Кућа Добрих Вести

Login

Радост је уметност живљења

Оцените овај чланак
(2 гласова)

radost-uvodnaПАРИЗ/БЕОГРАД - Бити срећан у животу је тема којој посебну пажњу посвећује швајцарски филозоф Александар Жолијен (Alexandre Jollien), хендикепиран од рођења, а који свима поручује да је "радост уметност живљења". 

Лист Експрес (L'Express) је објавио поучан разговор са њиме, који вреди прочитати.

 

 

 

Које место заузима радост код Вас?

 

- Радост је централна тема мојих писаних радова, као и мог живота. Провео сам 17 година у установи за хендикепиране особе. Моје прво филозофско искуство било је када сам се запитао, зашто су тако беспомоћни људи, здравствено погођени, тако радосни?  Таква размишљања су ме одвела до филозофије и духовности. Када сам изашао из установе у свет, где су људи били здрави и живели у добрим околностима, запрепастио ме је недостатак радости. Очекивао сам да сретнем озарене људе, срећне због своје ситуације, али је међу већином владала туга. То ме је збунило. Данас знам да радост захтева одређену аскезу, духовност, умеће живљења.


Може ли се човек у  садашњој напетој економској ситуацији осећати испуњено на послу?

 

- Такмичење очигледно не подстиче радост. У одређеној фирми је немогуће осетити блажену срећу, али прихватање реалности може да особу учини активнијом. Радост је у прихватању сопствених слабости. Често у фирмама нема права на слабости и грешке. То људе чини осетљивијим и може да појача осећање несигурности. Супротно, када је могуће признати слабост, а да то не умањи вредност особе, постаје се јачи.


Да ли је такав приступ могућ у фирмама ?

 

- Неки руководиоци воде рачуна о психичкој равнотежи својих запослених. Не причају им само о томе како треба да се боре против стреса. Не ради се само о краткорочном ублажавању психичког проблема, да би се потом упало у тежу патњу. Принцип солидарности дугорочно треба да се уведе у фирму. Изазов је у томе да се не изневере праве вредности у целој ситуацији која може да изгледа као "џунгла".

Уколико се боље упозна колега у канцеларији, ако се интересује за оно што та особа заправо јесте, разумевање, па самим тим и делотворност у раду, биће већи.   

 

За размену и дијалог сматра се да изискују дужи временски период?


- Под условом да усвојимо другачији начин живота сви можемо да живимо са мање стреса. У мејловима се често наводи "до скорог контакта". Провео сам три недеље у главном граду Непала Катмандуу код Матијеа Рикара (Matthieu Ricard), који је рођен 1946. године у Паризу, као син филозофа, есејисте и новинара Жан-Франсоа Ревела (Jean-François Revel) и сликарке Ле Тумелинове (Toumelin), а сада се налази у манастиру у Непалу.  Матје се суочава са великим изазовима.

Нисам га, међутим, видео никада под стресом. То ме је шокирало. Он спроводи медитацију на стручан начин. Са било којом особом да контактира он је потпуно укључен у комуникацију.


Мислите ли да тај начин функционисања може да се спроведе у фирмама у којима влада конкуренција? 

 

- Треба научити мање придавати значаја ономе "шта ће други рећи". Радост везана за духовну праксу и друштвено ангажовање је важно. Не може се бити срећан сам у свом ћошку. Не верујем у велике друштвене револуције, не бавим се политиком. Изгледа ми, међутим, да можемо бити отворени према комшијама са спрата или колегама на послу. То је могуће.

                                            Извор: Кућа добрих вести/L' Expres

 

Последњи пут измењено уторак, 18 децембар 2012 13:36
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија