Кућа Добрих Вести

Login

Докле смо деца, дотле смо људи

Оцените овај чланак
(16 гласова)

garaviНОВИ САД - Бачванска породице Крстић населила  се у Новом Саду почетком 18. века. Историја породице почиње оног тренутка када су три брата створила читаво племе од 42 куће Крстића у низу, у насељу Клису надомак Темерина. Породица за коју се са правом каже да је старија од Новог Сада, изродила је угледне људе. Фудбалера, владику и Бранислава-Банета Крстића – певача и оснивача ,,Гаравог сокака".

Земљорадња је свима била основно занимање, а земља их је научила самодисциплини и  поштовању природе. Бане Крстић је упркос љубави према музици, уписао и студирао Пољопривредни факултет. Урбаном Новом Саду се приближио када је почео да тренира гимнастику и трчање у  ДТВ ,,Партизан” Основао је свој први бенд ,,Па шта” 1980. године свирајући само Битлсе, а девет година касније, после сусрета са ,,Гаравим сокаком"  Мике Антића и оптиком света главног јунака Милета Дилеје, објавио први албум. Тако је саставу дао ново име - ,,Гарави сокак”.

То је био знак да његов живот креће у сасвим новом правцу. Урадио је управо оно што нико до тада није, обукао се у сељака, ставио гитару преко рамена и кренуо својим путем. Сламени шешир носио је мало накриво, бећерски, као његови преци, као што га носи и данас, после двадесет и четири године постојања, дванаест албума, безброј хитова и преко хиљаду концерата широм Србије, региона и света.

У интервјуу за интернет новине ,,Кућа добрих вести" Бане Крстић је дао интересантне одговоре о својој каријери, породици, традицији...

 

Породица Крстић је, како сами кажете, "старија је од Новог Сада", по чему памтите детињство у окриљу Ваше породице?

 ,,Моје детињство је, као и већина других, било испуњено игром и срећом.  Играчке које смо користили, најчешће сами смо правили. Праћке, лукове и стреле, пецаљке, сличуге...Саставни део игре чиниле су и животиње, пси, коњи и птице.

 

Каква су данас сећања на времена када сте устајали раном зором да би радили на њиви? 

,,Не могу рећи да смо то радили са одушевљењем, али такво је било време. Морало се. А кад се мора није тешко. Цела фамилија је учествовала у радовима на њиви. Увече је по правилу следила добра награда - одлазак на купање, или у биоскоп.

 

Какво је било време када сте скидали "Битлсе" и имали дугу косу и како га памтите? 

,,Битлси су за мене били и остали највећи естетски догађај. Због те музике сам основао састав  ,,Па шта” и свирао их седам година, све док нисам написао своје прве песме и променио име групе у ,,Гарави сокак".

 

У породици имате духовно лице, владику будимског Данила, вашег рођеног стрица, по чему ћете памтити ваше разговоре са њим? 

,,Стриц Данило је би врхунски светски интелектуалац, а при том духовник одан узвишеним идеалима. Био је у исто време, духовит, темпераментан и благ. Такав сој људи се више не може срести у овој епохи. Наши су разговори били непосредни и за мене јако корисни. Његови савети су ми били и остали драгоцени".


Како видете ваш однос са Звонком Богданом? 

,,Звонко Богдан је 'краљ тамбурашког света'', који је осуђен на кафански дим и заборав. Он је последњи 'мохиканац' епохе у којој је настао и живи мост прошлости и будућности. Посвећени заљубљеник у равницу израстао сам у себе. Ценимо се и повремено сарађујемо. Често га питам за неки савет и он ми га увек несебично да".

 

Препознатљиви сте по вашем шеширу, колико имате шешира до сада? Зашто је баш сламени шешир ваш заштитни знак? 

,,Имам пар шешира, не сакупљам их. Најчешће их поклоњам после наступа неком из публике. Шешир волим, јер је то један старински природни реквизит за разне прилике у нашим крајевима. Користи се и за рад и за свечане прилике и за забаву".

 

Зашто вас тамбурашка музика толико фасцинира? 

,,Јер је аутентични израз нашег менталитета, по чему смо познати и признати широм света. Личи на нас и ми на њу више од било које друге музике.

 

Тамбураши ,,С’ краја света” прате Вас на вашим концертима и стални су гости на традиционалном концерту у Београду. Због чега и шта вас веже за њих и за кафану ,,Крај света”? 

,,Та чарда се после 50 година рада на жалост ових дана гаси. Биће срушена и претворена ко зна у шта. То је, иначе, место где време стоји, на коме можете на миру, у тишини и без струје, предахнути од урбаног хаоса.

 

Спот за песму ,,Ја плачем само када љуштим лук”  снимили сте у Белегишу, на обали Дунава. Какви су били услови и по чему ћете памтити тај део Срема? 

,,Мени је свака локација на Дунаву сјајна, а ту плажу, на којој смо снимали, чим сам је видео, назвао сам ,,Малдиви на Дунаву".

 

Једном сте изјавили да је песма која би ваш досадашњи рад, па и живот, могла најбоље да опише  ,,Ко те има тај те нема”. Због чега? 

,,Зато што ту песму знају и радо слушају милиони људи широм света, који разумеју наш језик, без обзира на образовање, социјални статус и било коју врсту припадности.

 

На Вашим наступима редовно  певате ,,Ћиху, ћиху ћихухуху”, због чега сте одабрали баш ту песму да своје госте на наступима вратите у детињство? 

,,Зато што је једна од најважнијих ствари сачувети дете у себи, јер докле год смо деца, још увек смо људи.

 

Како је настала песма ,,Рузмарин”?

,,Та песма је настала након приче моје мајке о њеној првој љубави...

 

Ваша нова песма ,,Кад су ствари саме”, има једну поуку, а то је да никада не будемо сами и да нас увек неко воли или да ми некога волимо. Један део песме каже: ,,Кад су људи сами престану да значе”, колико је то истина? Колико и зашто је љубав неопходна? 

,,Љубав је стварно веома важна, јер кад не волите то сте што сте, кад волите бољи сте него што јесте...

 

Имате ли неку поруку за младе?

 ,,За срећу  је потребна храброст".

 

                                                Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 23 април 2013 09:46
Мирјана Бачкоња

Мирјана Бачкоња је рођена 1992. године и студент је новинарства на Факултету политичких наука, у Београду. Поред факултета редовно похађа стручну праксу у САТ Медија групи (SAT Media Groop), а "Кући добрих вести" прикључила се ради ширења лепих и оптимистичних ствари.

Воли музику и плес, јер оне повезују људе и чине их срећним, а читање је испуњава јер књига је човеку увек најбоље друштво.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија