У духу овогодишње теме „Разоткривање“, Фестивал науке упустиће у јединствени обрачун са бројним популарним митовима, заблудама и сујеверјима.

Више од 600 научника и из земље и света окупиће се са задатком да уз помоћ науке изведе истину на видело. Током четири фестивалска дана у халама 3, 3А и 5 Београдског сајма биће разоткривени бројни митови, од којих су понеки попримили забрињавајуће размере, као и низ ситних заблуда и уверења која су већ дуже времена део наше свакодневице. Све детаље са Фестивала науке настојаће да вам пренесе Кућа добрих вести која је већ годинама медијски партнер Фестивала науке.

Тако ће кроз неколико тематски различитих поставки научници разбијати све заблуде о Дарвиновој теорији еволуције, доказујући не само да сви живи организми имају заједничког претка, већ и да људи деле 31% гена са квасцем, а чак 50% са бананом. Биће разоткривен и један од најраспрострањенијих митова, онај према коме користимо само један мали проценат мозга. Наиме, хиљаде мерења можданих активности показују да се читав мозак и те како употребљава током различитих процеса, као и да нам је сваки део мозга преко потребан.

Поставка Знање покреће компаније НИС, која је седму годину заредом генерални спонзор Фестивала науке, право је место на коме ће се разоткрити заблуде и митови када је у питању енергија. Како је енергија поље пословања саме компаније, али и велико поље инспирације и сазнања, посетиоци ће моћи да на практичан начин расветле многобројне непознанице које постоје када су у питању научни феномени, засновани на енергији.

У специјално креираном НИС Ескејп Руму чекаће их скривени одговори који ће их одвести ка излазу, а кроз експерименте са летећим тањирима, односно вагама за мерење тежине на планетама Сунчевог система, моћи ће да се друже, уче и разоткрију научне мистерије! Подршку Фестивалу науке НИС реализује под слоганом „Будућност на делу“.

Које живо биће најбоље види?

Сви оне који верују да је људско око еволутивно најнапреднији и најсложенији орган чула вида, можда ће се разочарати када сазнају да то није истина. Мачке и пси имају посебан слој у оку који се понаша као огледало, те због тога виде чак 7 пута боље од људи у мраку! А и за оне који живе у уверењу да сваки становник планете има јединствен отисак прста, стижу не тако лепе вести. Истина је да постоје људи који не само да немају јединствени отисак, већ уопште немају отисак прста.

Ни свет медицине није имун на бројне митове и по коју заблуду, а све су гласније оне које се тичу антибиотика и њихових посустајућих моћи. Посетиоци фестивала моћи ће да сазнају шта је заиста тачно, а шта не када је у питању резистенција антибиотика, као и због чега ова тема важи за један од највећих светских проблема и једно од највећих питања савремене медицине.

У питање ће бити доведене и бројне заблуде везане за полове наше планете – којих има више од два! Многи ће се изненадити када сазнају да је Антарктик пре више од педесет милиона година био тропски рај са крзненим сисарима попут опосума и дабра, и да се нахладније место на Земљи налази заправо на југу планете. Разочараће се и они који верују у један од најпопуларнијих митова – да је Кинески зид једина грађевина видљива из свемира. Ово, пре свега, зависи од тога из ког дела свемира посматрате нашу планету, премда Кинески зид није видљив ни када се Земља посматра са блиског нам Месеца.

Посветиће ће се пажња и народним веровањима везаним за животињски свет. Даждевњаци су тако неправедно оптужени за гласно вриштање, од којег се чак може и оглувети, док се за змије и даље верује да имају своје ноге које крију, те да би их онај ко их види убрзо изгубио живот. Све ове локалне оптужбе биће одбачене пред строгим фестивалским научним судом, баш као и заблуда да црвена боја подстиче агресивност код бикова.

Још једно често уверење пашће у воду - упркос раширеном уверењу, ваздух и вода нису сасвим провидни, већ имају веома светлу плаву боју! Њу је могуће опазити само ако гледамо кроз велику количину ових супстанци, на пример приликом роњења или посматрања далеког пејзажа са врха планине. Кроз низ забавних експеримената мали и велики радозналци моћи ће да се увере у то да свеће могу да горе и у води, па и да је могуће направити ватромет – под водом.

Амбасадори науке

Србија добија нову генерацију амбасадора науке.Неустрашиве, иновативне и спремне за изазове, Србија ће и ове године на Фестивалу науке добити нову генерацију почасних амбасадора науке, основаца и средњошколаца из свих крајева земље чије ће оригиналне изуме посетиоцима представити на сајму у зони Експертинејџера.

Њихова мисија наредних годину дана биће да преносе како знање, тако и љубав према науци вршњацима у својим градовима, ширећи даље искуства стечена током рада на фестивалу.Након што је прошле године прогласиопрве амбасадоре науке, Фестивал науке почетком децембрапредставиће нову генерацију амбасадора из целе Србије, који својим достигнућима и борбеним духом померају границе у најразличитијим научним областима.Одабрани ученици основних и средњих школапонеће ову почасну титулу, са циљем да се подстакну њихови даљинаучни кораци, али и са задатком да унаредних годину дана своја знања и вештине поделе са вршњацима из своје и других школа.

„Титула амбасадора за нас представља не само награду за наш рад, већ и подршку и подстицај за даље напредовање и ширење свести о значају науке међу младима“, објашњава Јелена Цветић, ученица Прве крагујевачке гимназијеи једна од прошлогодишњих амбасадорки науке.

„Наша секција се већ шест година бави буђењем свести код ученика да су сами способни да се баве науком и да им је потребна само јака воља. Самосталним радом и истраживањем желимо да подстакнемо младе да не чекају професоре да би се бавили науком, већ да могу самостално да крену од најситнијих и мање битних ствари, да би касније напредовали.

“Сличном мисијом води се и ЕдинКлико, ученик Математичке гимназије у Београда, који са сарадницима из Секције примењене физике и математике већ годинама помера границе могућег у школским оквирима.

„Прошлогодишњи фестивал је био прилика да као учесници покажемо нашим вршњацима да је све што замисле могуће и како да направе сличне ствари уз мало труда. Излагањем наших пројеката из електронике, демонстрацијом и објашњавањем тога како раде, заинтересовали смо наше вршњаке да и они почну тиме да се баве и можда и они покрену неку организацију у својим школама“, наводи Клико. Ена Зећировићиз Гимназије Тутин овопочасно звање види као афирмацијутруда, рада и пожртвовања како школараца из целе земље, тако и самог Фестивала науке. „Како је ова титула додељена за допринос популаризацији науке, та чињеница иде у прилог нашим намерама и потврђује њихово остварење“, изјавила је она, подсећајући на прошлогодишњу поставку којом су се њени вршњаци представили фестивалској публици.

„Како је наша тема била 'Вулкани нашег тела', циљ нам је био ближе и сликовитије представити токове у људском организму. Као учесница и реализаторка те идеје, могу да потврдим да смо успели у намери да наведемо посетиоце, како старије, тако и млађе, на бројна размишљања уз стицање нових знања.“Њих троје,представници прве генерације амбасадора науке, али и сасвим нова генерација амбасадора науке придружиће се током овогодишњег Фестивала наукесвојим бројнимколегамаиз других научних и образовних институцијау јединственом четвородневном разоткривању митова и заблуда!

Зона ескпертинајџера

Зона Експертинејџера ће баш попут осталих фестивалских поставки, одисати генијалним изумима младих научника којиће се на оригиналан начин хватати у коштац са популарним митовима. Велику пажњу ће привући и поставка Знање покрећекомпаније НИС, која је седму годину заредом генерални   спонзор   Фестивала   наукеи којој је усавршавање, образовање и подршка младима део стратешког усмерења. Сви заинтересовани посетиоци имаће прилику да на штанду НИС-а, кроз рушење устаљених заблуда и митова, открију више о научним феноменима, заснованим на енергији, пољу пословања саме компаније.Специјални НИС Есцапе Роом, у коме посетиоце чекају скривени одговори који воде ка излазу, експеримент са летећим тањирима и експеримент за мерење тежине на планетама Сунчевог система, идеалансу начин за све радозналце да се друже, уче и разоткрију научне мистерије.

Компанија НИС своје друштвено одговорне пројекте реализује под слоганом „Будућност на делу“.

Фестивалске улазнице, по цени од 500 динара, могу се купити на Тицкет висион продајним местима у целој Србији. Улазница важи за један фестивалски дан у халама 3, 3А, као и за халу 5, у којој је смештена експлозивна Научно-фантастична бина. Деца до 5 година старости, уз пратњу родитеља или старатеља, не плаћају улаз. Више од половине публике чине организоване школске посете, па је тако програм у прва три дана -четвртак, петак и субота, прилагођен школском програму инамењен првенствено за школске посете. Недеља је и ове године Породични дан фестивала. Фестивал науке је највећи догађај који се бави промоцијом науке и образовања у региону. Мисија фестивала јесте подстицање образовања у друштву, кроз савремене и занимљиве методе.

На прошлогодишњем Фестивалу науке више од 30.000 хиљада задовољних посетилаца упознало се један на један са бројним научним изазовима и светом науке.Једанаести пут заредом, пријатељ манифестације је мтс.Суорганизатор манифестације је Београдски сајам.

Фестивалске улазнице, по цени од 500 динара, могу се купити на Тицкет висион продајним местима у целој Србији. Улазница важи за један фестивалски дан у халама 3, 3А, као и за халу 5, у којој је смештена експлозивна Научно-фантастична бина. Деца до 5 година старости, уз пратњу родитеља или старатеља, не плаћају улаз.

Више од половине публике чине организоване школске посете, па је тако програм у прва три дана - четвртак, петак и субота, прилагођен школском програму и намењен првенствено за школске посете. Недеља је и ове године Породични дан фестивала.

Фестивал науке је највећи догађај који се бави промоцијом науке и образовања у региону. Мисија фестивала јесте подстицање образовања у друштву, кроз савремене и занимљиве методе. На прошлогодишњем Фестивалу науке више од 30.000 хиљада задовољних посетилаца упознало се један на један са бројним научним изазовима и светом науке.

Суорганизатор манифестације је Београдски сајам. Подршка фестивалу су, Амбасада САД у Србији, Аустријски културни форум и Француски институт.

Спонзори тринаестог Фестивала науке су: Електропривреда Србије, компанија Кока Кола, Ерсте банка, Национална Географија, Графикс и Месер Техногас АД.

Извор: Кућа добрих вести