Кућа Добрих Вести

Login

Кад интернет и телефони проговоре

Оцените овај чланак
(8 гласова)

7871-uvodnaБЕОГРАД – Можете ли да замислите да рачунар претвара текст у говор или говор у текст? Изгледа немогуће, али у Србији већ постоје сајтови који уз помоћ одговарајућег софтвера омогућавају слепим, али и другим особама којима је лакше да слушају, него да читају, да им интернет “говори вести”.

Пројекат “Читај ми”, који је осмислио професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду Владо Делић са својим тимом, инспирисана је особама које не виде, али је тако постављена да омогућује коришћење свима који слабије виде, или су им очи заузете неким другим послом. Наиме, они једноставним повлачењем миша одабиру садржаје на интернету тако што им пријатан женски, али синтетички глас чита наглас наслове и садржаје текстова које потом одабирају да слушају.

Примена опције "Читај ми” већ се може наћи на сајтовима Радио-телевизије Србије (РТС) и Радио-телевизије Војводине (РТВ), као и на интернет порталима четири општине у Србији - Ивањица, Бачка Паланка, Темерин и Бечеј.
“Озвучавање интернет сајтова је само једна у низу апликација на којима радимо”, каже професор Делић за наш портал dobrevesti.rs.

Интересовање за овакве програме је огромно, а према речима професора, у догледно време пројекат читања информација требало би да заживи код јавних предузећа, министарстава и других институција чија је обавеза да се информације учине доступним свим грађанима Србије.

 

Мобилним телефонима даваћемо команде речима

 

Истраживачки тим који чине лингвистичари, акустичари, фонетичари, инжењери, програмери, ради на још једном пројекту који је још у “повоју”, а то је препознавање говора као другог смера говорне телекомуникације, најавио је у интервјуу за “Кућу добрих вести” професор Делић.

Уколико успе, овај истраживачки пројекат могао би да има веома широку примену у комуникацији са мобилним телефонима, па би тако, рецимо, гласом могли да позивамо све контакте који постоје у нашем телефону, заказивали би обавезе у календару, прочитали или издиктирали неку краћу СМС поруку и све то уз помоћ одговарајућих говорних команди, без коришћења руку.

Можете ли, рецимо, да претпоставите коју би корист од овога имали бројни корисници, од возача аутомобила, који би лакше и безбедније возили, до запослених који би приликом рада са рачунаром могли да позивају свог клијента, а да не говоримо од колике би помоћи оваква  технологија била за особе са неким видом инвалидитета, указује професор Делић.

“Аплицирали смо за добијање средстава код Иновационог фонда и ако добијемо тај новац направићемо најосновније говорне комуникације са паметним телефонима, навео је Делић и нагласио да је реч о једногодишњем пројекту за који би већ током априла требало да се сазна да ли су средства одобрена.

Он је указао да предстоји велики рад, јер, пре свега, софтвере телефона треба прилагодити српском језику, а незаобилазни су и преговори са телекомуникационим оператерима, који би то уврстили корисницима као своју додатну услугу.

“Говорна комуникација са паметним телефонима заживела је на великим светским језицима, а захваљујући овим пројектима, које подржава и Министарство науке, ни Србија неће пуно заостајати у развоју тих нових технологија које ће пуно тога променити у комуникацији са нашим уређајима”, објаснио је Делић.

 

РАЗВОЈ ГОВОРНИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

 

Према његовим речима, од изузетне важности је да говорне технологије развијемо за српски језик, јер се једино на тај начин може омогућити њихова масовна примена у грађанству.
Пројекат није нимало једноставан и лак и суочава се са низом техничких препрека, као што је - проблем да машина (рачунар, телефон) препозна говор, јер свако од нас другачије говори, затим улазак у микрофон амбијенталне буке (замор, саобраћајни звуци, музика)…

Све те варијабилности отежавају аутоматско препознавање говора, те би за почетак у примени био ограничен број речи, од неколико стотина до свега пар хиљада.

“Радимо сада на развоју неких лингвистичких модела везаних за специфичности српског језика, кроз који ћемо омогућити спонтанији дијалог и обухватити шири вокабулар кроз дијалог између човека и машине”, предочио је професор.
Друштвено одговорне компаније могле би доста тога да науче од стручњака окупљених око професора Делића. Пројекти које он води на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду изискују средства, тако да би своју друштвену одговорност одређене компаније могле да искажу и тиме да помогну њихову реализацију. Јер оно што ради овај научни тим је, метафорички речено, производ више вредности од кога користи има цела друштвена заједница.

“За почетак би, рецимо, те фирме могле да омугуће да 1000 слепих корисника рачунара у Србији добије најквалитетнији софтвер" за читање текстова, навео је Делић.

Владо Делић је професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, где предаје акустику и обраду аудио сигнала. У фокусу његових истраживања налази се говорна комуникација између човека и машине.
Има компанију "АлфаНум" која се бави пласирањем говорних технологија у одређеним производима који се појављују на тржишту.

 

Сарадња са Савезом слепих Србије

 

- У почетку развоја имали смо прве контакте са слепим особама и видели смо да је то далеко боље од свега што су имали као неку алтернативу. Постали су први корисници нашег синтететизатора говора и на том плану сарађујемо већ осам година.

У сарадњи са Савезом слепих Србије организовано је низ обука слепих корисника за рад на рачунару, а све у циљу да им се олакша живот и да се брже запосле, каже Делић.

Сада планирамо да уз подршку надлежног министарства развијемо говорне технологије и за друге особе са инвалидитетом. Као пример професор је навео неме особе које могу да напишу на паметном телефону то што би желели да питају или кажу, или да имају припремљене кратке текстове кроз које се претстављају некоме и да пусте да то телефон, или рачунар уместо њих каже или одговори, објашњава он.

Делић је са својих неколико сарадника ангажован и на развоју робота за помоћ у раду са децом са поремећајима у развоју.

Робот неће моћи да хода сам, али ће моћи да помера руке, гестикулира са деловима главе и лица, да разуме одређене говорне команде, усмено саопштава одговор. Циљ је присуство робота у терапетуском раду са децом како би била истрајнија у говорним логопедским вежбама, или у покретима руку или делова тела, ако је реч о деци са церебралном парализом.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 10 септембар 2012 14:45
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија