Кућа Добрих Вести

Login

bluyaegipatМузеј афричке уметности (МАУ) организује сутра отварање нове тематске изложбе под називом „Култура лова – Донсо у традицији Бамана“.

Објављено у Култура

podlupommmmmИзложба "Под лупом - староегипатске збирке у музејима у Србији" отворена је још само две недеље, до среде, 13. новембра 2019. године.

Објављено у Култура

radopmocaddfМузеј афричке уметности, уз подршку Секретаријата за спорт и омладину, током летњег распуста организује бесплатан програм за средњошколце под називом „Боје Африке – креативне радионице и изложба радова”.

Објављено у Култура

duhovifarikekekekekУ Музеју афричке уметности, у петак, 1. марта 2019. у 19 часова, биће отворена нова изложба у Музеју афричке уметности, под називом: "Духови Африке - ритуална западноафричка уметност.

Објављено у Култура
среда, 30 јануар 2019 15:19

Недеља у МАУ

greatefigureeeeeeПрограм „Недеља у МАУ“ организује се за појединачне и породичне посете у термину недељом од 11 до 13 часова и подразумева паралелне програме КУСТОСКИХ ВОЂЕЊА (за одрасле) кроз музејске поставке и РАДИОНИЦЕ ЗА ДЕЦУ (узраста 4-12 година).

Објављено у Култура

dffdfdfdfdСкупштина Српско-египатског друштва пријатељства (СЕДП) одржана је 16. јануара 2019. године у Музеју афричке уметности у Београду.

Објављено у Култура

starijiБесплатан програм "Боје африке – креативне радионице и изложба радова" осмишљен је за средњошколце и укључује предавања и радионице које на интересантан начин приближавају предмете из музејских збирки, као и технике њихове израде.

Објављено у Култура

setnjavisksМузеј афричке уметности ове године, организује посебно издање шетње „Културна баштина Топчидера“, која, поред обиласка Музеја афричке уметности, Куће краља Петра и Легата Петра Лубарде, укључује и, као привилегију, посету зграде Амбасаде Арапске Републике Египат.

Објављено у Култура
петак, 14 септембар 2018 14:48

Промоција књиге „Манделин код“

WEBMandelinnnnnnПоводом обележавања стогодишњице рођења Нелсона Манделе у Музеју афричке уметности (МАУ) биће одржана промоција енглеског издања књиге „Манделин код“ аутора др Весне Југовић де Винча.

Објављено у Култура

glavnafarika

Наставак првог дела:

 

Кустоскиња Милош је у веома садржајном каталогу за изложбу оценила, поред осталог, да када гледамо портрете које је Трчка снимио „треба имати у виду распрострањеност предрасуда о не-европским људима и културама у том добу, како широм Европе тако и у другим деловима света, и расну сегрегацију са повлашћеним статусом белог становништва и владајуће класе. „ Отуда, „посебну вредност има отворена и снажна, изражајна комуникација коју је Коломан Трчка успоставио са Африканцима и Африканкама, непосредност са којом им је приступао.

 

Опет, „ фотографије рушевина старе палате из 16. века са историјског локалитета Геди дају наговештај вековне урбане цивилизације на обали источне Африке.“ Остаци Гедија и старински једрењаци на Индијском океану приказани на фотографијама Коломана Трчке били су кустоскинји повод да у оквиру изложбе да и кратак осврт на развој историјских градова на обали источне Африке.

 

Иначе је Милош почела истраживање збирке фотографија Коломана Трчке 2016. године. Обрадила је приближно 800 негатива и 150 фотографија, као и податке које је аутор забележио у виду потписа и коментара уз неке од снимака.

 

Једна од оригиналних фотографија за коју није пронађен негатив спада у најлепша дела Коломана Трчке. То је слика „Пецароши”, снимљена на извору Белог Нила у Уганди...

 

Милош је навела да јој је за кустоско истраживање збирке фотографија Трчке посебно значајан био студијски боравак у Танзанији у фебруару 2017. “У сусрету са људима Танзаније - у Дар ес Саламу, Танги, Мошију, Аруши, Занзибару, било је могуће преиспитати културне одлике које су пре 80 година забележене на фотографијама, препознати елементе наслеђа, снагу живота и динамичност савремене културе Танзаније,” написала је Милош у каталогу.

 

Садржајна концепција изложбе

 

Приликом конципирања изложбе и писања каталога, ауторка је формирала неколико тематских целина. Те целине су засноване на њеном тумачењу документарног значаја фотографија Коломана Трчке.

 

Један такав сегмент изложбе односи се на развој предузећа за кожу и обућу Бата које је масовном производњом и специфичним менаџментом постигло успех на светском тржишту 1930-их, када своје пословање почиње да шири и у источној Африци. Тако је ауторка издвојила слике из градских и сеоских средина које документују развој овог предузећа на подручју источне Африке, али се каталогу осврнула и на развој Бате на нашем простору.

 

                       bara

 

Многобројне су биле и слике са призорима рада афричког становништва на пољима и плантажама. Њих је МИлош, уз серију фотографија штрајка лучких радника у Момбаси, пропратила подацима о привреди у колонијалном периоду и последицама по културне системе афричког становништва на том простору у време колонијалне управе. 

 

                                     prvakricko

 

Други сегмент изложбе представљају различити видови привреде Кеније, Тангањике и Уганде приказани на фотографијама. Они су тумачени у контексту друштвено-економских политика колонијалне управе у првим деценијама прошлог века, њиховог утицаја на културне системе афричких заједница и на развој руралних и градских средина. Ту спадају пољопривредни пејсажи као што су поља памука, плантаже гуме, сисала, кафе, кокоса и других извозних производа, прикази отворених пашњака и ограђених фарми који одражавају тадашње промене у сточарству.

 

Изложена је и серија од 11 фотографија Коломана Трчке са насловом „Штрајк лучких радника у Момбаси, 1938. године“ . Те фотографије документују активизам радника кроз сцене њиховог кретања и протеста на градским улицама снимљене изблиза, као и скуп велике групе радника који је снимљен са дистанце.

 

                             distanca

 

Једaн од закључака кустоскиње Милош јесте да тематски разноврсне фотографије Коломана Трчке приказују пословне активности, свакодневни живот и рад људи, места, градове и природне пределе. Отуда те фотографије „представљају изузетно вредну документарну грађу за проучавање, тумачење и презентацију историје друштава и култура у овом делу Африке.“

 

Но, више од тога, фотографије Коломана Трчке се одликују естетским и уметничким квалитетима. Нарочито је то препознатљиво „по комуникативној снази афричких портрета, духовитом кадрирању формалних Европљана, ликовности и композицијама, као и по избору мотива који сугеришу могуће реферисање на узоре у фотографији,“ указује ауторка изложбе.

 

Похвале професора Карановића Трчковим фотографијама

 

Професор Карановић није крио одушевљење “толиком количином докумената, доброг виђења Африке, људи, предела, пејсажа…” По професору, Трчка, мада на пословним на путовањима, “снима по егзотичним пределима Африке са талентом, великим афинитетима према људима, према пејсажима, веома креативно и на уметничком нивоу”.

 

                                                    karanovic      

 

Карановић је оценио да је, такође, “дивно што је породица толико деценија сачувала Трчкове негативе, нешто што он никада није правио као велике фотографије него само као мале контакт копије за свој лични албум, за своје сећање…. Сада када гледамо ове увећане негативе и позитиве, видимо како фотографија у ствари садржи мноштво елемената, да представља огромно богатства и колико фантастичних докумената носи са собом. и етнографских, и историјских и разних личних прича, господина Коломана Трчке.”

 

Карановић је сместио Трчкy у генерацију пословних људи у Београду и Србији који нису били професионални фотографи, али су постали значајан део националне фотографске историје. Сврстао га је уз банкара Војислава Маринковића (1911-2004) који је доносио фотографије из Париза, Лондона и слови за једног од главних актера српске фотографије 20. века; Бранибора Дебељковића (1916-2003), фармацеута по струци, који се бавио фотографијом аматерски, а „постао професор фотографије“; и адвоката Милоша Павловића (1910-1985) значајаног по његовим фотографским монографијама.

 

Професор је као вредно истакао и што МАУ фотографијама Трчке добија још један сегмент у својој поставци. Он је захвалио породици Трчка за излагање фотогфрафске грађе и осталог дела колекције Коломана Трчке, попут пластика и фигура, истичући велики значај таквог поступања. „Дивно је што има људи који још увек чувају колекције које су наши дедови, родитељи, скупљали из љубави и да можемо да нађемо начин да то представимо и негде сачувамо,“ закључио је Карановић.

 

Сарадња МАУ са породицом Трчка

 

На изложби су представљени и оригинални фото-албуми, избор старих разгледница и новинских чланака из збирке породице Трчка, репродукције фотографских слика у великим форматима, као и фото-апарат из 1930-их, за изложбу уступљен из збирке Музеја науке и технике у Београду. Поред дигитализације фотографија које су изложене, сарадња са потомцима Коломана Трчке је обележена аквизицијом важних предмета са циљем да вредна породична колекција буде заштићена и очувана као културно добро.

 

Изложба је отворена сваког дана од 10 до 18 часова у МАУ (Андре Николића 14.), а недељом у 11 сати су кустоска вођење кроз изложбу. Пратећи програм, креативне радионице за децу од 4 до 12 година “Штитови и накит у традицији народа Кикују: облици, значења, боје”, су недељом од 11 до 13 часова.

 

                                    metnije

 

Извор: Кућа добрих вести

Објављено у Култура
Страна 1 од 6

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија