Кућа Добрих Вести

Login

Божанине премостиве дубине

Оцените овај чланак
(4 гласова)

uvodnaБЕОГРАД - Божана Остојић је несвакидашња жена, али не само по кротком осмеху којим плени, већ по својој храбрости. Тридесет година роњења морским дубинама начинили су од ње особу чврстог карактера која се без већих проблема бори са изазовима свакидашњице, али и границама издржљивости - у њеној омиљеној спортској дисциплини - роњењу.

А успеха је безброј: Божана Остојић је светска рекордерка за жене у дубини роњења, спуштала се са боцом на више од 128 метара дубине, а њено име је уписано и у Гинисову књигу рекорда, пошто је као чланица француске експедиције истраживала најдужи пећински систем на свету на Јукатану, у Мексику, дуг 92 километра.

Божана, рођена 1965. године у Босанској Градишки, потиче из спортске породице и од својих малих ногу је, како каже, била хиперактивно дете. Бавила се разним спортовима - играла је рукомет у Првој савезној лиги некадашње Југославије, учествовала на државном првенству у једриличарству са ког се вратила са две медаље, бавила се и атлетиком, док јој је падобранство 'редован' хоби.

Данас има школу роњења на Ташмајдану, а кроз њен курс прошла је права правцата 'мини војска' од око 3.000 људи. Власник је предузећа „Калипсо груп“ (Calypso Group) и заступа неколико еминентних брендова из области опреме за роњење, пливање и падобранство, као што су Mares, TYR, Head i druge. 

 

Ризиковала сопствени - да спасе живот другом човеку

 

"Имам неку енергију која ме тера на хиперактивност. Откада сам се родила ја сам таква, а неке ствари су се догађале спонтано. Рецимо, нико у мојој породици не рони, иако су ми родитељи били спортисти. Имала сам среће са њима, јер су имали поверења у мене и нису ме спутавали и то ми је било најважније", каже у интервјуу за интернет новине “Кућа добрих вести” Божана Остојић.

О свом славном рекорду у роњењу (није забележено да је нека девојка заронила дубље), не жели много до прича, истичући да је реч о рекорду који се догодио стицајем околности.

“Не ради се о неком организованом спортском такмичењу, већ о опасној ситуацији где сам поступила по својој савести и покушала да спасим човека који је упао у 'азотну наркозу' - познатије широј јавности као 'пијанство великих дубина'.

Цео случај догодио се у Црвеном Мору,  у водама Египта. Ронили смо дубоко и човек је упао у азотну наркозу и почео да пада све дубље и дубље. Кренула сам за њим, а у једном тренутку постојала је дилема да ли ћу и ја да се вратим. Али, нисам могла да одустанем. Морала сам да пробам да га вратим. То је било фасцинантно роњење. Стигла сам га на 127,8 метара дубине и успела да га спасим”, објашњава Божана и додаје да је са тим човеком и данас у контакту.

 

Пећина у Јукатану – највеће искушење

 

Ова жена тврди да су њена искуства непоновљива и да су јој се заувек урезала у сећање, а на питање да ли може да се сети која ситуација јој је донела највише узбуђења, без размишљања одговара да је то истраживање пећине на Јукатану, у Мексику. Јукатан је полуострво у Средњој Америци, које дели Мексички залив од Карипског мора.

"Највише адреналина имате у пећини, јер шта год вам се деси не постоји могућност вертикалног изрона већ само повратак назад. У тој пећини била сам далеко два километра од улаза и да се било шта догодило морала сам да се вратим назад. То са свом опремом која је била тешка више од 30 килограма, није било нимало лако", објашњава она.

mexico

У тој пећини стене су од кречњака - јако меке, а Божана је пролазећи кроз мали пролаз боцама изазвала одрон, тако да јој се затворио пролаз назад. Уз самоконтролу и без панике, сећа се она, почела је лагано - камен по камен, сат времена да скида камење са срушене гомилице. И успела је.
Божана објашњава да никада није имала већи инцидент у води, а ни напад панике. Увек је имала план шта ће да уради, добро познаје себе и своје могућности, увек уследи реакција која је не блокира у размишљању.

"Не знам како да то објасним.Вероватно имам неки дефект у мозгу, ја се не бојим. Размишљам о томе шта је могло да се догоди тек када се све заврши. Не постоји ништа чега се бојим, обожавам слободни пад,  као и да летим, као дете се никада нисам плашила мрака. Паника је резултат недостатка информација, лошег тренинга, или неке ситуације да се ради нешто за шта нисте обучени и истренирани и идете преко својих могућности", додаје она.

 

Две потпуно различите димензије

 

Божана тврди да је подводни свет, потпуно другачији од овог нашег, којег познајемо. То су, како каже, потпуно две различите димензије.
То је потпуно други свет, имате све што имате и на површини - планине, реке, кањоне, живи свет, који је предиван. Кажу многи да је то свет тишине, али није баш тако и у води имате звукове, рецимо када рибе једу корале испуштају необичне звукове, описује ова несвакидашња, ванвременска жена.

cosumel

Осећај у води је фасцинантан, као да лебдимо, јер нема осећаја гравитације, можемо да идемо у свим правцима и то је јако релаксирајући осећај.
Док роним, углавном сам сконцентрисана на оно што видим и радим, али често сам помислила и зашто неки други људи не могу да виде и осете то што и ја.
Божана тврди да је здравље веома битно за професионалног рониоца, док за некога који се тиме бави рекретивно може да се 'прогледа кроз' прсте, рецимо ако има висок крвни притисак, али свакако на лимитираној дубини и уз пратњу.

Два пута годишње иде на  здравствене прегледе, јер јој је као инструктору роњења то обавеза.

 

Школа роњења и истраживачке експедиције

 

Школа роњења коју држи на Ташу, је нешто што јој пружа посебно задовољство, а у разговору за “Кућу добрих вести” каже да има пуно планова.
Летос се у јулу, рецимо, прикључила једној америчкој истраживачкој експедицији која је истраживала дубине Јадрана у потрази за потопљеним античким бродовима. Била је члан истраживачке екипе, коју је предводио американац Џорџ Роб.

„Човек је зарадио паре на Вол стриту, пасионирани је археолог и то му је највећа љубав. И даље је у бизнису, али годишње издвоји два месеца и посвети се искључиво истраживању. На броду су доктори наука, археологије, океонографије, слично као нешто што је радио велики истраживач Жак Кусто, само је овде већи акценат на археологији“, каже Божана.

Са њима је прошле године била у Црној Гори.

„Они имају фасцинантне резултате, располажу са добром опремом, имају роботе који могу да иду на више од хиљаду метара дубине, са камерама и хватаљкама, скенере, сонаре...Када уђете на брод као да сте дошли на спејс шатл, сликовито Божана објашњава шта се све може видети на броду.
Како каже, она је била у америчкој експедицији, чија су прва дестинација почетком јула ове године биле воде Албаније.

Божана предочава да су амерички истраживачи прошле године у Црној Гори пронашли неколико занимљивих локалитета са старим бродовима, препуним амфорама, па чак и подморнице из другог светског рата.

Према њеним речима, експедиција поштује прописе сваке земље чије морске дубине истражује.
„Они нису ловци на благо. Пре него што дођу - са државом и локалним институцијама, пре свега. археолшким институтима, успоставе сарадњу. Ако се нешто извади из воде то припада локалним музејима и институтима“, каже Божана.

 

Традиционална акција чишћења Аде циганлије

Сада већ традиционална акција чишћења Аде Циганлије, подводног дела језера, одржана је 2. јуна ове године. То је акција коју смо радили пету годину за редом и постала је традиционална. Акцију је покренуо мој ронилачки клуб "Калипсо", (Calypso), а идеја је била моја, јер сам хтела да рониоци дају свој допринос у подизању еколошке свести.

Под водом се налази свашта и делује на тај подводни свет, на рибе, флору, фауну...

У акцији увек учествује велики број ронилачких клубова из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске...Укључили смо и Олимпијски комитет Србије, рониоце полиције, рониоце специјалне бригаде војске, а акцији се придружио и шеф делегације Европске Уније у Србији Венсан Дежер, који је пасионирани ронилац.

 

Роњење и декомпресија

Рониоци су у води под високим притиском. Када је висок притисак, гасови који се удишу под водом мењају агрегатно стање и прелазе из гасовитог у течно и тако заједно са крвљу круже организмом. Наш организам користи кисеоник из ваздуха и организам га потроши, али поента је у азоту који нема никакву функцију, већ како ронимо дуже и дубље, он се само све више накупља у телу, објашњава Божана.

Ако боравимо дубоко у води у дужем временском интервалу и нагло испливамо на површину, азот ће се ослободити у гасовито стање, тамо где се затекао, у разним деловима организма, што може довести до зачепљења крвних судова. Због тога је поента безбедног испливавања да се праве застанци на одређеној дубини, како би се са издахнутим ваздухом тај азот ослободио.

 

Сарадња са Жаком Кустоом

Божана Остојић сарађивала је и са Жаком Кустоом, (Jacques-Yves Cousteau), једним од највећих светских океанографа и научника.
Први пут су се срели, на Дунавској експедицији 1989. године, када јој се остварио сан да рони са прослављеним истраживачем подводног света.
Кусто је Дунав истраживао и снимао од извора до ушћа. Као светски познатог рониоца позвао је Божану да му буде на услузи док плове кроз Србију.

cousteau

Радила је логистику, била асистент камермана, припремала дозволе и информације свих врста, од места погодног за снимање до положаја за ноћни одмор.
Кусто је био задовољан како је Божана ронила, па је позвао у велику експедицију по Јужној Африци, која је трајала до 1996. године, до његове смрти.
Снимање је било напорно. Радили су у заливу Порт Елизабет, између Антарктика и Јужне Африке. Ту су чекали да китови уђу у залив да би их снимили из близине.

Направили су фантастичан документарац, који је емитован у две емисије.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 21 септембар 2012 12:34
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија