Овогодишњи Фестивал науке у Београду, највећи у овом делу Европе, током четири дана привукао је више од 30.000 посетилаца који су се упустили у најхрабрију научну авантуру до сада.

Трибина Института за физику о нерешеним питањима у савременој науци под називом "Колико не знамо?" биће одржана вечерас у 19 часова у Великој сали Студентског културног центра.

БЕОГРАД - Crowdfunding као начин прикупљања средстава за покретање најразличитих пројеката у свету постоји већ 20 година.

БЕОГРАД – Истраживања показују да резултати на ПИСА тестирању који су постигли ученици из Србије не зависе од висине плата у породици ђака, рекао је аналитичар у ОЕЦД Алфонсо Ећезара на конференцији “Нове технологије у образовању”, коју је у Београду организовао British Council.

БЕОГРАД - Предавање о позицији Србије у оквиру програма Хоризонт 2020 биће одржано у Научном клубу Београд, у четвртак, 1. марта, у 14 часова.

Бил Гејтс воли да чита и често подели мишљење о ономе што прочита.

БЕОГРАД - Чак 92,7 одсто ученика основних и средњих школа у Србији користи рачунаре, лаптопове или таблете, а 83,3 одсто њих има приступ паметним мобилним телефонима, показују истраживања УНИЦЕФ-а.

БЕОГРАД - Центар за промоцију науке, као један од партнера САТОРИ пројекта, организује велику међународну конференцију САТОРИ, која се одржава у Бриселу, у понедељак и уторак, 18. и 19. септембра.

БЕОГРАД - Портал Млади у сарадњи са Музејем Николе Тесле, организује групну посету Музеју, 15. августа од 19 часова уз присуство кустоса музеја.

БЕОГРАД -  Промоција деветог броја часописа Елементи одржава се у уторак, 25. јула у 19 часова, у просторијама Научног клуба Београд, на адреси Краља Петра 46.

О темама, изазовима и новинама новог броја говориће уредници часописа, а специјални гост промоције је Марија Николић, ауторка многобројних репортажа из Африке и Блиског истока за Елементе.

Тема овог броја Елемената јесте промењени свет у коме живимо: генетички инжењеринг и манипулације, некада теме научнофантастичних филмова и појединих пионирских истраживања, постале су део мејнстрим индустрије; конгломерати вредни милијарде долара сукобљавају се око генетских патената на судовима широм света, државе се такмиче у модификовању људске ДНК, а истраживачи покушавају да успоре незадрживо, покрећући важна етичка питања.

Кривац за све то је CRISPR, некада опскурни имуни систем бактерија који је 2012. године претворен у једноставну и јефтину алатку за трајно мењање ДНК свих живих организама.

У богато опремљеном темату, осмишљеном као детективска прича, а под насловом „Иза генетичког зида“, нови Елементи откривају историју открића невероватних могућности CRISPR технологије, од фабрика соли на југу Шпаније, преко залеђених бактерија куге у француским војним лабораторијама, до болница у Кини у којима се данас ова технологија примењује у пробним лечењима терминалног рака.

Поред темата, нови Елементи доносе низ узбудљивих прича о савременом добу, од судбине истраживача који из тржишних или безбедносних разлога раде под велом тајне, до саслушања специјалне америчке лабораторије за безбедносна истраживања.

Откривају где се све налазе прве штампане копије Гутенбергове Библије, трагају за људима за које се тврди да су заправо написали Шекспирова дела, и питају се колико Фејсбук зна о вама и вашим навикама на основу наизглед безазлених ствари као што је лајк.

Улаз на промоцију часописа Елементи је бесплатан.

Извор: Кућа добрих вести