Кућа Добрих Вести

Login

Лазарев кањон и Злотска геомагнетна аномалија

Оцените овај чланак
(2 гласова)

planinertanj9999Ако желиш авантуру – go east! West је одавно постао досадан...

 

Исток има тајне које ће те заинтригирати, природу која ће те оплеменити и људе који ће те развеселити.

 

На Ртањ нас је водила жена, до кањона мушкарац, опет симболика, ноћ и дан, Јин и Јанг, супротности без којих нема живота. Пењање и спуштање, зора и сумрак, мушкарац и жена, чаролија живота нам нуди своје знакове.

 

Лазарев кањон је 20-ак километара удаљен од Ртња, 4 км од села Злот, источна Србија, наравно. Прво смо пешачили кроз букову шуму, узбрдо до Великог и Малог Малиника. Малина нема, али шумских јагода напретек. Застајемо на сваких пар корака јер свуда су јагодњаци, како смо некада звали места где су се ушушкале ове лепотице. Ух, какве су, већ сам био заборавио да јагоде имају и мирис. Онда опет кроз шуму, идемо гребеном до саме ивице кањона. Супер су те шетње, с камена на камен, сваки корак нови видиковац.

 

Испод наших стопала кањон оштрих литица, несагледиве дубине, а око нас пуца поглед на околне планине. Ове ближе нашем оку су тамнозелене, оне у даљини скоро црне. Ртањ, наравно, доминира, бело-сив од облака који се тискају око њега, нестварно делује, провирује, осматра, чува... Мајор Том то гроунд цонтрол...

 

Идемо на журку или ипак не

 

Лазарев кањон је дуг око 9 км, највеће станиште поскока у Европи. У ово доба године су змије веома активне, паре се, па није баш безбедно шетати кањоном. Углавном је непроходан, недовољно испитан, споро се креће кроз њега, па ако те змија уједе, питање је да ли има времена стићи до лекара. Једино решење је носити противотров са собом. Кажу мештани да је безбедно после првог мраза, негде у октобру, па сам спремио екипу за јесен, да прошпартамо кањоном.

 

Ниједну змију нисмо видели на ободу, журка је доле, у кањону...

 

Зашто је овај кањон толико посебан, чак и у светским оквирима? Ту се налази геомагнетна аномалија, у свету позната као Злотска геомагнетна аномалија, недовољно испитана, нажалост. Протеже се све до Ртња, чак до Бора и Мајданпека. Геомагнетне аномалије су места на планети где из дубине земље избија магнетизам толико јак да ремети магнетни ток планете север-југ. Узрок тог магнетизма могу бити наслаге руда или фреквенције из утробе земље.

 

Магнети су много битни за живот на Земљи, јер се око наше планете налази магнетни штит који нас чува од сунчевих олуја и зрачења из космоса. То је прва линија одбране, као што озонски омотач штити од УВ зрака. Најпознатије су Бразилска геомагнетна аномалија и Курска, у Русији. Бразилска захвата део до Атлантика и иде чак до Бермудског троугла, где су нестали онолики авиони и бродови, управо због тога. Курска је најјача и зову је трећи магнетни пол, јер се стално повећава. Испод су открили залихе руда гвожђа, око 50% свих залиха на свету.

 

 

Што је још занимљивије, НАСА и војни стручњаци тврде да су области поред геомагнетних аномалија идеална места за војне базе, аеродроме и геостратешке објекте, јер их је немогуће шпијунирати из сателита, а и осталим средствима, с обзиром да имају природну заштиту. Невероватно!

 

Сад и прича о Ртњу постаје логичнија, енергија коју зрачи, приче о ватреним лоптама... Управо на подручје Ртња и Сокобање је пре неких 150 година пао први метеор, о чему постоји писани траг. Каменчићи-метеорити су падали, нико није повређен, а један камен се налази и у Београду. Мерења су показала ниске фреквенције на врху Ртња, које погодују да се појачано сања, ако горе спаваш...

 

Дакле, сада имамо геомагнетну аномалију у кањону, идеално место за војни објекат, нпр. аеродром, имамо Ртањ, магичан и тајанствен, који смета авионима који прелећу преко њега, имамо Хитлера на Ртњу 1934, два шпијуна Гестапоа у управи рудника угља који је водио Минх пред Други светски рат. Шта ће они ту? Сигурно нису копали крамповима, гарави од угља. У близини имамо руднике бакра, злата,...

                                                   domacahrana98989    

 

Као да ствари постају логичније? Или се још више компликују?

 

Сад је логичнија и прича шта ће Хитлер на Ртњу 1934, где подиже црквицу. Хитлер јесте био луд, али је имао и невероватне идеје. Где ће наћи боље место за базу? Већ је почео у Горњачкој клисури да гради фабрику оружја, пругу до Бора, руда колико волиш. С Ртња можеш да контролишеш пола Балкана, а и шире. Чије овце његово и брдо... Тако је Хитлер јурио и Свети грал, као и многи пре њега, али не због религије, него из практичних разлога. Није то обичан пехар...

 

Да ли је случајно што је Лазарев кањон тако зарастао и непроходан? Да га није неко ушушкао да сакрије нешто? Понео сам војну бусолу и на пар места на гребену кањона проверавао да ли има одступања, али не, уредно је показивала север, ништа је није реметило. Њену иглу сам упоредио с иглом бусоле на мобилном, он ради на ГПС, обе су показивале у истом смеру. Можда нисам био на правом место, не знам... Једва чекам јесен да се спустим у кањон и испробам... Када се змије успавају...

 

Ароматерапија и кафана на крају света

 

После гребена, спуштамо се низ пропланак, цвеће толико мирише да опија. Дивља детелина, хајдучка трава, дивљи шипак, све буја и цврчи под ногама, док ходаш ароматерапија из прве руке. Онда опет кроз шуму некаквим колским путем, није ни макадам, и ту се налази Етно-домаћинство Мустецић. Усред шуме људи направили кафану, бунгалове, као бајка о Ивици и Марици. Симпатична влашка породица, влашки ручак, све спремљено на дрва, ручак јак ко Лазарев кањон, Зајечарско пиво охлађено у води. Било ми слатко да једем са земље, а и како другачије?

 

Мала Зорана, која има пуних 5 година, узела ме за руку и показала имање. Прво ме је одвела до камене главе коју је њен деда пронашао у кањону, а онда смо обишли цело домаћинство.

 

"Зорана, не бојиш ли се змија, у тим сандалама?"

 

"Ма, какве змије! Ајде“.

 

Све смо обишли, само дете може тако искрено да ти покаже свет. А ово је прелепо место, у шуми, све је природно, чисто, свеже, буди мир и спокој. Помислиш... да је сад заспати и спавати данима... Риба у води и подрум у кући... Треба овде доћи, одморити се, уживати у миру и домаћој храни. Стварно једва чекам јесен...

 

Сумрак пада на кањон. Ртањ већ спава. Сенке постају све дуже. Одлазимо с овог чаробног места са обећањем да се видимо у октобру. Гледам ка Ртњу, преко кањона. Какве ли тајне крије ово место? Највећу од њих сам већ пронашао, лепоту природе, све остале су ми мање битне, али стално налећем на њих, повезане су, преплићу се...

 

Шта ћемо пронаћи у октобру? Идемо даље, камен по камен, корак по корак.

 

Извор: Блоготрес


Последњи пут измењено понедељак, 04 јануар 2021 20:48

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија