Кућа Добрих Вести

Login

Индонезија - драгуљ скривен у Југоисточној Азији – други део

Оцените овај чланак
(0 гласова)

zelenilobojaНаставак првог дела:

Број долазака страних туриста достигао је 15,8 милиона у 2018, за 13 посто више него претходне године, подаци су Бироa за статистику Индонезије.

 

Више од 2,5 милиона житеља суседне Малезије посетило је архипелаг у 2018, док су туристи из најмногољудије земље на свету Народне Републике Кине на другом месту са 2,14 милиона. Индонежански медији су пренели да није остварен циљ, привлачење 17 милиона током 2018, што, поред осталог, приписују низу земљотреса и цунамија који су погодили то подручје.

 

Председник Индонезије Ђоко Вододо се веома залаже за унапређење туризма јер сматра да овај сектор може да постане највећи извор девизног прилива у ситуацији када се његова администрација бори да заузда постојани и све већи дефицит текућег платног биланса. У 2019. влада рачуна на 20 милиона страних туриста и девизни прилив од око 20 милијарди америчких долара, навео је министар туризма Ариеф Јахја.

 

Влада је успела да испуни циљ од 10 милиона туриста у 2015. и 12 милиона у 2016. Но, у 2017, број долазака страних туриста у земљу је изнео само 14,04 милиона, што је испод жељених 15 милиона.

 

Укупан број долазака туриста од јануара до октобра 2018. износио је 13,24 милиона. Главнину су чинили 4,9 милиона туриста из Азије, поврх 4,4 милиона из суседних земаља-чланица Удружења земаља Југоисточне Азије ( АСЕАН), те 1,7 милиона из Европе.

 

Владина стратегија за развој туризма

 

Владина стратегија за испуњење овогодишњег циља у погледу туристичких долазака заснована је на развоју пограничног туризма, коришћењу туристичких чворишта и обнови аеродромских терминала за опслуживање нискобуџетних компанија.

 

Владин план пограничног туризма усмерен је на то да посете туриста из суседних земаља Иноднезији буду олакшане, убрзане и појефтине. Земље суседи попут Малезије, Сингапура и Филипина имају слично културно наслеђе и историју као Индонезија. „Потенцијал пограничног туризма је огроман“, рекао је Гунтур Сакти, задужен за комуникације у Министарству туризма у Џакарти.

 

Кроз стратегију туристичких чвопришта, влада Индонезије очекује да ће привући већи број иностраних гостију а који долазе у престонице суседних земаља, нарочито Бангкок, Куала Лумпур и Сингапур. Према проценама владе, више од 11 милиона иностраних туриста – искључујући Индонежане – годишње прође кроз сингапурски аеродром Чанги пре него што наставе у друге земље путовање, пословно или ради одмора. То представља огроман потенцијал за Индонезију, сматра Гунтур.

 

Гунтур је навео да због ограниченог броја директних летова ка Индонезији из Европе, Сјединјених Америчких Држава, па чак и делова Источне Азије, туристи у ту земљу долазе преко Сингапура или других градова у региону. На пример, око половине свих кинеских туриста који путују у Индонезију мора да прође кроз Сингапур или Малезију пре него што дођу у архипелаг. Насупрот томе, 80 посто туриста из Тајланда и Малезије могу да стигну у Индонезију директним летовима.

                                    bbbboppoopo      

Влада, такође, планира да обнови неколико терминала на Међународном аеродрому Сукарно-Хата крај Џакарте како би посебно пружали услугу нискобуџетским авиокомпанијама. Већ су многе земље изградиле терминале или читаве аеродроме да би посебно угостиле ту врсту авиокомпанија. Овакав приступ снижава оперативни буџет аеродрома, што заузврат помаже у појефињењу аеродромских такси и цена авионских карата, и за резултат има привлачење више страних туриста.

 

Гунтур је навео да најмање 70 посто страних туриста за путовање у Индонезију користи нискобуџетске авиокомпаније. Број посетилаца који путују у Индонезију тим авиокомпанијама расте по годишњој стопи од око 55 посто, а оних који стижу класичним авиокомпанијама расте за само седам посто годишње, наводи се у подацима индонежанског Министарства туризма.

 

„Десет нових Балија“

 

Влада је током 2018. такође активно промовисала свој програм „10 Нових Балија“. Намера је развијање и промовисање неколико дестинација осим најпопуларнијег туристичког одредишта у Индонезији.

 

„10 Нових Балија“ су Мандалика у провинцији Нуса Тенгара (источна Индонезија), Тусанд Острва у главном граду Џакарти, Танђунг Лесунг у Бантену на Јави, Танђунг Келајанг у Бангка Белитунгу (провинција источно од Суматре), Храм Боробудур у провинцији Централна Јава, Национални Парк Бромо Тенгер Семеру у провинцији Источна Јава, Лабуан Бађо у провинцији Источна Нуса Тенгара, Вакатоби у провинцији Југоисточни Сулавеси и Моротаи у провинцији Северни Малуку.

 

Пројектом Министарства туризма су, такође, успостављени програми за развој сваке под ових дестинација изградњом 5.000 објеката домаћег туризма, унапређење инфраструктуре, повећање издвајања за туризам на око 177 милиона долара, спровођење одрживог туризма на 16 дестинација, развој 10 посебних економских зона и унапређење номадског туризма. Номадски туризам пак, Светска туристичка организација Уједињених нација (UNWTO) дефинише као активности и послове који повезују номадски начин живота и и културе са производима, услугама и искуствима која пружа туризам.

 

                              zalivraja

 

Унапређење халал туризма

 

Према Индексу глобалног муслиманског туризма (GMTI) очекује се да ће у 2019. Индонезија бити прва на листи глобалног халал туризма и као муслиманска туристичка пријатељска дестинација. „Наш халал туристички раст пројектован је да достигне рекорд свих времена растом од око 42 посто ове године“, изјавио је министар туризма Јахја. Министар на основу тог раста очекује да ће Индоинезија избити на прво место халал туристичких дестинација у 2019.  

 

Министарство туризма је поставило циљ од пет милиона долазака халал туриста у Индонезију током 2019, у порешенју са 3,5 милиона из прошле године, приметио је Јахја. Додао је како „долазак пет милиона халал туриста представља 25 посто циљаних укупних туристичких долазака ове године“ у Индонезији.

 

Муслимански туристи представљају потенцијално значајан сегмент светског туризма. Током 2017. је регистрован 131 милион долазака муслиманских туриста на глобалном нивоу, пораст у односу на 121 милион из 2016. Процењује се да ће до 2020, укупан број долазака муслиманских туриста достићи бројку од 156 милиона годишње.

 

Према GMTI извештају за 2018, потрошња муслиманских туриста на глобалном нивоу проценјена је на 220 милијарди долара у 2020. Према пројекцијама би до 2026, халал туристичка индустрија билка увећана за додатних 80 милијарди долара и достигла 300 милијарди. То је потенцијал који може да подстакне напредак секора туризма у земаљама домаћинима.

 

Као већински муслиманска земља, (око 88 одсто међу 265 милиона становника), Индонежија је жељна је да привуче такве туристе стварањем халал туристичких програма. Доследно је настојала да унапреди своју позицију на GMTI. У 2015. се Индонезија налазила на шестој позицији у свету, у 2017. се попела на трећу позицију, а у 2018, делила друго месту са Уједињени Арапским Емиратима. Обе земље су биле са резултатом 72.8 од могућих 100. иза Малезије.

 

Јахја је објаснио да је високи раст индонежанског халал туризма веома важан како како би пословни људи били убеђени погодности халал туристичког бизниса у земљи. Индонезија поседује три предности - тржиште је велико, одрживи раст је висок и увећање профита је масивно, навео је министар. „Као највећа муслиманска земља у свету, Индонезија има основну инфраструктуру и животну средину која може да испуни захтеве муслиманских туриста“, поручио је министар Јахја.

 

Током 2018. је Индексом муслиманског туризма у Индонезији (IMTI) у земљи било обухваћено 10 локалитета, провинције Аће, Острва Риау, Западна Суматра, Западна Јава,Ђогђакарта, Источна Јава, Јужни Сулавеси, Специјални регион главног града Џакарте, те острво Ломбок у Западној Нуса Тенгари. Према IMTI, међу тим дестинацијама је први Ломбок, а следе северозападна провинција Аће и Џакарта.

                            camcicicic

Индонежансака села као екотуристичке атракције

 

Многа села у Индонезији нуде јединствене екотуристичке атракције, попут трекинга џунглом и јахања слонова. Селјани који су били дрвокрадице сада су део развоја сеоског туризма нуђењем пакета гостима, што помаже у очувању шума. Рибарско село у коме су мештани посвећени очувању обале, туристи могу ронити и гњирити док учествују у активностима као што су заштита корала и шума.

 

Министар туризма Јахја је изнео да је Министарство жели да отвори 2.000 туристичких села до краја 2019, повећање у односу на 1,734 прошле године. По Јахји, до краја ове године у Индонезији треба да буде доступно укупно 10.000 еколошких села. Програм, који се спроводи у сарадњи са Министарством за села, недовољно развијене регионе и трансмиграцију, део је владине посвећености убрзању развоја одрживог туризма.

 

Према смерницама Светске туристичке организације Уједињених нација (UNWTO) објављеним 2005, одрживи туризам треба да узме у обзир властите укупне тренутне и будуће економске, социјалне и еколошке утицаје, истовремено задовољавајући потребе посетилаца, индустрије, животне средине и месне заједнице. Опет, уредбом Министарства туризма из 2016. наводи се да одрживи туризам треба да пружи овлашћења локалним заједницама, заштити културу и очува животну средину.

 

У Министарству сматрају да развој туристичких села треба да се одвија око 10 приоритетних дестинација, „10 Нових Балија“ и да је то модел одрживог туризма који пристаје Индонезији, у којој има 75.000 села широм архипелага. „У Индонезији постоји много села и оно је најмања једница у којој можемо директно да дамо овлашћења локалној заједници да развија властите потенцијале, а да очувамо њену културу и животну средину засноване на одрживим туристичким принципима“, тумачио је један званичник Министарства.

 

Министар Јахја, сматра да развој одредишта сеоског и екотуризма може бити финансиран из програма корпоративне социјалне одговорности предузећа у државном власништву. Друга могућност било би коришћење зајмова банака по ниским каматама и са дугорочним доспећем плаћања како би локални актери могли да напредују.

 

Влада ће, казао је даље министар, такође, основати већи број обсерваторија одрживог туризма (STOs). STOs надгледају истраживања и дају препоруке локалним упавама како да развију одрживи туризам.

 

Мухамад Баикуни, стручњак за туризам у Центру за туристичке науке на Универзитету Гадђа Мада у Ђогђакарти сматра да би „концепт одрживог туризма могао да уравнотежи индонежански турзам, који и даље нагиње ка квантитету уместо да буде квалитативно оријентисан“. Баикуни је поручио влади да осигура како би сеоски туризам имаи позитиван утицај на друштво, културу и животну средину, као и да стави локалне заједнице на прво место, е да би одрживи туризам могао да буде остварен.

 

                                     bbbbbb

 

„Да ли сељани имају корист и власништво над својим поседима? Да ли туризам у њиховим селима чини бољом њихову животну средину и социјално-економску ситуацију? Све то треба да буде процењено“, приметио је Баикуни. Он је закључио да би влада требало да се усредсреди на стварање туристичких села која би била у складу са високим стандардима и била одржива, уместо да поставља одређене циљеве за туристичке објекте и села.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 12 март 2019 10:49
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија