Кућа Добрих Вести

Login

Сви хоризонти Гордане Поповић, архитекте која воли фотографију

Оцените овај чланак
(6 гласова)

normandijadfdfdfdfДанима одлажем писање овог текста. Разлог - не знам како да почнем.

 

Особа са којом желим да вас упознам заслужује далеко лепшу причу и много целовитије представљање од ових неколико штурих реченица на које сам осуђена избором њеног опредељења да не прича много о себи, јер "о томе треба да говоре њена дела". Познајем је само виртуелно и то врло кратко, нажалост, па из ове приче изостаје лични утисак који ћу, надам се, имати прилике да стекнем у догледнијој будућности.

 

Бићу мало... у ствари можда и исувише субјективна: освојиле су ме најпре њене фотографије у једној групи на Фејсбуку, захваљујући којима сам, бруке ли моје, тек сада сазнала за Жупске пољане (неку врсту далеко познатијих Рајачких пимница, само у мало другачијој форми), а онда ме је оборила с ногу једном од првих реченица у нашој Фејсбук конверзацији: "Због Вас волим Заплање."

 

Још када ми је рекла да је одрасла у равници - родом је из Инђије, а да ју је удаја довела у Брус, није било поносније особе од мене због овако дивне потврде да мој труд на популаризацији родног краја није залудан.

 

Зове се Гордана Поповић, дипломирани је инжењер архитектуре - бави се својом струком у разним облицима: пројектовање, наџори, савети.

                                                          

Фотографија јој је хоби, каже, од студентских дана, а последње две године се бави интензивније њом. То је само логицан наставак креативног посла и креативног изразавања, којима се бави и у оквиру струке.

 

"Непрегледно поље истраживања у фотографији повезујем са свим што нас окружује. Пре две године моја фотографија је била 48. на такмичењу 100 најлепсих слика Србије, 30-так мојих фотографија су биле на излозби "Жупске пољане, благо које нестаје", у музеју Јована Цвијића у Београду, а после тога су на сталној поставци у завичајном музеју Жупе у Александровцу... Пошто се релативно кратко бавим дигиталном фотографијом и још је учим, дала сам себи још времена за неке друге изложбе. Откуд фотографија? Одувек! На студијама архитектуре скоро обавезни део, бавила сам се аналогном фотографијом, развијала фотографије у студентском дому. Онда је филм отисао у заборав, ја сам и даље фотографисала са скромним апаратима, све до пре две године, када сам набавила озбиљнију опрему. Онда сам открила дигитални фотографски свет и поцела сам скоро свакодневно постављање на друствене мреже, посматрање, размењивање искустава и мишљења"

 

                          turskapamukkaleerererer                                                     

Са друштвеним мрежама и контактима са људима који деле исту љубав ка фотографији, све је кренуло узлазном линијом, а захваљујући посебним људима који несебично деле своје знање, открила је још веће дубине тог чаробног света, фотографије.

       

На молбу да нам пренесе своје импресије Жупским пољанама, каже:

 

"То су посебна насеља у општинама Брус и Александровац, која су припадала становницима Копаоника, Гоча и Жељина. Оне су подизане на слободном простору између винограда и слузиле су за боравак радника током радова и за чување алата и вина. Моје фотографије приказују пољане Покреп, и мала и велика Црвена јабука. Често посећујемо Пољане, јер су врло интересантне у сва четири годишња доба, у њима се осети дух прохујалих времена. Нажалост, много кућа пропада неповратно, али се последњих година, са појавом нових винарија и произвођача вина, поједине куће и ревитализују."

 

                              zupskepoljaneenenenee3434343

Жупске пољане

 

Мотиве за фотографисање налази свуда око нас. "Природа, људи, планине градови-све је мотив. Највазније од свега је светло, јер фотографија и јесте 'цртање светлом'. Честа путовања и промена средине, бележење обичних и необичних мотива су неисцрпан извор. Из једне такве шетње и истраживања, настале су фотографије Жупских пољана."

 

Најомиљенији мотиви су јој пејсажи и природа. Некако се то наметнуло, објашњава, јер дуго планинари, мада воли и велике градове и живот у њима. У ствари, фотографише све сто јој је интересантно, јер фотоапарат увек носи где год крене.

 

                              brzecekopaonikdfdfdfdfd

Нормандија

 

На питање да ли је фотографијом "заразила" и некога из своје околине, одговара: "Не, то баш не иде тако. Мислим да свако своје афинитете треба да нађе у себи, а не у другоме. Данас, у ери фотографисања мобилним телефонима, где је она доступна свима и где је све више људи који се баве уметничком фотографијом са ДСЛР апаратима, морам да кажем да је врло велики напор остати и опстати у свету праве уметничке фотографије. То је огроман рад, стална едукација и труд. Ја сам кренула тим путем и надам се да ће то "путовање" светом фотографије трајати још дуго."

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 07 август 2020 21:52
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија