Теслианум
Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић
Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Зашто "Теслианум"?
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
ЊУЈОРК - Колико је велики број поштовалаца научног рада Николе Тесле показала је недавна научна конференција о нашем научнику у Њујорку на којој су последњег дана учествовали угледни научници из области генетских и електро-терапеутских истраживања, роботике, бежичне енергетике, зироскопије…
НАШУА, САД/Фритаун, Сијера Леоне - Прошле јесени два млада научника Дипика Куруп (Deepika Kurup) и Келвин До (Kelvin Doe) изазвала су велику пажњу јавности и научних кругова у Америци. То можда и не би било чудно да ти научници нису, у ствари, деца.
БЕОГРАД - “Златно доба” долази и постоје људи који су претходница тог доба, а препознају се по својим својствима, најављује научник и књижевник Спасоје Влајић који је екслузивно у интервјуу за “Кућу добрих вести” цитирао своја недавно написана правила захваљујући којима, како тврди, можемо да будемо добри људи, да постигнемо мир и да то своје стање пренесемо на своје окружење.
Лондон/Њујорк - За милијарду и по људи који живе у сиромашним земљама струја је нешто о чему могу само да сањају. Становници у тим земљама за осветљење, углавном, користе петролејске лампе, чија је употреба штетна за животну средину. Петролејке годишње произведу 244 милиона тона угљен-диоксида опасног за људе, а дим који настаје сагоревањем може да изазове рак плућа и инфекцију очију. Нису ретке ни опекотине и пожари.
БЕОГРАД – До 24. јануара траје јавни конкурс Центра за промоцију науке (ЦПН) за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке за 2013. годину у Србији.
БЕОГРАД - Како би приказао најинтригантнија питања међу онима која научници још нису решили, Центар за промоцију науке (ЦПН) је приредио изложбу у Галерији науке и технике САНУ у Београду, под називом "Гласам за науку”.
ЊУЈОРК – Седам деценија од смрти ванвременског научног генија Николе Тесле, хотел “Њујоркер” (New Yorker) у Њујорку, где је онај који је осветлио свет провео последњих десет година и преминуо на Православни Божић 7. јануара 1943. године, данас је, као и претходна два дана, био стециште сусрета посвећеника лику и делу најпознатијег српског научника и проналазача.
БЕОГРАД, ЊУЈОРК - Никола Тесла је пре сто година у једном интервјуу предвидео глобални ваздушни саобраћај. Наиме , оно што је Тесла заправо замислио ни до дана данашњег није се остварило , а то је бежични пренос електричне енергије као погонске силе , која би се преносила, како Тесла каже, помоћу етера на сваку тачку Земљине кугле. И то не само за покретање аероплана, него и трамваја и возова и аутомобила и за све остале људске енергетске потребе. Интервју са Теслом публиковао је Американац Кливленд Мофет у чувеном Меклуровом магазину.
МОСКВА - Традиционални Московски Фестивал науке је усмерен на најшири аудиторијум, а његови главни циљеви су популаризација науке и развијање интересовања за науку и истраживачки рад међу младима.
БЕОГРАД - Златну медаљу “Никола Тесла” добила је “Трајал корпорација” за ''Поклопце и рамове за шахте од рециклиране гуме'' , Фирма ГРОАС за ''Вентил сигурности" за посуде под притиском, предузеће ДИЛАБ за дијететска средства на бази сребра, као и Драгослав Гогић за ауторски рад ''На извору јерме у Алхамбри''. Лауреати су још и Радосав Маленовић за ''Комплет гарнитуру за производњу матица за пчеле'' и Савез за интелектуалну својину Расинског округа за презентацију иновацијских решења.