Изложба, која ће у Улици Ђуре Јакшића број 2. бити отворена до 30. јануара, говори о десет отворених питања науке која представљају највеће изазове у десет различитих научних дисциплина, објављено је на порталу Центра за промоцију науке.
Селекција представљених нерешених научних проблема је инспирисана чланком "Десет нерешених мистерија” (Ten unsolved mysteries), који је објавио у новембру 2011., у часопису “Scientific American”, чувени енглески физичар, хемичар и популаризатор науке Filip Bol, некадашњи уредник часописа Нејчер (Натуре).

Гласајте за једну од научних тема

Центар је ову изложбу први пут представио на Фестивалу науке у Београду у децембру, а посетиоци у оквиру изложбе могу да гласају за једну од научних тема која их највише занима. Гласање је у току и на сајту glasamzanauku.cpn.rs.
Насупрот уобичајеној перцепцији науке у јавности, која се најчешће промовише кроз постигнуте резултате истраживања, ова изложба приказује науку на један другачији начин, као отворену потрагу за решењима од којих нека копкају научнике деценијама, или чак вековима.
Посетиоци изложбе могу и на лицу места и да гласају за оно питање које је по њима најинтригантније. Центар за промоцију науке је саопштио да ће резултате гласања искористити као путоказ ка областима које грађане највише интересују, тако да ће током 2013. године део свог програма посветити теми са највише гласова.

Посетиоци на изложби у Галерији САНУ могу више да сазнају о десет још неодговорених научних питања, која су укратко проблематизована, и која ћемо овде навести:

Од чега је настао живот? (БИОЛОГИЈА)

Како је све почело? Шта се заправо десило са сасвим обичним неорганским молекулима који су се спојили у примордијалној супи? Како су почели да процесирају енергију и репродукују се, што су две основне особине живота?

Колика је маса света који не видимо? (ФИЗИКА)

Позната материја чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса је нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо.

Како окружење утиче на гене? (ГЕНЕТИКА)

Настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи и од интеракције између гена и средине. Зато у различитом окружењу неће бити једнаки чак ни близанци са потпуно истим генима. Или ипак хоће? Ово питање интригира научнике и јавност откад смо упознали његово величанство ген.

Како мозак мисли? (НЕУРОНАУКЕ)

Неки неурони у мозгу константно генеришу акциони потенцијал, док други све време „ћуте“, а онда наједном постану хиперактивни. Како то све мозгу успева?

Колико има хемијских елемената? (ХЕМИЈА)

Има ли ограничења за број нуклеона који могу да се нађу заједно и чине једно атомско језгро? Док хемичари откривају елементе са све већим и већим атомским бројем, поставља се питање докле ће то ићи.

Шта све можемо да направимо од угљеника? (НАНОНАУКЕ)

Угљеник улази у састав свега што је живо. Да ли се од њега могу направити и рачунари који ће бити моћни као живе ћелије?

Како да искористимо соларну енергију? (МАТЕРИЈАЛИ)

Сви нови, обновљиви извори енергије који последњих деценија улазе у употребу показали су нека ограничења. Најчистији и константан међу њима, Сунце, остао је релативно слабо искоришћен иако сваки сунчани дан научнике подсећа на огроман потенцијал који би соларна енергија могла да пружи.

Који је најбољи начин да производимо биогорива? (ЕНЕРГЕТИКА)

Уместо конвенционалне производње нееколошких, фосилних горива, зашто не бисмо пустили биљке да ускладиште сунчеву енергију уместо нас, а онда претворили те биљке у гориво? Ипак, коришћење савршено добрих извора хране зарад производње горива, можда и није најбољи приступ проблему. Један од одговора би био коришћење других, мање виталних облика биомасе.

Како продужити живот? (МЕДИЦИНА)

Да ли је за дуговечност довољно јести храну са антиоксидансима и сачувати ћелијске структуре од слободних радикала? Који гени утичу на дужину живота? И уз здрав живот и дисциплину у исхрани, ћелије организма неумитно старе. Шта наука чини да се пронађе еликсир живота?

Како да непрекидно пратимо хемију људског тела? (БИОХЕМИЈА)

Наш организам је комплексна лабораторија у којој се непрекидно одвија на хиљаде реакција. Нека хемијска једињења се разграђују, друга синтетишу, нека напуштају наше тело, а нека складиште у одређеним ћелијама. Како би било да у сваком тренутку можемо да пратимо све ове замршене биохемијске процесе и меримо нивое различитих једињења у реалном времену?

Десет отворених питања

Центар за промоцију науке организоваће 30. јануара, у 18 часова, трибину о теми коју посетиоци изложбе "Десет отворених питања" и сајта glasamzanauku.cpn.rs, прогласе најзанимљивијом.

Центар за промоцију науке популарише и промовише науку, развија научну писменост и повезаност и афирмише идеје економије знања, буди радозналост и подстиче младе да се определе за пут науке. ЦПН је основан Законом о научноистраживачкој делатности 2010. године.                                                   

Извор: Кућа добрих вести / ЦПН