Кућа Добрих Вести

Login

Настављен тренд раста броја туриста на Златибору

Оцените овај чланак
(3 гласова)

centarstarit  Златибор као туристичка дестинација годишње привуче око 300.000 гостију који остваре преко милион ноћења.

 

 

Да је најпосећенија планинска дестинација и ове године говоре званични подаци по којима је током  летњих месеци евидентиран пораст броја гостију од 2% у односу на исти  период прошле године.

 

Обзиром да је прошла 2018. година била рекордна по посети, ово увећање даје подстрек и ветар у леђа златиборским угоститељима да одржавају услугу на завидном нивоу и унапређују садржаје намењене бројним туристима.

 

Оно што посебно охрабрује и радује целокупну туристичку привреду  Златибора је повећање броја страних гостију. Овог лета највише је било туриста из далеке Кине, а бележи се пораст броја туриста из Холандије,  Немачке, Аустрије, Малте, Мађарске, Русије, Израела и Индије. Примера  ради, током јула месеца на Златибору регистровано је око 3.000 гостију
из Кине, а претпоставља се да је тај број и већи јер они бораве и унекатегорисаним, нерегистрованим објектима. Из статистике се не смеју  изоставити и бројни гости из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније  који су традиционално већ дуги низ година верни гости Златибора.

 

Златибор је и ове године био једна од најтраженијих дестинација када су  у питању бесплатни ваучери за одмор у Србији које додељује  министарство туризма.

 

Протекла летња туристичка сезона била је веома успешна и за златиборски  камп, где је поред великог броја индивидуалних туриста боравило шест  организованих група кампера из Холандије.

 

Успешној сезони и великом броју гостију на златној планини допринели су занимљиви садржаји и богат програм културног лета са бројним манифестацијама које су употпуниле боравак гостију. Најпосећенији локалитет је и даље Стопића пећина која ће већ током септембра месеца оборити прошлогодишњи рекорд од преко 80 хиљада посетилаца.

 

Пораст броја гостију на Златибору прате нове инвестиције од којих је највећи пројекат будуће Голд гондоле, девет километара дуге жичаре која ће повезивати центар насеља са највишим врхом Торником. Отварање  “златне” гондоле која ће моћи да превезе до 600 особа на сат очекује се  већ крајем године.

 

Развој Златибора подразумева у инвестирање у нове хотелске капацитете, па ће тако текућу годину обележите отварање нових хотела “Букет”, “Централ Ин” и другог дела већ отвореног хотела “Торник” који ће пословати под називом “Скај Торник”.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 08 септембар 2019 20:55
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија