Кућа Добрих Вести

Login

Запис из Грзе: Госпођа Јагода је пронашла рај

Оцените овај чланак
(4 гласова)

grzaparacinmmmmmДа нисмо тог, обичног јунског дана за који временске прогнозе нису биле баш обећавајуће, нас три: једна која је искусни планинар и две које намеравају да тек почну верање по врлетима лепе нам домовине, намерно најпре кренуле супротно од путоказа који воде ка изабраном одредишту: Врелу Грзе, вероватно никада не бисмо виделе посебно парче раја на овој прелепој туристичкој локацији, које се ни са којом лепотом не може ни мерити, ни упоредити.

 

И не бисмо ни упознале госпођу Јагоду, која је заједно са супругом одабрала овај рај на земљи још у време док су за живот зарађивали у Бриселу, меркајући место за лагодне пензионерске дане када за њих једном дође време.

                                                        

Пресрела нас је насред свог огромног дворишта, иза капије од кованог гвожђа на којој пише: Златни производи с Кучаја. А иза ње смо, на крају тог дворишта уређеног по мери њене породице, угледале кућу која би, само да су Радосављевићи мало подлегли кичу, тако уобичајеном код људи који кад крену у градњу дома имају пара па још подлегну гипсаним и бетонским лавовима, родама и осталим тричаријама званим престиж, личила на ону из бајке о Ивици и Марици.

                                                                kapija

 

„Није вам најпогодније време за планинарење, па још овом стазом - рекла нам је, аргументујући свој савет лошим избором термина за ову авантуру. "Него, уђите да ја вама скувам по један прави ртањски чај, па се ипак вратите на Грзу, између осталог тамо су и моје иконе Светог Јована на стенама. Нененене, немојте напољу да седите, слободно уђите у кућу, само изволите".

                                                                    staza

Све сам могла да очекујем, у тој лепој кући и у том великом дворишту уређеном по мери човека, само не оно што нас је дочекало већ у ходнику: старински предмети и делови намештаја, којима је госпођа Јагода својом сликарском четкицом удахнула нову душу.

 

А онда, дневни боравак препун уметнина и антиквитета (годинама је, живећи у иностранству, обилазила продавнице старог намештаја у дуборезу и бирала шта ће једног дана понети у своју кућу) и њених сликарских и осталих ручних радова, са све турском собом, огромном библиотеком, местом на којем кува своја фантастична слатка и џемове и прави специјалитете са тартуфима, суши вргање и сремуш.

                                                    kovceg

Прича нам, изазвана мојим професионалним интересовањем, о животу у нетакнутој природи и енергији добијеној од ње. О томе како је удобан живот у градском комодитету и скучености градским условима заменила најдивнијим местом на којем се може саградити кућа и најдивнијим послом... упс, хобијем, пошто је на послу давно стекла пензију...сакупљањем плодова природе и њиховим сушењем и конзервирањем. Који ће, као посао, наставити да развија њен син. О томе како живи без икаквог телефона и интернета. Како старим и давно избаченим из употребе предметима удахњује нову душу. И додатну лепоту.

                                                  bure

Нисам ни очекивала другачији одговор сем одсечног "Ништа", на питање шта би могло да се деси па да је измести из овог њеног раја и симпатичне самоизолације коју је сама изабрала.

 

Друштво јој, сем супруга и сина (имају и ћерку, која са породицом живи не тако далеко), праве и пси. Међу њима, и један којег су набавили у околини Ниша, а који је прави мајстор за октривање тартуфа.

                                                             ogledalo

Сакупљају и остале плодове и биљке које суши и прерађује у ракију са тартуфима, сушене вргање и црне трубе, сушени сремуш, слатка од ружа, купине, малине, џенарике... наравно, и одличан ртањски чај, захваљујући којем и уђосмо у њен дом. У којем, где год да погледате, видите трагове њених руку. Било да је у питању фантастичан цветни подметач настао тако што је извезла кухињску крпу, украсна чинија или ћуп, старински сандук за девојачку спрему, огледало, на специфичан начин - рукама, окречени зидови или права правцијата турска соба, са све богатом драперијом на плафону и сећијом за седење која се протеже дуж читаве просторије. А уз то, стигла је да наслика и две иконе Светог Јована на извору Грзе, једну на стени, другу на камену. Овог свеца изабрали су и за породичну, крсну славу, будући да су им се на његов дан десила два пресудна животна догађаја: неким чудом једне године њихова ћерка је преживела гушење плином у купатилу, а већ друге, сасвим непланирано, родио им се син. Онај, који се већ укључује у мамин посао у намери да га даље развија.

 

Од сушених вргања које сам купила у малој продавници госпођа Јагоде, већ сам кувала чорбу. Следећи пут је црна труба на реду. Слатко од ружа купила сам за поклон, а ртањски чај кувам гостима како бисмо га упоредили са оним... бљак, из кесица.

 

 

Децо, сада ћу вас одвести у рај на земљи, рекао им је сељак којег су случајно питали има ли ту неки плац да се купи. Огромна ливада пуна цвећа, од цивилизације само који километар далеко, а опет, ван свих путева па и стаза, сем оне планинарске, освојили су их на први поглед. Толико, да је тог истог дана плац био њихов. За живот у рају до краја живота.

Тако је то, кад имаш среће. И знаш тачно шта желиш.

                                                       bokal

Посетите госпођа Јагоду кад кренете на Грзу. У њеној малој продавници свакако ћете наћи неки деликатес по свом укусу. Само пратите таблу: Златни производи с Кучаја.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 29 август 2020 17:00
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија