Кућа Добрих Вести

Login

Десет технолошких достигнућа којa ће променити начин на који живимо и радимо

Оцените овај чланак
(1 Глас)

startittehnologijaaaaaaСајт MIT Technology Review је објавио своју годишњу листу технолошких достигнућа за које верују да могу да помогну у решавању битних проблема. Уз листу су дали и објашњење да су технологије одабране по свом потенцијалу да промене начин на који живимо и радимо, а не по тренутној популарности.

 

Интернет који онемогућава хаковање

 

Холандски научници су најавили да ће крајем године завршити интернет мрежу базирану на квантној физици између Делфта и Хага. Тим са Делфт технолошког универзитета ће тако постати први који ће пренети информацију између два града користећи квантне технике.

 

Како су објаснили, поруке послате преко ове мреже неће моћи да се хакују. Технологија се базира на квантном уплитању атомских честица, због чега фотони неће моћи да се тајно прочитају без ремећења садржаја.

 

Међутим, уплетене честице се тешко креирају и још теже преносе на велике раздаљине. Тим са универзитета је за сада показао да могу да их пошаљу на раздаљину од 1,5 километара, а уверени су да ће до краја године направити квантну везу између Делфта и Хага удаљених око 11 километара.

 

Да би се успоставила непрекинута веза на још веће раздаљине неопходно је да се поставе квантни репетитори дуж мреже. Овакви репетитори се тренутно дизајнирају у Делфту и осталим местима, а план је да први буде готов у следећих пет или шест година. Најаве су да би глобална квантна мрежа могла да буде завршена до краја деценије.

 

Персонализовани лекови

 

Што се одређена болест чешће јавља, већа је вероватноћа да је неко нашао, или да бар тражи, лек за њу. Међутим, постоје случајеви када је болест толико ретка, када је узрокована специфичном грешком у ДНК, да је нико не истражује. Колико год то језиво звучало, једноставно се не исплати тражити лек због усамљеног случаја.

 

Управо то се десило девојчици Мили Маковец. Ипак, она је ушла у медицинске часописе јер је прошло само годину дана од поражавајуће дијагнозе до почетка третмана. Ово је омогућено дизајнирањем лека за њене гене. Лек је није излечио, али је стабилизовао њено стање, смањио нападе и омогућио јој да стоји и хода без помоћи.

 

Прављење генетског лека никада није било брже нити је икада имало већу шансу да успе. Ови лекови могу да поправе гене и избришу погрешне генетске поруке. Оно што је заједничко овим третманима је да могу да се програмирају тако да исправе или компензују грешке у ДНК у случајевима наслеђених болести.

 

Истина је да је оваквих случајева мало, али коначно ће и сви они са екстремно ретким дијагнозама имати наду да ће добити лек дизајниран специфично за њихову болест. Уз то, читава фармацеутска индустрија може да промени перцепцију тога како се лекови развијају, тестирају и продају.

 

Дигитални новац

 

Прошлог јуна Фацебоок је најавио своју „глобалну дигиталну валуту” коју су назвали Либра. Идеја је наишла на велике критике, па Либра можда никада неће заживети, бар не на начин на који је замишљена. Ова валута је, ипак, била утицајна на неки начин — само неколико дана након објаве, Народна банка Кине је најавила да ће убрзати развој своје дигиталне валуте. Тако је Кина постала прва велика економија која је релативно близу издавања дигиталне верзије валуте, којом планира да замени кеш.

 

Кинески лидери су очигледно видели Либру, која би била подржана америчким доларима, као претњу. САД ионако има несразмерно велику моћ над глобалним финансијским системом, будући да долар служи као де фацто валута за новчане резерве. Претпоставља се и да ће Кина своју дигиталну валуту покушати да промовише глобално. Тренутно увођење дигиталне валуте разматра и Шведска.

 

„Лекови против старења”

 

Нове врсте „лекова против старења” се већ неко време тестирају на људима. Они не могу да помогну да се продужи живот, али имају циљ да лече одређене тегобе тако што ће успорити или вратити уназад основне процесе старења.

 

Ови лекови се називају сенолитици, а раде тако што отклањају одређене ћелије које се гомилају како старимо. Те ћелије стварају благе упале које заобилазе уобичајене механизме за обнову ћелија и стварају токсично окружење за оближње ћелије. Стартап Унитy Биотецхнологy из Сан Франциска је на овај начин већ почео да лечи пацијенте са остеоартритисом колена, а развијају и сличне лекове за болести очију и плућа, проузроковане старењем.

 

Сенолитици се већ тестирају на људима, али постоје и други обећавајући приступи који циљају биолошке процесе који се налазе у корену старења и разних болести. Компанија Алкахест пацијентима са благим и средње тешким облицима Алцхајмера убризгава компоненте садржане у крви младих људи, у нади да ће зауставити когнитивно и функционално назадовање. Они на људима такође тестирају и лекове за Паркинсонову болест и деменцију.

 

Сви ови тестови показују да истраживачи све чешће покушавају да открију да ли болести у вези са старењем — као што су болести срца, артритис, рак и деменција — могу да се одложе.

 

Откривање молекула уз помоћ вештачке интелигенције

 

Истраживачи процењују да постоји 1060 молекула који имају потенцијал да се претворе у лекове који могу да спасу животе. Невероватно велики број молекула — већи од броја атома у Сунчевом систему — до сада је чинио практично немогућим да хемичари нађу баш оне које је могуће користити.

 

Алати базирани на машинском учењу сада могу да истраже огромне базе података постојећих молекула и њихових својстава и да искористе информације како би отворили нове могућности. Све ово може да олакша и учини бржим проналажење нових кандидата за лекове.

 

Тим истраживача компаније Инсилицо Медицине из Хонг Конга, заједно са Универитетом у Торонту, дизајнирао је неколико кандидата за лекове помоћу АИ алгоритама. Они су идентификовали око 30.000 молекула са пожељним својствима, одабрали су шест за синтезирање и тестирање. Један од њих је показао обећавајуће ефекте приликом тестирања на животињама.

 

Огромна мрежа сателита

 

Развијена је технологија која омогућава јефтино грађење, лансирање и контролисање десетина хиљада сателита у орбити. Док год интернет терминали имају непокривено поље ка небу, сателити могу да обезбеде броадбанд интернет за сваки оближњи уређај. Само СпацеX планира да пошаље 4,5 пута више сателита у орбиту до краја деценије, него што је лансирано од Спутњика.

 

Организовање огромне мреже сателита је изводљиво због тога што смо научили како да изградимо мање сателите и лансирамо их са мањим трошковима. У ери спејс-шатлова, лансирање сателита у свемир је коштало приближно 24.800 долара. Мали сателит за комуникацију који је био тежак четири тоне коштао је 200 милиона долара да се припреми за лансирање.

 

Данас, SpaceX Starlink сателит је тежак само 227 килограма. Како користе архитектуру за вишекратну употребу, и јефтинији су за производњу, могуће је да се на десетине њих лансира помоћу једне ракете. Ово значајно смањује трошкове, па лансирање SpaceX Falcon 9 кошта само 1.240 долара.

 

Првих 120 Старлинк сателита је лансирано прошле године, а компанија планира да их лансира по 60 сваке недеље од јануара 2020. Истовремено, OneWeb ће лансирати преко 30 сателита до краја године. Ово значи да ћемо ускоро можда видети на хиљаде сателита који заједно раде како би обезбедили интернет за најсиромашније и најудаљеније регије планете.

 

Међутим, постоје и озбиљне критике на рачун оваквих планова. Неки научници се плаше да ће оволики број објеката у орбити отежати астрономска истраживања. Још већа је забринутост око потенцијалних судара сателита, који би могли да се распадну у милионе делова и тако онемогуће сателитске сервисе и истраживање свемира у будућности.

 

Квантна надмоћ

 

Квантни рачунари могу да складиште и процесуирају податке на потпуно другачији начин од оног на који смо навикли. У теорији, они би могли да се ухвате у коштац са одређеним класама проблема које ни најмоћнији суперкомпјутери данас не би могли да реше за милион година. Овде спада разбијање криптографских кодова или прецизно симулирање понашања молекула, што би могло да помогне у откривању нових лекова и материјала.

 

Већ неколико година постоје квантни рачунари који раде, али су само под одређеним условима успевали да се покажу боље од класичних. Гоогле је недавно представио квантни рачунар од 53 кјубита који је за три минута извршио операцију која би, по њиховој процени, најмоћнијем данашњем суперкомпјутеру одузела 10.000 година. ИБМ је прошлог септембра најавио и први квантни рачунар доступан за комерцијалну употребу.

 

Међутим, оно што је Гоогле демонстрирао је само доказ концепта. Сада је циљ да се изграде машине са довољно кјубита да реше корисне проблеме. Ово је озбиљан изазов будући да, што више кјубита има квантни рачунар, теже је одржати његово деликатно квантно стање. Гоогле-ови инжењери верују да ће њихов приступ на крају резултирати рачунарима који ће имати између 100 и 1000 кјубита.

 

Шта следи после тога? Машине које могу да разбију данашњу криптографију захтевале би милион кјубита. Да бисмо дошли до њих мораће да прођу деценије. Квантни рачунар који би могао да моделира молекуле је, ипак, лакши за изградњу.

 

Минијатурна вештачка интелигенција

 

АИ има проблем: Да би изградили моћне алгоритме, истраживачи користе огромне количине података и рачунарске снаге, и ослањају се на централизоване цлоуд сервисе. Ово не само да ствара алармантно велике количине емисије штетних гасова већ и ограничава брзину и приватност апликација базираних на вештачкој интелигенцији.

 

Добра вест је да тренд грађења минијатурне вештачке интелигенције мења ситуацију. Технолошки гиганти и академски истраживачи раде на новим алгоритмима како би смањили постојеће моделе за дубинско учење без губљења њихових могућности. У међувремену, појављује се генерација специјализованих АИ чипова који обећавају већу рачунарску моћ на мањим физичким просторима, који могу да тренирају вештачку интелигенцију са знатно мање енергије.

 

Ова достигнућа су тек недавно почела да постају доступна корисницима. Прошлог маја, Гугл је објавио како може да покрене Гоогле Ассистант на телефонима корисника без слања захтева удаљеним серверима. Од иОС 13, Аппле локално покреће Сири и QуицкТyпе тастатуру на иПхоне-има. ИБМ и Амазон такође нуде платформе за креирање минијатурног АИ-а.

 

Све ово може да донесе низ бенефита. Постојећи сервиси као што су гласовни асистенти, аутокорект и дигиталне камере постаће само бољи и бржи без потребе да се „јављају” серверима сваки пут када им треба приступ моделима за дубинско учење. Поменута достигнућа ће омогућити и нове апликације, као што су анализа медицинских слика помоћу смартфона или самовозећи аутомобили са бржим временима реакција. На крају, локализован АИ је бољи за приватност, будући да подаци више не морају да напусте ваш уређај како би унапредили сервис или функцију.

 

Ипак, како се буду ширили бенефити АИ-а, исто ће се дешавати и са изазовима. Постаће теже да се изборимо са системима за наџор или деепфаке видеима.

 

Диференцијална приватност

 

Током 2020 године Влада САД ће имати озбиљан задатак: мораће да сакупи податке о 330 милиона својих грађана, а да притом сачува њихове идентитете. Подаци ће се користити за статистичке табеле који ће се користити при писању закона и вођењу истраживања. По закону, ништа од овога не сме да буде повезано ни са једним појединцем.

 

Постоје трикови како да се појединци поново учине анонимним, комбинацијом са осталим јавним статистикама. Пописни биро ће убацити нетачне податке — шум — у постојеће сетове. Тако ће неки људи бити означени као старији или млађи, неки белци означени као црнци и обрнуто, док ће укупан збир свих ових група остати исти. Што се више оваквог шума убаци, то је анонимност већа.

 

Диференцијална приватност је математичка техника која овај процес чини ригорозним тако што мери колико се приватност повећава када се дода шум. Ову методу већ користе Ејпл и Фејсбук да прикупе податке без откривања идентитета одређених корисника.

 

Са друге стране, превише буке може да учини податке бескорисним. Једна анализа је показала да је цензус 2010. године укључивао домаћинства са 90 људи. Уколико би, ипак, све прошло у најбољем реду, ову методу би користиле државне агенције. После САД, највероватније је да ће је прихватити УК и Канада.

 

Утврђивање ефеката климатских промена

 

Чест је проблем да људи мешају тренутно време и климу. Уколико се деси да је пар дана у марту хладније од просека, то не значи да се глобално загревање не дешава.

 

Пре само десетак година научници су се устручавали да повежу одређене временске прилике са климатским променама. Сада, пошто је урађено много студија екстремних временских услова, све напрединији алати за анализу су учинили да ове везе изгледају уверљивије. Тако је истраживање које је направила група Њорлд Њеатхер Аттрибутион, показало да је у данашњем свету 2,6 пута вероватније да ће се десити озбиљна олуја, и да ће она бити 28 одсто интензивнија, у односу на пределе где климатске промене још увек нису почеле да се дешавају.

 

Све ово је постало могуће због комбинације различитих напредака у пољу. Прво, продужавање записа детаљних сателитских података помаже да боље разумемо природне системе. Такође, увећање рачунарске снаге значи да научници могу да створе симулације са високом резолуцијом и спроведу много више виртуелних експеримената.

 

Ова и слична унапређења омогућавају научницима да са више статистичке сигурности потврде да се глобално загревање заиста дешава и да узрокује многе опасне временске догађаје.

 

Када се раздвоји улога климатских промена од других фактора, студије нам говоре на које ризике треба да се спремимо, укључујући колико поплава да очекујемо и колико ће бити озбиљни топлотни таласи како се глобално загревање буде погоршавало. Уколико изаберемо да слушамо научнике, подаци могу да нам помогну да унапредимо наше градове и инфраструктуру за свет у коме се клима мења.

 

Извор: Стартит


Последњи пут измењено недеља, 08 март 2020 23:29

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија