Кућа Добрих Вести

Login

„Збогом, Емире човечности“

Оцените овај чланак
(2 гласова)

fotorafijalepo

Наставак првог дела:

 

Доброчинство је извор кувајтског поноса, а владини званичници, као и грађани, често коментаришу да су та земља и њени људи добри у милосрђу.

 

Многи Кувајћани верују да су поштеђени националних катастрофа јер су чинили другима, Кувајтски хуманитаризам је положио највећи испит када је та држава уживала огромно глобалну подршку пошто је 1990-1991. године била подвргнута ирачкој инвазији и седмомесечној окупацији.

 

Кувајћане већ као веома младе васпитавају у духу хуманитарности и добротворног даривања. Јавна фондација Кувајт Авкаф (KAPF) је независно владино тело одговорно за управљање регистрованим вакуфима (добротворне исламске задужбине), као и за образовање јавности о вакуфу. У седишту KAPF је и дечја библиотека интерактивних игара и илустрованих књига, у коју редовно долазе школарци почев од шест година. Кувајтска Кућа зеката (обавезнa милостињa муслимана која чини 2,5 одсто његовог богатства), такође, издаје књиге за децу. Министарство просвете је у процесу израде новог уджбеника за цео курс о хуманитаризму који ће се изводити у јавним школама.

 

Научници тврде да је корен кувајтског хуманитаризма у дугој историји поморства те земље и трговинских односа са иностранством. Док није уследио економски процват после открића нафте и почетка њеног извоза 1946, земља је зависила од трговине, вађења бисера из морских дубина и риболова. Нарочито је од 19. века Кувајт - стратешки позициониран између Истока и Запада - активно учествовао у трговини између Индије и Африке. Док су мушкарци били одсутни на мору и по шест месеци, жене и деца код куће у Кувајту узајамно су се породично помагали.

 

Др Абдуллах Матук ал-Матук, председник одбора Исламске међународне добротворне организација (IICO), саветник емира Шеика Сабаха и бивши изасланик генералног секретара УН за хуманитарна питања, написао је да је „љубав према добротворном раду“ дубоко укорењена у Кувајтском народу “. Кувајћанима је „хуманитарно наслеђе“ пренето од предака, који су градили школе, успостављали авкаф (вакуфе)..., бринули о сиромашнима и показивали солидарност током несрећа. Добротворне праксе су се знатно повећале након открића нафте, а Кувајт је градио школе, болнице и бунаре, подржавао сирочад и отворио добротворне институције, помажући земљама у невољи, истовремено подразумевајући „захвалност Алаху“. На овај начин је по ал-Матуку, „добротворни рад претворен из индивидуалних у институционалне активности“.

 

Кувајтски хуманитаризам је такође стратешки

 

                                                                   kuvajt2

 

Међутим, кувајтски хуманитаризам је такође стратешки. Финансијска помоћ Кувајта другим земљама нераскидиво је везана за напоре да стекне политичку и безбедносну подршку.

 

Државна безбедност и стабилност владајуће породице ал-Сабах била је главна брига Кувајта од њеног настанка. Од стицања независности од британске колонијалне владавине 1961, кувајтска влада развила је инострану политику где се безбедност заснивала на избегавању регионалног и међуарапског ривалства.

 

„Северно од Кувајта се налази Ирак“, указао је већ поменути Саад Али Мохамад, главни уредник КУНА. „У Ираку је увек било политичких и безбедносних проблема. И никада са том земљом нисмо имали добре односе, нарочито од доласка Садама Хусеина на власт. Ирак се и сада суочава са многим изазовима, сигурносним и политичким. Такође, мешање у унутрашње односе у Ираку, директно или индиректно утиче на Кувајт“.

 

„Уколико погледате десно од Кувајта, налази се Иран. Иран има отворена питања са Саудијском Арабијом, са арапским Заливом, са Сједињеним Америчким Државама, са многим земљама. Западно од нас се налази Саудујска Арабија са којом имамо одличне односе. Но, природа односа између Саудијске Арабије и Ирана ставља нас усред њихових размирица,“ објаснио је Саад Али.

                                                               kuvajt3

 

Кувајтско је било и мигрантско друштво. Држављани Кувајта су досељеници из све три суседне државе које су често у међусобном сукобу. Такође, поред доминантних сунита у држављане Кувајта је укључена и шиитска мањина од 30 до 35 процената, углавном пореклом из Ирана.

 

Пошто су приоритети Кувајта унутрашња и регионална безбедност, власти су научиле да су за преживљавање државе потребни пријатељи, а ако његова добра воља помогне другима, други ће бити вољни да помогну Кувајту заузврат. То се касније показало тачним када је Ирак напао Кувајт 1990, а мала земља је добила огромну светску подршку за њену борбу за слободу и суверенитет.

 

Држава Кувајт је, тако, успоставила „пријатељске односи са што већим бројем земаља света, без обзира на њихове политичке склоности. Очигледна претпоставка је да више пријатеља значи више утицаја, а снажнији утицај је боље средство одвраћања потенцијално непријатељске земље од деловања против Кувајта.

 

Успостављању пријатељских односа са што већим бројем држава помогло је и то што се од почетка спољна политика Кувајта темељила на пружању развојне помоћи другим земљама. Како се БНП повећавао због значајног богатства нафтом, Кувајт је неке од тих прихода посветио служењу њеним спољнополитичким интересима

 

Под вођством емира Сабаха је Кувајт постао водећи хуманитарни актер

 

Под вођством емира Сабаха је Кувајт, који се и даље сматра земљом у развоју, мада је рангиран „веома високо“ на Индексу Ун за хумани развој (HDI), постао водећи хуманитарни актер. Кувајт је био домаћин и учествовао на неколико међународних донаторских конференција и у дипломатским разговорима.

                                                           kuvajt4

 

Кувајт је 2014. био домаћин Међународног форума за хуманитарну акцију како би дао замах доброчинским акцијама широм света. Eмир био је на челу делегације Кувајта на Светском хуманитарном самиту у Истанбулу 23. маја 2016, одржанom ради јачања посвећености човечнсти и универзалности доброчинских принципа. У говору на самиту је Eмир објавио је да је Кувајт на првом месту међу земљама светa мерено процентом пружене спољне хуманитарне помоћи у односу на БДП. У октобру 2017. године, Кувајт је сарађивао са Европском унијом угостивши међународну донаторску конференцију у Женеви за подршку избеглицама из народа Рохинга у Мјанмару.

                                                 kuvajt5

 

Пошто је у Сирији 2011, избио рат, Кувајт је, не само био једна од првих земаља у региону која је послала помоћ, већ је потом био домаћин три донаторске конференције - и суорганизатор четврте у Лондону 2016. - обезбеђујући милијарде долара помоћи од влада широм света као подршку напорима за помоћ избеглицама из борбама захваћенoj земљи. Такво доброчинство Кувајта је и водило, између осталог, генералног секретара Бан Ки муна да тој држави и њеном владару додели цењено признање.

 

До данас је Кувајт као земља обезбедио више од 1,6 милијарди долара од обећаних 3,8 милијарди за сиријску кризу, укључујући велике донације неколиким агенцијама УН. У Јордану, који је домаћин више од 650.000 сиријских избеглица, за исту намену Кувајт је водећи дародавац агенцији УН за избеглице (UNHCR), у Турској и Либану и другим суседним арапским земљама. У тим земљама је Исламска међународна добротворна организација (IICO), једна од најстаријих и најбоље организованих кувајтских транснационалних муслиманских невладиних организација, основала „узорна села“ за сиријске избеглице. Сирија је данас, поред Ирака и Јемена, и даље један од главних прималаца кувајтских донаторских кампања.

 

Кувајтске хуманитарне организације су главна глобална снага за помоћ

 

Уопште, Кувајт је један од навећих подржавалаца UNHCR у свету. Под управљањем шеика Сабаха, је такође Кувајтско друштво црвеног полумесеца (KRCS) постало главна глобална снага за помоћ, реагујући на ванредне ситуације у Ираку, Јемену, Јапану, Турској, Филипинима и Сомалији.

 

                                                 kuvajt6

 

Заливска држава је у Палестини издашно пружила подршку породицама на окупираним територијама и другде. Као подршка палестинском народу, Кувајт је 2009. донирао 34 милиона долара агенцији УН за палестинске избеглице на Блиском Истоку (UNRWA) и 15 милиона долара 2013. Између 2013. и 2019, кувајтске организације дале су више од 65 милиона долара UNRWA, омогућавајући пружање основних услуга за 5,4 милиона палестинских избеглица широм Блиског истока.

 

Путем Кувајтског фонда за арапски економски развој, Кувајт је Палестинцима дао 61 милион кувајтских динара бесповратних средстава за обнову домова и инфраструктуре која је оштећена након израелског рата у Гази 2014. године.

 

Саад Али Мухамед је истакао да Кувајт снажно стоји на становишту да Палестинцима треба дати њихова права на живот, земљу, државу и главни град који је Источни Јерусалем. “За то се Кувајт бори на међународној сцени, на конференцијама широм света”, казао је он.

 

Доказ да је емир Сабах истовремено био “доајен арапске дипломатије” и “хуманитарни лидер” представљао је његов неуморни рад на изградњи мостова са Ираком и његовим народом, упркос проблематичној историји суседских билатералних односа и инвазији војске диктатора Садама Хусеина која је 1990. запретила опстанку Кувајта као државе. Не само да је Емир посетио Багдад 2012, већ је Кувајт помогао Ирачане расељене током рата против тзв. Исламске државе (IS) са близу 400 милиона долара.

 

                                                 kuvajt7

 

Емир је после сламања IS у Ираку био водећи глас у позивању за међународну подршку обнови ослобођених подручја како би био отворен пут за повратак избеглица. Председавао је 2018. у Кувајт Граду међународном донаторском конференцијом која је прикупила обећања за преко 30 милијарди долара улагања и кредита, од чега сам Кувајт две милијарде.

 

Кувајт пружа хуманитарну помоћ свим земљама којима је потребна

 

Кувајт је такође пружио значајну инострану помоћ Африци, што је истакнуто и тиме што је био домаћин трећег арапско-афричког самита 2013. године . На тој конференцији је из парадржавног Кувајтског фонда за арапски економски развој издвојено милијарду долара ради финансирања развојних пројеката у Африци на период од пет година. На додатних милијарду долара инвестиција у Африку се обавезала Кувајтска инвестицијска управа, најстарији суверени државни фонд у свету.

 

Кувајт је такође објавио успостављање награде Абдул-Рахман ал-Сумаит за развојна истраживања у Африци. Награда је названа по кувајтском лекару који је 1981. основао Директ Еид (претходно названа Афричка муслиманска агенција), Директ Еид, највећа кувајтска невладина организација посвећена је готово искључиво раду у Африци, активна је у 30 земаља на континенту, а сада и у Јемену.

                                                     kuvajt8

 

За Јемен је Кувајт најавио 2015. да ће издвојити 100 милиона америчких долара за финансирање хуманитарног рада. У септембру 2018. кувајтски званичници су саопштили да је та држава испунилa свa обећања о помоћи које је далa на донаторској конференцији за Јемен претходног априлa будући да је уплатилa 250 милиона америчких долара за финансирање хуманитарних акцијa у ратом разореној земљи.

 

Ове године, на почетку пандемије, Кувајт је донирао 12 милиона кувајтских динара (близу 40 милиона америчких долара) Светској здравственој организацији (WHO) за помоћ у борби против ширења вируса. Новац је дистрибуиран земљама којима је била потребна медицинска и финансијска подршка.

 

Дан након експлозије у Бејруту, Кувајт је у Бејрут послао 36 тона лекова, инвалидских колица, беби млека и кеса. Кувајтски црвени полумесец континуирано ради на пружању основних средстава и медицинског материјала либанском народу.

                                                kuvajt9

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 23 октобар 2020 12:43
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија