Кућа Добрих Вести

Login

Добра вест за науку у Србији

Оцените овај чланак
(22 гласова)

magdalenaБЕОГРАД - Из Брисела стигла је добра вест за науку у Србији, а то је да је др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду начинила историјски успех и освојила престижни европски грант у вредности од 1.356.000 евра за истраживања кварк-глуонскe плазме, што је и други грант Европског истраживачког савета (ERC- European Research Council) који стиже у Србију.

 

 

ERC грантови су доступни српским истраживачима, јер је Србија чланица европског оквирног програма за финансирање науке – Horizon 2020, kojи награђује искључиво идеје, које потенцијално могу да промене ток светске науке.

У свету постоји мало надметања у којима је овако велика конкуренција и државе се у науци мере по томе колико су ERC грантова добиле, а ретки добитници из малих држава, као што је Србија, представљају праве хероје модерних истраживача. Треба напоменути да је, након што је археолошкиња Софија Стефановић пре две године освојила ERC starter грант, ово први ERC у категорији consodilator, за истраживаче средњих година. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.

"Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди", каже добитница ERC гранта, др Магдалена Ђорђевић. "Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли ​​из земље. "

Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, а докторирала је на Колумбија Универзитету у Њујорку. Своја истраживања у области нуклеарне физике наставил је у Охају и упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазвала се на позив Института за физику, пре шест година, и вратила се у Србију. "Немам у плану одлазак из земље јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој Влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати ", рекла је Магдалена Ђорђевић.

                                                          
Са својим тимом, др Ђорђевић проучава ново стање материје - кварк-глуонска плазму, чије је постојање доказано пре десетак година у експериментима на акцелератору у Brookhaven- у у САД и Великом сударачу хадрона у CERN-у код Женеве.

 

                                           dzekzena

"Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха мог пројекта ", објашњава Ђорђевић, одговарајући на питање зашто је њено истраживњима важно за Европу. "Милијарде евра се улажу да би се прикупили подаци на великим сударачима честица. Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из тих података одреде особине кварк-глуонска плазме".

 

Изучавање стања материје


Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима, да су у њој кваркови слободни.

"Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгро се састоји од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама ", подсећа Ђорђевић, објашњавајући да је густина енергије у кварк-глуонској плазми толико висока да се кваркови и глуони налазе у слободном стању и нису више везани јаким интеракцијама. Плазма у којој су кваркови и глуони били слободни природно је постојала само у раној фази развоја Универзума. У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи невероватних 5 трилиона Келвина(К), која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца.

 


eufondovi

 

За изучавање овако необичног стања материје, др Ђорђевић и њен тим проучавају интеракције кварк-глуонскe плазме са такозваним џетовима, који представљају само 0,1% од ове плазме, а имају енергију неколико редова величине већу од типичних енеријa честица у плазми. Проблем изучавања кварк-глуонскe плазме своди се на, за физичаре добро познату ситуацију, модел интеракције X зрачења са материјом. "У нашем пројекту џетови би били аналогни X зрацима, а материјал који се проучава је управо кварк-глуонска плазма, иако је у реалности кварк-глуонска плазма далеко компликованија од материјала који се изучавају X зрацима", наводи др Ђорђевић.

Значај овог истраживања тешко је описати. "Космолози не могу да разумеју нека од основних питања, као што су особине раног универзума, ако се пре тога не истражи природа кварк-глуонска плазме", каже Ђорђевић, задовољна јер се њени модели необично добро слажу са експерименталним подацима из два различита акцелератора.

Ово истраживање ће се наставити у Србији, на Институту за физику, за који др Ђорђевић каже да је "најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава 1 одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије" и тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 06 децембар 2016 11:50
Ирена Спасовић

Ирена Спасовић - Рођена је и живи у Београду. Почела је да се бави новинарством 1997. године када је била студент Физичког факултета Универзитета у Београду на одсеку Б, теоријске и експерименталне физике, где је и дипломирала на теми ,,Релативистички диелектрични тензор анизотропне плазме". Након што је дипломирала, почела је да се бави маркетингом и PR-ом што ју је усмерило да утемељи своје искуство знањем из те области тако што је убрзо дипломирала мастер на Европском универзитету у Београду на теми ,,Бренд као фактор престижа и развоја фирми". Као новинар је написала доста текстова, приказе актуелних културних дешавања, као што су FEST, FAF и концерте група као што су ,,Метаllicа", ,,Roxy Music", ,,Sonic Youth", са чијим члановима је одрадила интервјуе. Поред наведених урадила је интервјуе са многим другим уметницима из поља филма и музике, а то су Massimo, Sergi Lopez, Andreas Vollenweider, Jean-Christophe „Pitof“ Comar, Бата Живојиновић, Милорад Мандић Манда, Винко Брешан, Исидора Бјелица, Арсен Антон Остојић,... Како je интересују поглавља живота, природе и здравља, написала је и чланак ,,Озонски омотач и здравље", http://theosonlayer.blogspot.rs/, http://ozonizdravlje.blogspot.rs/. Њеним интересовањима у вези науке и културе никад краја, што ју је и повезало са ,,Кућом добрих вести".

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија