Кућа Добрих Вести

Login

nosecaaaaa

 

 

Од нашег специјалног извештача:

ЏАЈПУР/АХМЕДАБАД - Индија је усред економских реформи које је покренула седам месеци стара влада премијера Нарендре Модија. Да би подстакли реформе, премијер Моди и његови сарадници ових дана често користе израз конкурентски федерализам.

Објављено у Економија

modiiiii

 

Од нашег специјланог извештача:

АХМЕДАБАД - Јануар је традиционално месец мега инвестицијских конференција у Индији, другој најмогољуднијој земљи на свету, са 1,25 милијарди становника и трећој по величини економији у светској привреди мерено паритетом куповне моћи (према тржишним ценама, ППП, у 2013. је процењена на 4,5 билиона долара).

Објављено у Економија

vinersБЕОГРАД - Друштвено одговорно пословање се у Србији значајно развија а у прилог томе говори и чињеница да је све већи бој компанија које извештавају о одрживости као и све већи број заједничких пројеката компанија и организација на решавању пословних изазова данашњег друштва, једна је од оцена Пете међународне конференције о друштвено одговорном пословању – ЦСР Форум, одржаној у Народној банци Србије, у организацији Форума за одговорно пословање и Смарт колектива.

Објављено у Економија

japannnnnБЕОГРАД - Јапански пословни клуб у Србији ће организовати сутра у Београду прву конференцију коју ће поздравним говором отворити потпредседник Владе и Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Објављено у Економија

komoraaaaa

 

БЕОГРАД - Србија је добро место за француске инвеститоре. Добре историјске везе две земље треба унапредити много јачом економском сарадњом, речено је на отварању Пословног форума у Палати Србија.

Објављено у Економија
уторак, 04 новембар 2014 12:02

Сутра почиње Belgrade Venture Forum

BgVF201444444БЕОГРАД – Трећи инвестициони и иновациони форум Belgrade Venture Forum почеће сутра у Београду уз учешће око 50 инвеститора који управљају фондовима вредним више од милијарду евра.

Објављено у Економија

posaoБЕОГРАД – Сајам послова за студенте и дипломце техничко-технолошких факултета „JobFair 14 – Креирај своју будућности“ одржаће се 3. и 4. новембра 2014. години у Згради техничких факултета у Београду.

Објављено у Млади

PKSsssssБЕОГРАД - На овогодишњем 50. јубиларном Међународном сајму прехрамбене индустрије СИАЛ 2014, који се до 23. октобра одржава у Паризу, учествује тринаест српских компанија, чији наступ је организовала Привредна комора Србија (ПКС).

Објављено у Економија

vidosavadzagiccccccБЕОГРАД - Највећа природна непогода која је задесила нашу земљу у протеклих 120 година, са још несагледивим последицама по становништво, имовину и животну средину, покренула је солидарност и друштвену одговорност великог броја појединаца и компанија.
Многи догађаји ових дана су отказани али не и семинар посвећен медијима и њиховом понашању и извештавању о друштвено одговорном пословању (ДОП), који је додатно актуелизован ситуацијом која се догодила у нашој земљи.
Медији су мудрим и обазривим објавама и прилозима допринели стварању климе хуманости, солидарности и емпатије са угроженима те се није могла заобићи похвала која је стигла од представника институција и међународне заједнице на овом скупу упућена – нама. Због тога, свако од представника медија, учесника семинара који се ове седмице одржао у Привредној комори Србије, се могао осећати поносним што је био део свега тога.

Стање ДОП новинарства у Србији

Стање ДОП новинарства у Србији није сјајно, па је и саме новинаре изненадила оволика количина друштвено одговорног извештавања у кратком временском периоду. Шта рећи осим – само нека потраје!
Али, о ДОП новинарству у Србији и о томе шта му све недостаје на семинару је говорио Миша Стојиљковић новинар радија Б92. Он истражује И извештава о темама једнакости полова, људским правима, друштвено одговорном пословању, правима мањина и “мање видљивим”, али веома важним свакодневним темама.
“Новинари код нас немају идеју о томе шта је ДОП, а компаније нас доживљавају као канал за бесплатан ПР и ту настаје проблем. Са друге стране постоје оне компаније које ураде добру ствар и ја немам проблем да то објавим ако тако проценим”, каже Стојиљковић. “Ако неки мобилни оператор око десет одсто свог укупног прихода уложи у ДОП у кампање намењене деци, немоћнима, болеснима, наравно да ћу извештавати о томе. Наведите ми компанију која 10 одсто свог прихода улаже у такве активности”, категоричан је Стојиљковић.
Према његовим речима медији ће на “испиту” бити наредних седмица. Тада ће имати прилику да покажу колико ће бити друштвено одговорни ако прате и питају како се троши прикупљен новац за помоћ угроженима у поплавама. Стојиљковић каже да треба објављивати које су компаније донирале помоћ: Тигар је дао чизме, банке су укинуле провизију и сматра да то није бесплатна реклама и да има сврху а то је – да И друге компаније учине то исто.
Стојиљковић је мишљења и да ће дуго времена проћи док уредници схвате како је важно извештавати о ДОП. Не постоји ни специјализованих новинара који се баве том темом. Али, без обзира на то, он каже, да нама, као новинарима предстоји да покушамо да убедимо уреднике да нека позитивна прича има предност у односу на лошу а ако не успемо – барем смо покушали. Такође, сада постоје друштвене мреже, твитер, блогови, преко којих можемо покренути неку акцију ако не можемо преко класичних медија, или медија у коме радимо.
Он је навео да се веома мали број медија бави овом темом али да охрабрује што постоје интернет портал као што је Кућа добрих вести које су посвећене овој теми и новинарству у служби људи. “То је диван пример личне иницијативе једне жене која је напустила Тањуг, оставила тај посао и посветила се сајту. Она сада објављује добре вести и добар део тога се заснива само на њеном ентузијазму. Уверен сам да ће таквих прича бити што више.

andrejjjjjjj

Компаније ДОП схватају као трошак а не као пут до зараде

Андриј Мартиненко, консултант за ДОП амбасаде Шведске у Србији осврнуо се не стање ДОП у свету и указао на грешке које компаније чине покушавајући да разумеју овај појам и учествују у том процесу.
Према његовим речима још увек већина компанија ДОП третира као додатни трошак у свом пословању и ту греши јер ДОП је у директној вези са повећањем профита. Он је навео пример Ериксона који је у Панчеву покренуо коришћење апликације која поред тога што даје податак о томе колико аутобус касни, даје и податак о степену аеро-загађења на том месту где путник чека аутобус. То је подељено бесплатно, али сада Ериксон има потражњу за продајом у иностранству – Италији и Француској.
Такође, компаније греше када се определе за неку донацију. Неће бити добро да компанија која не прозводи пумпе донира пумпе, јер она ће их поклонити, пумпе ће се покварити, нико неће доћи да их поправи. Или, да банке засаде у некој акцији сто дрвећа….
Мартиненко је имао позитиван пример ДОП-а који је долази управо из Србије. “Имате једну фиму обућа Павле из унутрашњости која се суочавала са великом флуктоацијом радне снаге. Покренули су један пројекат у коме су запослили 50 о0дсто рома и 50 одсто младих, обезбедили им обуку. Људи су остали, они су им обезбедили превоз и бринули о другим потребама радника и на тај начин обезбедили лојалност радника, а самим тим бољу и поузданију продуктивност на послу”.
Да би компанија могла да схати шта је ДОП треба да разграничи шта је ДОП а шта је филантропија јер се ти појмови обично мешају. Једноставно, објашњава Мартиненко филантропија је – како ви трошите ваш новац, а ДОП како га зарађујете и то би требало да схвате власници предузећа и менаџмент у тим фирмама.

Стратегије о друштвено одговорном пословању Србији – мртво слово на папиру

На семинару је указано да није потребно регулисање ДОП-а, већ пре свега стварање повољног окружења за ДОП. И ту настају сви проблеми. Држава је донела бројне стратегије, међу којима је Стратегија развоја и промоције ДОп у Србији која је обухватила све што се могло обухватити али је у већини области уочена неимплементација или непостојање прописа, не постојање надзора над њеним спроводјењем и инертност државе након доношење стратешких аката.
Закључци који се односе на државу, односно на оно што она треба да чини су: промовисање концепта добре и лоше праксе, измене пореских закона којима се на свеобухватан начин стимулише корпоративна филантропија и наћи начина да се пореским и другим мерама стимулишу и други аспекти ДОП – поред коропративне филантропије.

Грађани све више уважавају друштвено одговорно пословање

Извршни директор Смарт Колектива Невен Мариновић, водеће организације у Србији на пољу друштвене одговорности и социјалног дијалога изнео је резултате истраживања које је спровела та организација који су указали на то да се мења и свест грађана о ДОП компанија те да и на њихову одлуку да буду купци одређеног прозвода утиче то да ли је компанија друштвено одговорна. “Око 73 одсто грађана би пре куповало у продавницама ДОП компанија чак и да су цене више, а 68 одсто грађана би користило услуге ДОП компанија чак и ако би она била просторно удаљена од оне која нуди исту услугу а приступачнија је. Чак 87 одсто грађана се изјаснило да би пре радило у ДОП компанији, чак и да су плате нешто ниже.
Испитаници су упитани и које су то теме и циљне групе које би требало компаније да подржавају. Топ три теме су: борба против корупције, хуманитарна помоћ, образовање, а топ три циљне групе којима се треба обраћати су: ученици и студент, угрожени, деца и млади.

Потпредседница ПКС Видосава Џагић која је отворила семинара рекла је: Друштвена одговорност није само идеја или кампања, већ систем. Скупштина ПКС је још 2005. усвојила Кодекс корпоративног управљања и Кодекс пословне етике, што је био пионирски корак у успостављању стандарда корпоративног управљања у Србији. Корпоративна друштвена одговорност кроз системски приступ, постојала је и деведесетих година, али је нестајањем државе, престао да постоји и стари систем. У протеклој деценији, афирмисању друштвене одговорности посвећене су институције и појединци, уз подршку међународних организација, као што су УН, Светска банка, Европска унија.

Амбасадор Шведске Кристер Асп истакао је улогу медија у креирању друштвене свести. Према његовим речима, једна компанија је успешна уколико одрживо послује, а друштвена одговорност компанија може да се измери кроз њихов утицај на друштво, као и кроз директну помоћ.

Семинар о друштвено одговорном пословању, организовали су Амбасада Шведске, Глобални договор у Србији, Привредна комора Србије и Амбасада Холандије у Србији

Извор: Кућа добрих вести

Објављено у Акције

UNS.jpggggggБЕОГРАД – У тренутку када су се увелико доводиле у питање друштвeне вредности у Србији, доносили закључци да оне више не постоје и да их треба поново вратити– изненадила нас је хуманост и солидарност нашег народа, организоване акције, жеља за друштвеним активизмом како би се помогло становништву угроженом у поплавама.

Објављено у Акције

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија