Кућа Добрих Вести

Login

Сабор трубача у Гучи – фешта за памћење

Оцените овај чланак
(6 гласова)

sabor1ГУЧА - Нема мераклије, човека који воли песму и трубу у нашој земљи који ових дана не би пожелео да се нађе на највеселијем месту у Србији - на Сабору у Гучи, да запева и заигра и, бар на тренутак, заборави на своју свакодневицу.

Сабор у Гучи, ма шта говорили о њему овдашњи критичари мас-медија, масовног друштва или масе - јесте светски. О томе говоре језици народа, које ових дана можете срести на улицама Гуче. Стога би било добро да ти критичари расправу о томе да ли су дискутабилне друштвене вредности које се на оваквим догађајима промовишу, оставе социолозима и психолозима, а да нашем народу и гостима из иностранства дозволе да се препусте уживању у драгачевским специјалитетима: свадбарском купусу, врућем ражњу и роштиљу, прасенцету, грејању ракије и вруће проје са сиром и кајмаком. 

Многи се, такође, усуђују и да Сабор у Гучи и Егзит, два наша најпрестижнија музичка фестивала неправедно упоређују, тврдећи како су, ето то заправо представници две Србије – оне просте и неразвијене и оне напредне и урбане. Мало је рећи да су оваква поређења сувишна. Али срећом, има наде и има оних који о поделама неће да слушају, а то су млади којих је на Сабору трубача све више. Та потреба да се избришу границе и поделе све је израженија међу овдашњим младим светом, који се неће стидети да каже да је био на Егзиту, али и да је са друштвом посетио Гучу, или да су му на свадби свирали електронску музику, а да су у поноћ дошли трубачи који су то све зачинили. Уживајте у Гучи млади људи, у чувању наше традиције и светковина, а ви критичари нађите други предмет за критику у нашем друштву – тога нам барем никад не мањка!

Како су трубе залутале у Гучу?

Трубе су у Драгачево почеле долазити као ислужени музички инструменти из војних касарни и бојева за слободу крајем XIX и почетком XX века. Доносили су их војни трубачи „значари“ више као успомену на дане проведене у војсци и на ратиштима. О томе сведоче бројни надгробни споменици и крајпуташи. Трубачи су приметили да народ трубе радо слуша па су на њима почели свирати кола и разне песме. У почетку су свирали са постојећим музичким саставима, а онда су се удружили и почели правити посебне оркестре. Четири трубе и бубањ. Пет труба и бубањ...Успешно почињу да замењују друге сеоске музике.

Труба није више свирала устајање и повечерје, војне маршеве и јуриш за слободу, она се у Драгачеву све више оглашавала и на весељима. Тако су се војне трубе примириле, припитомиле, ушле у срце и душу народа. Без њих није више било песама. Драгачевци су их тако заволели да без њих нису и оглашавали ни рођења, ни крштења, ни мобе, ни поласке, ни доласке из војске, ни свадбе, ни подизање кровова на новим кућама, па ни сахране. Драгачевски сабор трубача осмислили су млади школовани људи, занесењаци, у жељи да разбију жабокречину живота малог места, као што је у то време била Гуча, далеко у провинцији. Срећа је за те младе људе што су дошли на идеју да организују тако јединствену манифестацију, а срећа је за Сабор трубача што је око себе окупио толико вредних и креативних људи – заљубљеника у народно стваралаштво и традицију.
Обе ове чињенице допринеле су да Сабор успешно зрачи богатством народног духа већ 47 година. Интересовање народа превазишло је сва очекивања организатора. На Првом сабору оркестри су свирали задато и слободно. Задате су биле мелодије "Са Овчара и Каблара" и "Бледи месец загрлио звезду Даницу". После је песма "Са Овчара и Каблара" престала да се свира као такмичарска. Постала је химна Сабора.

Загонетка за социологе

О Сабору и трубачима пишу се књиге, научне расправе и репортаже, посредством телевизије гледају га многи народи широм света. Трубачи су постали актери и у најгледанијим нашим филмовима који добијају светске награде. На Сабор данас долазе учесници и гости од Јапана до САД. Победници Сабора постали су трубачке легенде, посебно Мајстори трубе. Без њих се данас не могу ни замислити неки музички фестивали у Токију, Мелбурну, Москви, Берлину, Варшави, Прагу, Паризу, Бечу, Лондону, Кану, Венецији, Хавани, Њујорку, Торонту или Њу Орлеансу. Међу трубачким звездама данас најсјајније светли звезда Бобана Марковића из Владичиног Хана.
И даље остаје социолозима, етнолозима, етномузиколозима, историчарима културе да истражују и закључују: како је један локални мали Сабор трубача на коме су учествовала само четири оркестра, одржан у дубокој провинцији Западне Србије, у маленој Гучи, могао постати један од најзначајнијих народних музичких манифестација на свету? Како је Сабор успео да Гучу убележи у све туристичке мапе и каталоге широм наше планете?

Химном „Са Овчара и Каблара“ данас отворен Драгачевски сабор

У Гучи је подизањем заставе и химном “Са Овчара и Каблара" данас свечано отворен 53. Драгачевски сабор трубача који ће трајати седам дана.
Највећу манифестацију изворног народног стваралаштва у Србији отворио је песник Добрица Ерић који је истакао да је Гуча на време кренула да спасава оно што је у Србији данас највише угрожено - а то је народна традиција.
Ерић је позвао све жене у Србији да рађају најмање по троје-четворо деце јер је деце све мање. "Најлепше заставе у Србији треба да буду дечије пелене пред сваком кућом", рекао је Ерић. На крају се обратио присутнима речима да су сабор "сазвале трубе и да се у Гучи све разлике губе, а да се срца свих вера љубе".
Председник општине Лучани и саборског одбора Младомир Сретеновић пожелео је добродошлицу посетиоцима, и рекао да је Гуча извор духовне радости Србије. "У Драгачеву се одувек неговала народна песма уз трубу, а традиција је део нашег националног бића и културе", казао је он.
Према његовим речима, на овом поднебљу младе генерације, образоване и талентоване, оживљавају српску музичку традицију, а то је нарочито видљиво у Гучи.

Снаге ће одмерити 16 најбољих оркестара у Србији

Драгачевски сабор је јединствено такмичење трубачких оркестара у свету и најзначајнија манифестација свеукупног народног стваралаштва у нашој земљи, а гости ће имати прилику да прате "окршаје" мајстора трубе.
Сабор трубача траје до 11. августа, а на финалном такмичењу, предвиђеном за 10. август, снаге ће одмерити 16 најбољих оркестара у Србији.
У Гучу су протеклог викенда већ стигли први инострани гости који желе да доживе предсаборску атмосферу, а највише их је из Словеније. У наредних седам дана овде ће се појавити 1.240 учесника у разним програмима, међу којима су пет пионирских трубачких оркестара, 12 омладинских и 24 сениорска из Србије, осам иностраних састава, као и 19 културно-уметничких друштава и 29 певачких група.
Полиција ће контролисати сва возила која се буду враћала из Гуче, а сви возачи који буду управљали возилом под дејством алкохола биће искључени из саобраћаја. Ради ефикасијег рада на саобраћајницама биће формирани пунктови, а посебна возила без видљивих полицијских обележја, такозвани пресретачи, биће ангажовани на откривању најтежих прекршаја.

Концерт Аце Лукаса, оркестар Дејана Петровића, Биг Бенд...

Поред Аце Лукаса, који ће певати у Гучи 8. августа, на манифестацији ће свирати Дејан Петровић са "Биг Бендом", Бобан и Марко Марковић, као и оркестри Дејана Лазаревића и Горана Бреговића.
За долазак неколико стотина хиљада љубитеља звука трубе из бројних градова Србије, Црне Горе, Словеније, Босне и Херцеговине, спремна су и јавно-комунална предузећа задужена за воду, изношење смећа и чишћење.
Гостима си на располагању приватне куће, кампови, али и хотели и мотели који се налазе у непосредној близини попут Ивањице и Пожеге.
На уласку у Гучу наплаћује се паркинг карта за путничка возила (аутомобиле) – 1.000 динара, а за аутобусе 3.000 динара и важи за све дане Сабора, за неограничени број улазака и излазака из Гуче.

О Гучи

Гуча је смештена у средишњем делу Општине Лучани и Драгачева, простире са обе стране реке Бјелице, потпуно је окружена селом Гуча и брдима: на западу Драчом (641м), на северозападу – Крстацом (509м) и на истоку Гуштеровицом (382м). Варошица Гуча се налази на надморској висини од 340м и заузима површину од 1,2 км2 и броји свега око 3.000 становника.
Први помен Гуче се налази у историјским изворима из турског катастарског пописа обављеног 1476. године. Име Гуча, по причању једних, постало је отуда што се народ склањајући се од Турака, гучио и прикривао. Други пак кажу да је име настало по голубовима (гугуткама), који у јатима певају (гучу): “У гучу, у гучу”! Име Гуча верује се није српског порекла.
Важни телефони:
-све информације о смештају у Гучи можете добити на телефон 032/855-886.
-за издавање места предвиђених за уличну продају све информације можете добити на 032/854 122

                                                                                     Извор: Кућа добрих вести/званичан сајт сабора у Гучи     


Последњи пут измењено уторак, 06 август 2013 11:15
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија