Кућа Добрих Вести

Login

Француска одала признање српским стручњацима

Оцените овај чланак
(3 гласова)

francusyni„Велико ми је задовољство, у име министарке просвете, високог школства и истраживања, да уручим орден Националног реда Академских палми трима посебно заслужним личностима, који су у области којима се баве значајно допринели јачању односа Србије и Француске“, нагласио је његова екселенција Фредерик Мондолини, амбасадор Француске у Београду на свечаној додели овог значајног признања српским стручњацима.

 

Лауреати овог високог прознања су Александра ДРЉЕВИЋ, професор француског језика у Француском институту у Београду, Марија ФИЛИПОВИЋ-ОЖЕГОВИЋ, директорка Фондације Темпус у Србији и - Никола БОЖИЋ, програмски директор у Истраживачкој станици Петница.

 


Орден Академске палме се у име Француског министарства за образовање уручује истакнутим личностима које су допринеле и настављају да доприносе ширењу знања и јачању веза које уједињују наше две земље. Ово одликовање, установљено пре више од 200 година, додељује се Французима и странцима за њихово научно и професионално залагање и за њихов допринос јачању угледа Француске у свету.

 

Оснивач одликовања је Наполеон Бонапарта, који га је установио као признање еминентним члановима Париског универзитета. Од 1866. признање могу да добију и страни држављани. Од 1955. Орден Академске палме има три ранга: витеза, официра и командора.

 

Биографије лауерата

 

Александра Дрљевић, професор француског језика

 

Александра Дрљевић рођена је 1963. у Београду. Дипломирала је на Филолошком факуллтету у Београду на групи за француски језик и књижевност. Студије Мастер 2 завршила је у Француској, на Универзитету Клермон - Оверњ . Годинама се усавршавала у Француској и Белгији, похадјајући разноврсне курсеве по свом избору.

 

Од 2003 године ради у Француском институту у Београду. Пре сталног ангажмана у Француском институту , држала је часове француског језика у Друштву Југославија Француска. Предавала је француски језик и као језик струке, пре свега у бројним Министарствима Републике Србије: у Министарству спољњих послова, Финансија, Културе и Унутрашњих послова, као и на Онколошком институту у Београду и у Компанији „Ренаулт“- Србија.

Члан је испитивачког тима за стицање међународних диплома Делф.

У Француском институту у Београду поред општег француског , држи радионице као што је „Француски језик кроз уметност“ и радионицу „Библиокративности“ са циљем приближавања модерне француске књижевности српској франкофоној публици . Библиокреативност је привукла пажњу свих јавних медија и прилози о делатности ове необичне радионице били су веома запажени на телевизији, радију и у дневној штампи.

 

Марија Филиповић-Ожеговић, директорка Фондације Темпус у Србији

 

Марија Филиповић-Ожеговић обавља дужност управитеља Фондације Темпус, организације која спроводи активности везане за учешће Републике Србије у програмима Европске уније за сарадњу у области образовања, као што су Темпус и Еразмус+. Фондација сарађује са свим образовним и омладинским организацијама, пружа подршку грађанима и организацијама у вези са конкурисањем за пројекте, проналажењем Ерасмус+, ЦЕЕПУС и других стипендија, каријерним вођењем и саветовањем и пружа допринос другим активностима које имају за циљ развој људских ресурса и друштва у целини.

Марија преко 15 година учествује у унапређењу образовања у Србији кроз рад на међународној сарадњи и европским пројектима, са жељом да се програми ЕУ учине доступнима сваком појединцу и установи и да се фондови ЕУ у што већој мери искористе за друштвени развој, као и за лични развој сваког учесника у образовном процесу.

 

Учествовала је у осмишљавању више обука и публикација, као и у раду више националних радних група за реформу образовања, а заједно са својим тимом је покренула више иницијатива коју су учиниле Републику Србију видљивијом у европским мрежама које се баве унапређењем и интернационализацијом образовања.

 

Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница


Никола Божић ради као програмски директор у Истраживачкој станици Петница. Бави се образовањем, као и популаризацијом и промоцијом науке. Организовао је више десетина образовних програма из науке за студенте, средњошколце, основце и наставнике. Поставио је концепте неколико успешних интердисциплинарних програма који повезују различите научне дисциплине. Иновирао је приступ у образовном раду са наставницима.

 

Био је уредник рубрике Наука на Б92 Интернет порталу, и главни и одговорни уредник српског издања часописа Popular Science.


Аутор је књиге за децу „Астрономија“ (Креативни центар), за коју је добио и књижевну награду „Невен“ за најбољу дечију књигу у области популарне науке (2013).


Поводом постигнутих резултата на пољу промоције и популаризације астрономије и науке уопште од министра науке и технолошког развоја је добио награду-плакету “Милутин Миланковић” (2010).


Био је национални координатор за обележавање Међународне године астрономије (2009). Предводио је национални астрономски тим 2006. године у Индији на Међународној астрономској олимпијади; као и 2011. у Казахстану. Пише научно популарне текстове и држи популарна предавања.

 

Аутор је и ментор више научних радова. У Друштву астронома Србије је био: члан Управног одбора, секретар Националног астрономског олимпијског комитета (тела задуженог за астрономска такмичења) и председник комисије за сарадњу са аматерским организацијама.


Учествује и у јавним догађајима који за циљ имају популаризацију научних достигнућа – Фестивал науке, трибине Центра за промоцију науке, активности ваљевскгог Друштва истраживача. Покретач је и модератор врло посећеног догађаја „На кафи са нучником“.


Пише научно популарне текстове и држи популарна предавања. Објављивао је научно популарне текстове у часописима и новинама "Астрономија", "Васиона", "Микро", "Свет компјутера", "Интернет огледало", "Планета", "Астрономски магазин", "Време", "Политикин забавник", "Просветни преглед", "Политика"...

 

Никола Божић је активан и у Истраживачком покрету од 1994. године. Члан је Друштва истраживача "Владимир Мандић - Манда" из Ваљева. У Друштву је водио Астрономску групу, а био је и председник. Тренутно је председник Савета Друштва истраживача. У Младим истраживачима Србије био је координатор образовних програма од 2001. до 2006. Тренутно је у МИС члан Управног одбора.

 


Учествовао је на Међународном форуму УН о управљању Интернетом (ИГФ), Европском дијалогу о управљању Интернетом (ЕуроДИГ), а у Србији је део иницијалне групе за тему сајбер безнедности. Био је члан организационог одбора Европског дијалога о управљању интернетом који је одржан у Београду 2011. године.

 

Климатске промене и енергетика су његове додатне области интересовања. Учествује у националним и међународним пројектима из ових области.


Координатор је Радне групе 18 у Националном конвенту о ЕУ (образовање и клутура, и наука и истраживање). Члан је Заједничког консултативног одбора (ЈЦЦ) саставлјеном од представника Европског економског и социјалног комитета и представника социјалних партнера и организација цивилног друштва у Републици Србији.

 

Ангажован је као консултант на различитим пројектима у организацији ОСЦЕ, ДиплоФоундатион, ГИЗ, Хеинрицх Болл Стифтунг, Београдског фонда за политичку изузетност, Центра за промоцију науке...

 

Aутор: Зорица Марковић

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 12 октобар 2018 14:14

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија