Кућа Добрих Вести

Login

Богор – башта предивних боја

Оцените овај чланак
(4 гласова)

bogogogorrrr

Наставак првог дела:

 

„Мало романтично село“, тако је описао Богор сер Томас Стамфорд Рефлс који је од 1811. до 1816. био британски гувернер најмногољуднијег индонежанског острва Јава. Рефлс је искористио пет година боравка да 1817. објави књигу „Историја Јаве“, која је дуго сматрана коначном.

 

Рефлс је у Богору оформио 1811. приватни врт своје летње резиденције, Уз помоћ ботаничара из чувеног лондонског Кев Гарденс, Рефлс је прво поставио малу башту. Вртове су 1817. званично основали потоњи холандски управници који су у развој укључили науку. У вртовима још стоји споменик Рефлсовој жени Оливији Маријами Девениш.

 

Многи мештани, међутим, верују да је првобитна башта која се спомиње у древном едикту споменика Батутулис (“Исписани камен”), настала између 1474. и 1513. у време Прабу Силивангија, монарха краљевства Падђађаран. Сматра се да је башта под именом Самида била вештачка шума коју је краљ направио за очување различитих ретких биљних врста.

                                                  vrtjedan

 

Ботаничка башта данас

 

Данас је Ботаничка башта (Кебун Раја) предивна зелена оаза која се простире на 87 хектара и чини плућа Богора. Површина баште је надопуњена 1866. парком у суседном граду Цибодасу.

 

Делови Баште су пажљиво неговани, попут дворишта оближње Председничке палате, други се на први поглед чине као дивља џунгла - уколико не загледате ознаке које детаљно описују одакле долази свако дрво и биљка. Масивни листови водених љиљана плутају у мирним барама док им корење дебело попут ужади нестаје у дубини. Чврсто дрвеће, старо и преко 200 година, чини се да досеже до неба. Разне врсте кактуса и великих агава доминирају у Мексичком врту.

 

Ботаничка башта Богор има преко 400 врста палми (једна стона палма достиже импресивних 25 метара висине), 5.000 стабала окупљених из тропског света и широм Индонезије, колекције бамбуса, кактуса и украсног дрвећа, врт лековитог биља, те кућу орхидеја... Записи показују да Ботаничка башта Богор чува 3.504 биљне врсте, те 1.273 рода у 199 породица. Ту су, такође, цењени зоолошки музеј, узгајалишта приближно 42 врсте птица, језерца, две реке, низ фонтана и брдовите стазе.

 

Вртови Богор данас делују као место за очување, истраживачки центар за таксономију (научно препознавање и именовање живих бића) и коришћење биљака. У вртларству, у Башти проучавају адаптацију, садњу и размножавање биљака и развијају науку о биљном свету.

 

У башти је већи део изворне прашуме сачуван, па пружа примерке за научне студије. Башта је постала позната крајем 19. века и посећивали су је природњаци из иностранства како би спровели научна истраживања.

 

                             vrt3

Гиганти међу световима

 

Веома ретки сретници ће можда моћи да виде цветајући гигантски арум (Amorphophallus titanum) који Индонежани зову Бунга бангкаи раксаса, „Огромни цвет“. То је највиши цветни грозд на свету који може достићи запањујућих 2,5 метара. Ботаничка башта Богор има пет колекција гигантских арума са Суматре, највећег индонежанског острва. Ради се о највећој колекцији овог цвета у некој ботаничкој башти света.

 

Исто важи за рафлесију (Rafflesia arnoldii), познату и као “леш љиљана” или “смрдљиви леш љиљана” због карактеристичног смрада трулог меса. Цвет може имати пречник од преко 100 центиметара (цм) и тежити 10 килограма. Рафлесија која је цветала у западној Суматри 2019. износила је скоро 120 цм у пречнику, највећи цвет икад забележен. Разбокори се тек три или четири дана пре него што се латице поново затворе.

 

У североисточном углу Ботаничке баште је Врт орхидеја. Велики стакленик са две одвојене дворане, дом је 3.000 орхидеја свих облика и величина, Ту увек нешто цвета.

 

Уопште, Индонезија, која се на 1,9 милиона (квадратних) км простире дуж екватора, дом је више од половине познатих врста биљака на планети Земљи. Рафлесија и месечева орхидеја (Phalaenopsis amabilis), националне су биљке Индонезије, заједно са белим јасмином (Jasminum sambac). Бели јасмин се може наћи по читавој Индонезији, али два претходна цвета захтевају високо контролисано окружење да би расла.

 

                                    vrt4                   

Место за уживање у Башти

 

У Ботаничкој башти не треба пропустити и кафе-ресторан ““Grand Garden Resto & Café”. То је јединствено и романтично место у Богору. Савршено је и да одморите ноге после вишесатне шетње, поготово што је то једини ресторан унутар Баште.

 

Смештен на благом узвишењу, ресторан пружа прилику да пробате индонежанско или међународно јело или пиће. Поглед се преко зелених тратина и башти са цвећем пружа до водених љиљана у језерцима.

 

Док се кровни вентилатори лењо врте, уживање на веранди којом струји поветарац, увећао нам је првокласни ледени сок од мангоа и јело под холандским именом Ријстафел, мада је индонежанског порекла. Састоји се од пиринча и више прилога, уобичајених у индонежанском јеловнику. Сто за којим су 2017. седели индонежански председник Јоко Видодо и амерички Барак Обама - иначе (од)растао у Џакарти - популарно је селфи место.

 

И поред славе коју има, у Башти радним данима углавном царује мир, а посетиоци нагрну викендом. Да биле избегнуте злогласне грмљавинске непогоде, у Кебун Раја треба доћи раније ујутро и резервисати бар пола дана за уживање. Већ је опуштање са књигом на једном од пространих травњака атракција колико и вртларство, кажу они који су то себи приуштили.

 

                                       vrt5

 

Истана Богор, најатрактивнија зграда у граду

 

Друга туристичка атракција у Богору је Председничка палата (Истана Богор), која је на северозападним ободима Ботаничке баште. Грађена између 1745. И 1750. као летња резиденција генералног гувернера Јаве, сада је једна од председничких палата у коју се шеф индонежанске државе склања током сезонских жега.

 

Први индонежански председник Ахмед Сукарно је веома волео да буде у Истана Богор све док није изгубио власт 1967. Палата потом углавном није била коришћена до фебруара 2015. Тада је нови и садашњи председник Јоко Видодо преместио председничку канцеларију из Палате Мердека у Џакарти у Палату Богор.

 

Истана Богор је вероватно најатрактивнија зграда у граду, а и највећа је међу свим председничким резиденцијама. Председнику Индонезије су током четворогодишњег мандата на располагању шест резиденција. Уз ону у Богору, још једна је на Западној Јави, у 50-так километара на исток удаљеном месту Ципанас.

 

Истана Богор је позната по посебним архитектонским и историјским карактеристикама и у граду је највећи подсетник колонијалне владавине. Пространа палата је до 1942. била резиденција холандских генералних гувернера. У њој је пребивао и сер Рафлс током краткотрајне британске владавине.

 

                                      vrt6

 

Палата је била жртва земљотреса

 

Првобитна колонијална зграда на месту Истана Богора била је вила под називом Буитензорг, што на холандском језику значи „Без бриге“. Место је нађено у тадашњем селу Кампонг Барое.

 

Међутим, 1834. године, земљотрес изазван ерупцијом вулкана на планини Салак, тешко је оштетио стару палату Буитензорг. Палата је срушена па обновљена у данашњем облику 1856, овај пут са само једним спратом уместо изворних два, као мера предострожности против даљих земљотреса. Од 1870. до 1942. године Истана Богор је служила као службена резиденција холандског генералног гувернера, но државни послови су у великој мери вођени из Батавије, данашње Џакарте.

 

Склоп раскошних зграда је беспрекорно одржаван, са чистим белим фасадама и стубовима, а косим црвеним крововима. Истана Богор је јединствена и по томе што се тврди да је у њој “Хиљаду огледала”, док их у дугим председничким резиденцијама, наводно, нема.

 

По травњацима Истане слободно пасе 250 питомих читала, пегавих азијских јелена (Axis Axis). Многи улични продавци нуде шаргарепу како би посетиоци кроз стилизовану гвоздену ограду хранили оне јелене који се усуде да приђу ближе.

 

                                               vrt7

 

У председничкој уметничкој галерији и дар из Југославије

 

Беспрекорни травњаци Председничке палате су пуни реплика познатих скулптура, попут мале сирене која седи на стени, као и оригинална у Данској. У палати, наиме, постоји обимна уметничка збирка - 448 слика, 216 скулптура и 196 керамика- чијих је 90 одсто прикупио председник Сукарно. Иначе су оригиналну историјску колекцију палате опљачкале јапанске и савезничке снаге током Другог светског рата, не остављајући ништа осим пет огледала.

Сукарно, дипломирани архитекта, прикупљао је нарочито фигуре жена. Тако се у колекцији нашла и “Купачица”, бронзана статуа која стоји испред београдског хотела Метропол. Сукарно који је одсео у Метрополу убрзо после отварања хотела 1957. био је одушевљен статуом и домаћин Јосип Броз му је испунио жељу да иста таква буде и у Истани Богор. 

                                               vrt8

                                                     

Деценијама је “Купачица” дочекивала госте у главној дворани палате. Онда су медији објавили како је фигура добила хаљину јер, према званичнику палате тадашња прва дама Ани Јудојоно, не воли обнаженост. Када се овај аутор распитивао за статуу током посете палати 2013, још за мандата председника Јудојоноа, сазнао је да је склоњена у магацин.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих весит

 


Последњи пут измењено субота, 29 август 2020 00:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија