Кућа Добрих Вести

Login

Теслианум

Теслианум

Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић

Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.

Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.

Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи  и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.

Зашто "Теслианум"?

Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.

medisawardseeeeeeБЕОГРАД – Одабрани су финалисти међународног конкурса за изузетна истраживачка достигнућа лекара и фармацеута који сваке године расписује компанија Medis.

среда, 22 новембар 2017 15:30
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

IPBБЕОГРАД - Као придружена чланица ЦЕРН-а, Србија ће на својој територији, у кампусу Института за физику у Београду, добити центар који спаја софистицирану, иновациону привреду, врхунска научна истраживања и образовање.

среда, 15 новембар 2017 22:32
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

zeleno40040404БЕОГРАД - Манифестација која се бави животом биљног света отвара се у среду, 15. новембра, а гост Београда је Данијел Шемовиц, познати израелски биолог, популаризатор науке и аутор књиге „Шта биљка зна: водич кроз свет чула“.

недеља, 12 новембар 2017 14:00
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

naujkazajendicaБЕОГРАД -  Данас се у САНУ се одржава Свечана академија поводом 40 година од оснивања Сталне конференције научноистраживачких организација, данас Заједнице института Србије.

понедељак, 06 новембар 2017 09:55
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

doktoratiБЕОГРАД - Престижна награда за најлепшу књигу Сајма књига у Београду припала је издању ЦПН-а „Докторати у прози: илустроване приче“, аутора Николе Здравковића и Ивана Умељића.

недеља, 05 новембар 2017 11:30
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

objavaa89898989БЕОГРАД -  Отворен је Јавни позив за подношење пријава за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке за категорију 5 у 2017. години, најавио је Центар за промоцију науке.

субота, 04 новембар 2017 09:00
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

JanyanaeБЕОГРАД -  Светски познати теоријски физичар са Универзитета у Лајдену, Јан Занен (Jan Zaanen) гостовао је протекле недеље на Институту за физику у Београду. Он је био гост домаћих истраживача са којима интензивно сарађује.

недеља, 22 октобар 2017 09:00
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

opservatorija1aaaaaБЕОГРАД - Астрономска опсерваторија у Београду ове године обележава троструки јубилеј:

 

- 130 година од оснивања,

- 160 година од рођења оснивача професора Милана Недељковића и

- 125 година од рођења академика Војислава Мишковића, градитеља данашње Опсерваторије на Звездари.

 

 Тим поводом у понедељак, 16. октобра 2017. са почетком у 16 часова биће одржана свечана прослава у згради САНУ, Свечана сала, други спрат, у улици Кнеза Михаила бр.35,

 

У склопу обележавања ових значајних јубилеја у периоду од 17-20. октобра 2017., такође у згради САНУ, одржаће се и 18-та Српска астрономска конференција.

 

Најстарији српски научни институт је Астрономска опсерваторија у Београду. Ова институција се налази на брду које је управо по њој пре више од 100 година названо Звездара, а са годинама је тај назив почео да означава цео један крај Београда, као и једну од  највећих београдских општина.

 

Историјат Опсерваторије

 

Историја Опсерваторије дуга је пуних 125. година. Мада су прва научна открића на териториjи Србиjе била астрономска, са осамостаљењем од Турске, ова наука се ниjе развиjала брзо попут физике, математике, грађевинарства и медицине. “Морепловство, премер земље и одређивање и одржавање тачног времена, те главне примене ‘краљице наука’ деветнаестог века, нису биле од значаjа за Србиjу тога времена”, написао jе астроном Jован Л. Симовљевић у чланку “Астрономиjа до 1947. године”.

 

Астрономиjа jе значаjно оживела тек пошто се научник Милан Недељковић (1857–1950), 1884. године вратио из Француске где jе као државни стипендиста био на студиjама. Недељковић убеђуjе тадашње власти и покушава да оснуjе опсерваториjу, да би му то успело 1887. године. Декретом министра просвете Краљевине Србиjе, 25. марта по jулиjанском, то jест 7. априла 1887. године по грегориjанском календару, основана jе Астрономска и метеоролошка опсерваториjа Велике школе. Њен први управник jе Милан Недељковић, коjи на том месту остаjе до 1924. године.

 

Опсерваториjа jе првобитно била смештена у породичноj кућа Ернеста Гаjзлера на Врачару. Касниjе jе пресељена у зграду у Карађорђевом парку, где jе данас Републички хидрометеоролошки завод. Занимљиво jе да су на Врачару због тога у то доба отворене кафане Велика и Мала астрономиjа.

 

Међутим, примарни задатак ове установе нису била астрономска истраживања.

 

Недељковић jе 1899. године био смењен због политичке неподобности, али га jе краљ Александар ипак вратио на то место годину дана касниjе. У том прекиду, опсерваториjом jе управљао други велики астроном тог доба, Ђорђе Станоjевић (1858 –1921), први српски астрофизичар, а касниjе и ректор Универзитета, између осталог заслужан и за електрификациjу Београда..

 

Током окупациjе у Првом светском рату, директор постаjе Виктор Конрад из Беча. При повлачењу из Београда, Аустриjанци уништаваjу све инструменте у опсерваториjи.

 

Но, после рата, Недељковић покреће нову инициjативу – да се астрономска опсерваториjа одвоjи као посебна установа, а да се кроз наплату ратних репарациjа набаве научни инструменти коjе Србиjа ниjе могла сама да купи. Дозволу за набавку Недељковић добиjа од Министарства воjске и морнарице у маjу 1922. године и одмах креће у Немачку.

 

После одласка у пензиjу професора Недељковића, управу над овом опремом и опсерваториjом преузима астроном Воjислав В. Мишковић (1892–1976). Захваљуjући његовом залагању, град Београд даjе опсерваториjи локациjу на коти 253, где 1930. године почиње изградња прва четири павиљона.

 

Нова опсерваториjа се отвара 1932. године, у њу се доносе инструменти коjе jе набавио Недељковић и тада, под управом Мишковића на њоj почиње интензиван научноистраживачки рад.

 

Међутим, током Другог светског рата, опсерваториjа jе опет претрпела већа оштећења. После рата су павиљони обновљени, а поред постоjећа четири, изграђена су jош три.

 

Са доласком деведесетих, астрономиjа jе у потпуности занемарена, ниjе било средстава, инструменти нису обнављани и врло су слабо одржавани, а већина младих астронома jе напустила земљу. Током НАТО бомбардовања, jедна jединица Воjске Jугославиjе била jе смештена у опсерваториjи; срећом, опсерваториjа ниjе бомбардована, али jе у павиљону где су воjници одложили опрему дошло до пожара и страдао jе jедан телескоп коjи никад ниjе обновљен.

 

 Од 2002. године постигнути су значаjни помаци у стандарду и раду опсерваториjе. Данас Астрономска опсерваторија има 40 истраживача, од чега скоро половину чине млади стручњаци. Има велику и квалитетну научну продукцију, развијену властиту издавачку делатност, а сарађује и са великим бројем научних институција и појединаца у земљи и свету.

 

Опсерваторија учествује у реализацији више значајних домаћих, али и европских пројеката и иницијатива, а на планини Видојевица, у близини Прокупља, већ је пуштен у рад један мањи телескоп и изграђени су одговарајући смештајни и инфраструктурни капацитети.

 

У наредне две до три године очекује се да на тој станици буде постављен један од највећих телескопа у југоисточној Европи, пречника огледала од 1,5 метара.

 

Извор: Кућа добрих вести/Елементаријум

петак, 13 октобар 2017 13:30
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

teslaТридесетпрви "Тесла фест", Међународни фестивал иновација знања и стваралаштва одржаће се од 12. до 15. октобра у Новом Саду.

уторак, 10 октобар 2017 00:01
Објављено у Теслианум
Написала
Опширније... 0

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија