Кућа Добрих Вести

Login

Закон даје шансу хуманости међу колегама

Оцените овај чланак
(0 гласова)

БЕОГРАД, ПАРИЗ - Сведоци смо и у нашој земљи честих примера да су се колеге на послу и уопште људи отуђили једни од других, да се хуманост изгубила, али изгледа да није баш увек и свугде тако, што показује и добар пример Француске, где би ускоро требало да ступи на снагу закон о даривању дана одмора колеги који има тешко оболело дете.

“Запослени може, на захтев и уз сагласност послодавца, да анонимно одустане од целог или дела свога неискоришћеног одмора у корист другог запосленог из компаније који се брине о детету млађем од 20 година захваћеном неком болешћу, хендикепом, или које је доживело неку несрећу због чега му је потребно стално присуство и нега друге особе“, наводи се у тексту тог законског предлога.

Иницијативу за све ово дао је један француски посланик из Лоаре, Пол Сален (Paul Salen),  а његов предлог усвојила је Комисија за друштвена питања при Националној скупштини, објављено је на веб сајту: La Depeche

Здравствено стање детета, чијем родитељу се поклањају дани одмора, треба да буде посебно тешко и да се за то приложи здравствена потврда.

Ово је заиста леп гест солидарности који би, како сматра "Кућа добрих вести", требало да следе и многе друге земље и компаније, наравно, превасходно овде у Србији, где и живимо.

Данас, наиме, влада веома жестока пословна конкуренција, многи се боре, често не бирајући средства, за позицију у фирми, за бољу плату, јер је живот све скупљи и скупљи, колегијалност је готово ишчезла, мали је број оних који имају обзира према другоме, мало је пријатељстава у фирмама.

А, парадоксално, то се дешава у време када се све више времена проводи у току дана у фирми, са колегама од којих се често покушавају створити непријатељи, а не пријатељи у чијем окружењу је свакако много пријатније радити.
Многе стране компаније организују и разна дружења у природи како би се запослени боље упознали, али изгледа слаба вајда од тога.

Прво, изгледа све што је принудно, неприродно, не може да има ефекте, јер људи и на послу треба да се упознају, друже, па највише времена у току дана и проводе заједно, а не да се доживљавају као смртни непријатељи и зазиру једни од других.

Џаба организована дружења ван фирме, ако запослени опет по повратку на посао гледају ко ће да им смести, намести, потисне их са радног места.

Тешко је данас за посао, тако да се људи када га се дочепају држе практично до “лудила”, немају избора па пристају и на најгору радну атмосферу и окружење, чему често и сами доприносе нервозом као неминовном последицом свега, целокупног данашњег начина живота.

Да би атмосфера и односи медју људима у радним колективима били добри, потребно је, пре свега, да сама држава добро функционише, да обезбеђује што више нових радних места за људе, тако да они који хоће да раде могу да пронађу радно место за себе, а не да страхују да када остану без једног, више неће моћи да пронађу друго, а већ тиме се значајно може смањити тензија.

На другом месту су сами руководиоци фирми на којима је да створе здраве и опуштене конкурентске односе кроз које ће провејавати људскост и креативност.

Тешко је гледати ситуације када се, на пример, шефови осионо и са ниподаштавањем односе према слабијима, подређенима, који заправо то не би требало да буду, јер се преко њих спроводе идеје руководилаца. Нажалост, сви су у паници од губитка посла у данашње време, тако да се ситуација завршава на веома мучним речима онога који је одређен да руководи, што на другој страни остаје најчешће без икакве реакције, иако закон о мобингу омогућава супротно.
Наравно, у основи је оно што свако понесе са собом од куће, како да се понаша према другим људима, како да прихвата колектив, али то сигурно није и не може бити и оправдање.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 април 2012 12:16
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија