Теслианум
Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић
Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Зашто "Теслианум"?
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
Можда вам се у разговору понекад учини да се ваш саговорник понаша као да му говорите на кинеском. Мада му је говор увежбан, коректан, пригодан тренутку и пун лепих фраза, можда праћен и одговарајућом гестикулацијом и повременим осмесима, схватате да он уопште не разуме о чему говорите. Заправо, не схвата ни шта је тема разговора.
На археолошком локалитету Витково ископана је 6.000 година стара “жупска венера”, највећа своје врсте икада пронађена.
Америчка агенција за истраживање свемира прихватила је пројекат 13-годишњег Дејана Лукића из Брода у Републици Српској. У питању је наносателит који пружа интернет и мобилну конекцију са висине од 500 километара. Дејан мора да до маја наредне године изгради сателит који ће Наса лансирати у Земљину орбиту.
Постоји прегршт технологија које обећавају. Тако на пример, „вештачко лишће“ може да претвори угљен диоксид у погонско гориво, а узгој пољопривредних производа се може обављати из ваздуха. Нове технологије могу да поставе нове темеље у индустријској производњи и избришу границе између традиционалног и новог. Ово је списак 10 технологија у повоју, за чију се реална примена очекује у наредних 3 до 5 година:
1.Течна биопсија
Технологија која представља корак напред у биомедицини у борби против канцера
2.Добијање пијаће воде из ваздуха
Ова технологија није нова, али постојеће технологије су захтевале велику влажност ваздуха. Научници користе разне приступе, а резултат за добијање чисте воде могућ је без екстерне употребе електричне енергије.
3.Учење из визуелних задатака
Вештачка интелегенција ће имати све већу примену, нарочито у индустрији аутономних аутомобила.
4.Течно гориво од сунчане енергије
Енергија заснована на фото-синтези
5.Људска атлас ћелија
Могућност замене ћелије и ткива у организму
6.Прецизна пољопривреда
Четврта индустријска револуција омогући ће аутоматизацију у пољопривредној производњи. Сензори, роботи, GPS, праћење и анализе података у реалном времену омогућиће побољшање у плантажној произодњи
7.Приступачни катализатори за зелена возила
Технологија за нулту емисију угљен моноксида, возила са погоном на хидроген.
8.Геномске вакцине
Вакцине које се базирају на геним
9.Одржив развој за заједнице
Развој паметних градовa
10.Квантни компјутери
Развој суперкомпјутера и квантног интернета
Извор: Bif.rs
Идеју која звучи као сценарио научно-фантастичног филма провели су у дело 16-годишњаци и 17-годишњаци из Новог Сада, који су се квалификовали за финално светско такмичење за ВР апликације које се одржава у Кини.
Мозак нам помаже да чујемо, видимо, осећамо, памтимо...једном речју без њега људско тело не може да функционише.
Национални дан науке 10. јул, установљен поводом дана рођења једног од највећих умова и научника свих времена Николе Тесле, биће обележн широм Србије низом манифестација.
У просторијама Девана Лабса, одржана је недавно прва конференција Најбољих едукатора Србије под називом “У сусрет квалитетном и иновативном образовању”.
Овогодишњи национални Дан науке, 10. јул, обележиће конференција коју Центар за промоцију науке организује у Народној скупштини, а чијe су централне теме климатске промене, квалитет воде и ваздуха и обновљиви извори енергије.
Јубиларни, десети пут од почетка свог рада, Центар за промоцију науке (ЦПН) организује Дечји научни камп (ДНК) намењен деци која желе да проведу активан распуст у природи.