да се бави лепом уметношћу, да ради као галериста; а узор јој је била Пеги Гугенхајм (Peggy Guggenheim); да ради са сликарима, финим и отменим људима… Али када је завршила историју уметности схватила је да то баш и није како је она замишљала.

 

Међутим имала је срећу, како сама каже, да одмах по завршетку студија нађе посао и води малу продајну галерију у Културном Центру у Новом Саду. Сусрети са сликарима, договори, припреме и отварање изложби, писање текстова за каталоге… све је то изискивало рударски рад. У каталозима се трудила да увек напише нешто добро и лепо о сликарима и њиховом стваралаштву, давала је свој максимум, јер је тако остајао позитиван траг о њима за будуће генерације, а сликарима је то важно.


Галерија је, међутим, затворен и Милица се вратила у родни Београд. После неколико година без посла, појавила се понуда за кустоса музеја „Никола Тесла“. Она се страшно уплашила од знанаца технике и физике, за шта је она била дудук, уз осмех каже Милица, али схватила је да у музеју постоји огромна архива Николе Тесле. Милица полаже државни архивистички испит и тако отвара необична врата и постаје, чувар Теслине архиве и архивиста Теслиног живота.

 

,,МИНИЈАТУРЕ" ИЗ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА


Ево већ пуних 18 година Милица ентузијазмом осветљава „минијатуре“ из Теслиног живота. Направила је неколико изложби које су биле ван онога што је свет до тада могао да види… Њу највише радује „форензичарски рад“, како сама каже, јер се увек појави неки податак, неки мали траг који треба истражити - да ли је тачан или не, кога треба потврдити или оповргнути. И сваки такав рад води на ново и узбудљиво путовање „открића“.


За ових 18 година Милици су најдражи рад на изложби о хотелској соби у којој је Тесла живео, а живео је у неколико хотела у Њујорку и шест месеци Милица је трагала за тачним подацима о свим хотелима и собама, јер Тесла је волео такав начин живота: „Живим у хотелима, јер они нуде удобност као код куће, али без терета и бриге о власништву“, рекао је он.

 

Честитке и преписка Николе Тесле


Друга њој занимљива изложба за истраживање и рад је била, изложба честитки. У преписци Николе Тесле налазио се велики број руком рађених честитки, које је он добијао од разних људи из разних делова света све до 1943. год. када је преминуо. Милица је са радошћу припремала изложбу и уживала у шаренилу честитки, за које каже да би многи ПТТ музеји били пресрећни да имају овако богату и лепу историју честитки, у својој архиви.


И ова изложба, као и претходна, била је добро прихваћена и посетиоци су уживали у њој, али многи и нису схватили колики је рад уложен, изгледало је „безначајно“, каже Милица, јер електро-мотори су битни.


Изложба поводом 70 година смрти Николе Тесле је још једна занимљива и значајна изложба за Милицу и за њен рад. Милица не воли смрт као тему и онда је покушала да се „извуче“ из тога тако што је спојила 60 година од оснивања Музеја Никола Тесла са годишњицом смрти… Напорно је радила, али резултат је био јако добро прихваћена изложба.


Милица мисли и каже: „да је имала среће у професионалном животу“…


Успела је да своје снове о галерији на Гранд Каналу – Пеги Гугенхајм, оствари у Музеју Николе Тесле у Београду, граду на ушћу две реке у коме је и рођена, у музеју за кога зна „цео свет“ и чије изложбе путују по свету и свет их види; изложбе које могу да се виде и путем интернета. 

У музеју на чијим степеницама већ годинама бројне колоне страних и домаћих посетилаца, са нестрпљењем чекају да уђу и виде делиће стваралаштва и живота великог Николе Тесле, генија за сва времена.

 

                   IZLOZBA U MILANU

 

Музеј је отворен и сада у „време короне“ и долазе посетиоци све са маскама на лицу, али њихове очи упијају „светлост“ великог ума Николе Тесле док Милица и даље ради и спрема се на ново путовање – откриће неке нове минијатуре из „Архива Теслиног живота“ и баш нас интересује која ће то Станица бити њена и наша. Желимо јој СРЕЋАН ПУТ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 30 јул 2020 15:52
Марица Вулетић Наумовић

Марица Вулетић Наумовић


Рођена у Земуну 1962.године, када је снег био до крова куће и кроз тунел у снегу се пролазило до кућних врата. Добила је име по жељи старијег брата, који је највише волео бајку Ивица и Марица. Ивица је умро са 8 месеци, а Марица остала да се кроз живот бори са ,, вештицом “. По професији дипломирани драмски уметник – глумица; дипломирани позоришни и радио редитељ; редовни професор сценског покрета; ванредни професор позоришне и радио режије; домаћица, куварица, чистачица, по потреби молер, кројачица, сценограф, драматург, новинар, социјални радник, антрополог…
У души филантроп и хуманиста. Воли живот, људе, уметност, путовања, море, облаке, цвеће и нова сазнања. Члан неколико професионалних и стручних удружења. Осим у Београду, учила, живела и радила у Паризу, Цириху, Кардифу, Холстеброу, Венецији, Бања Луци, Требињу, Новом Саду... Гостовала на многим домаћим и међународним позоришним, филмским и студенстким фестивалима. Видела свет и радила са добрим и сјајним ствараоцима. Бивши студенти јој пишу из разних земаља и она се радује њиховим успесима. У браку већ 30. година са добрим и лепим човеком, једним од најцењенијих и најбољих антрополога на овим просторима. Мајка два принца који обећавају. Пријатељ деце, добрих људи и несрећних душа, увек спремна да саслуша и помогне. Преживела камен у бубрегу, трн у оку, менингитис, два порођаја, три карцинома, болове у души, а и даље воли живот и људе, и даје све од себе да се бори за доброту. Среће се, дружи и ствара са људима из различитих социјалних миљеа, различитих професија и дели са њима животна и професионална искуства.
Зато се отвореног срца и добре воље придружује ,,Кући добрих вести“, коју води добра душа Аги - Агнеза Трпковски и верује да ће под кровом ове куће заједно са Аги и њеним добрим сарадницима отворити врата још много добрих кућа и добрих душа које су у њима.
Та која верује то сам ја, Марица Вулетић Наумовић.

 

 

Најновије од Марица Вулетић Наумовић

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија