Кућа Добрих Вести

Login

Ново лице Националних паркова Србије

Оцените овај чланак
(10 гласова)

pogledsatarefiksnaБЕОГРАД - Туристички потенцијали и нови садржаји наших Националних паркова Копаоник, Тара и Ђердап, који су недавно представљени новинарима у Београду, указују на потребу пажљивијег односа према природи како бисмо ове бисере природе сачували и привукли што је могуће већи број туриста, како из земље, тако и из иностранства.

 

Национални парк Копаоник – пешачке стазе

Сузана Коматовић дипломирани биолог из Националног парка Копаоник, задужена за односе са јавношћу, представила је популарне пешачке стазе, али и оне новије чија се популарност тек очекује.

 

Међу најпопуларнијим пешачким стазама Копаоника је ,,Кањон Самоковске реке“, који заједно са Козјим стенама представља резерват природе кроз које стаза пролази.

За обилазак стазе потребно је око три сата хода, а кањон Самоковке оставља без даха својом бистрином, слаповима и водотоковима, а ту је и питка вода, а стаза је уз сам кањон! Стаза вас може одвести на два најпознатија излетишта на Копаонику: Кадијевац и Ђоров мост.

Ту је и поглед на једном делу стазе, на стрме литице Козјих стена. Уз пут се можете освежити и плодовима шумске јагоде, малине, рибизле, купине, а ту је и мноштво јестивих гљива.

 

Пешачка стаза ,,Метође“ је средње тешка стаза за коју је потребно око три сата хода. Ту је и црква ,,Светог Методија Олимпског“ у камену, из ког тече вода за коју се верује да је лековита. У тој цркви се 3. јула окупља становништво из околних села и организује се народни сабор. Пешачка стаза нас води и до гејзира високог око пет метара.

 

Од Јеловарника до Небеских столица

Следећа пешачка стаза кроз коју нас је Коматовић спровела кроз своју надахнуту причу, добила је назив по водопаду и она је нешто тежа стаза за коју нам је потребно око седам сати хода. Пешачка стаза ,,Јеловарник“ са својим истоименим водопадом висине 75 метара, је природни споменик који је строго заштићен.

 

,,Оштри крш“ је нова пешачка стаза Копаоника, отворена прошле године. Има диван поглед на густе шуме резервата Гобеље и стенске литице, обрасле рунолистом – ретком и заштићеном биљном врстом. За ову стазу је потребно око три сата хода.

                          nebeskestolicekop

Најдоступнија и најразвијенија је пешачка стаза занимљивог назива ,,Небеске столице“. Име јој је дао наш чувени, храбри војвода Живојин Мишић, ког је овај божанствени предео подсетио на столице на којима Богови седе. Сви љубитељи историје и археологије овде могу наћи археолошко налазиште ,,Црквине“ где су остаци ранохришћанске базилике, која потиче из далеког петог века. Које богатство, зар не? Три сата хода и обишли сте и ову пешачку стазу.

 

Још једна пешачка стаза са интересантном генезом наслова је ,,Марков камен“. По легенди ту се Марко Краљевић пред бој играо са стенама, које су на овој стази специфичног облика и положаја и достижу висину и до 10 метара. Никад доста хиперболизације јунака. Ово је лака стаза коју сте прешли за сат времена хода, има леп поглед са узвишења на читав Равни Копаоник.

 

Место које је још у изградњи је пешачка стаза ,,Треска“. Проходна је и за њу је потребно око четири сата хода. Стаза је станиште многих ретких биљних и животињских врста, а неке попут копаоничке чуваркуће се налазе само на Копаонику.

 

Распоред пешачких тура можете погледати на сајту Националног парка Копаоник. Скијалишта Србије и Копаоник су склопили договор за панорамско разгледање Равног Копаоника са жичаре.

 

Новитет Копаоника су две брвнаре које су ускоро у потпуности готове. Оне служе за одмор и на њима се постављају соларне плоче. Ко зна, можда то буде зачетак распрострањеније употребе соларне енергије у Србији? У сваком случају, одличан пример.

 

Национални парк Ђердап

Срђан Стефановић директор НП Ђердап, нас је подсетио на дужину традиције наших пет Националних паркова. Фрушка гора је наш први проглашени Национални парк 1960, за њим следи НП Ђердап који је то обележје добио 1974. (сад је у четрдесетим – најбољим годинама) и 1981. године Националним парковима су проглашени Тара и Копаоник, а 1986. Шар-планина, која је наш најмлађи НП.

                      kzn

Али, не заборавимо и наш специјални резерват природе ,,Обедска бара“, који је стављен под заштиту још 1874. године и због тога је убрајан као један од најстаријих светских резервата природе. То и даље чини свега шест процената територије Републике Србије под заштитом природе, што и даље није ни близу стандардима Европске уније, али по речима Стефановића, који је и потпредседник Асоцијације Националних паркова Србије, ради се на повећању броја заштићених подручја природе и за то постоји унапред одређен дугогодишњи план. Можда планина Голија постане наш следећи Национални парк. То је скроман предлог ауторке овог текста.

 

НП Ђердап је наш највећи Национални парк, али због пет примарних и преко 15 секундарних улаза тешко је одредити број посетилаца годишње, али тај број свакако није мали.

 

Шта је то што нам нуди Ђердап у својим најбољим годинама

У служби обогаћивања садржаја Националног парка спроводе се разни пројекти. Дунав као река која протиче кроз Национални парк је битна ставка при побољшању туристичке понуде Ђердапа.

                      djerdappanoramaxn

Пројекат “Danubeparks step 2.0” траје од октобра 2012. до септембра 2014. године и представља напредну транснационалну сарадњу између заштићених подручја током реке Дунав.

Циљ пројекта је заштита орла белорепана и зимско бројање птица уз укључивање шире јавности, успостављање катастара стабала и састојина црних топола укључујући генетске анализе, планирање и развој центара за посетиоце Дунавске мреже заштићених подручја и развој Акционог плана за морфологију реке Дунав.

 

Доње Подунавље – лепше лице туризма

Пројекат ,,Доње Подунавље – лепше лице туризма“ (Changing Face of Tourism Space in Lower Danube) финансиран је из фондова Европске уније и Аустријске развојне агенције (ADA) при Амбасади Аустрије. Остваривањем пројекта општине Неготин и Кладово, као и НП Ђердап располагаће обележеним пешачким и бициклистичким стазама и опремљеним туристичким мобилијаром.

Биће обезбеђени и кануи и опрема за кануинг, бицикле.. Почетком 2015. године пројекат се завршава. Дакле, за све љубитеље двоточкаша, ускоро нови рај!

 

Јелена Бујдић-Кречковић из НП Ђердап нас подсећа да и у својој земљи можемо врло лепо да уживамо. Ђердап има и стазе здравља, различите су дужине, а на њима ће бити постављене нове едукативне табле, конкретно на стази изнад Горњег Милановца. Биће и других табли које ће служити за проверу знања, уз постављање интерактивне тактилне изложбе за слепе и слабовиде у Визиторском центру НП Ђердап. Све ово, уз још неке активности оствариће се радом на пројекту ,,Подршка креирању и промоција путева развоја за еко и одрживи туризам у НП Ђердап“.

 

Директор Стефановић нам скреће пажњу и на рад на инфраструктури, за шта је НП Ђердап потребна помоћ државе. Јер замислите, до овог природног блага води Ђердапска магистрала пуна одрона. По речима Стефановића, то сигурно у знатној мери утиче на број туриста у Националном парку.

 

Национални парк Тара – прва стаза прилагођена особама са инвалидитетом

Ранко Милановић испред Националног парка Тара, говорио је о бизнис плановима кроз које планирају одржив развој.

Тара је можда спремила највеће изненађење за ову годину, које заслужује пуну медијску пажњу, а то је да су оспособили – ПРВУ СТАЗУ У СРБИЈИ У ПОТПУНОСТИ ПРИЛАГОЂЕНУ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ! Велику помоћ су добили од Асоцијације особа са инвалидитетом, а стаза ће бити ускоро спремна за примање посетилаца. Припремљене су и таблице на Брајевој азбуци.

Нека је са срећом, а ово је свакако идеја за коју се ,,Кућа добрих вести“ нада да ће заживети, и то бар у свим нашим Национални парковима. Хајде да наша Тара постане једна од многих са таквим садржајима.

 

Осврнимо се и на животињски свет Таре, која има малу сову – најмању врсту сове која постоји. На нашој Тари је и највећа популација медведа – њих више од педесет.

                            medanaTari

Овде већ постоји и рај за бициклисте, а то је бициклистичка рута ,,Царска Тара“. Возећи стазом можете наићи и на табле са кодовима које повезују са Интернетом. Зашто се зове баш Царска, на бициклистима је да провере, а свој назив није стекла без разлога. Ми ћемо вам још рећи да је то целодневна тура за коју је бициклисти-рекреативцу потребно око осам часова да је пређе.

                             carskatara

Љубитељи двоточкаша, док чекате ваш рај и стазу на Ђердапу, не заборавите да имате још један већ направљен и чека Вас!

 

Стећци номиновани за UNESCO листу

НП Тара обилује и некрополама са стећцима који су номиновани за УНЕСКО (UNESCO) листу. У плану је и уређење центра за посетиоце у Бајиној Башти. Нови садржај је Ботанички врт Тара, који, између осталог, омогућава студентима биологије да виде пуно биљних врста на једном месту.

 

Камп младих ренџера

Пројекат ,,Камп младих ренџера” је за најмлађе од седам до 15 година. Деца проводе седам дана на Тари и обилазе терен, пролазе кроз обуку за сналажење у природи, баве се креативним радом...

 

Господин Милановић нам је испричао дивну причу како је случајна сарадња са мађарским фотографима, довела до сад већ чувене фотографије ,,Кућица на стени”. Фотографија је добила бројне награде и мислим да су ретки они који је још нису видели.

                      kucicanasteni

Занимљивост је и да се екранизује роман Уроша Петровића ,,Пети лептир” чија се радња дешава управо на Тари.

 

На традиционалној Дринској регати, која је одржана 19. jула, чамци и друга пловила прошла су и поред већ споменуте кућице на стени.

 

Ауторка текста је била прошле године учесница регате и топло вам препоручује ову авантуру. Савршен ужитак помешан са прелепом природом, добрим друштвом у чамцу, веселом атмосфером и благим адреналином уколико брза Дрина крене да Вас носи! Пратите интернет новине ,,Кућа добрих вести“ писаћемо још о овоме.

Пред ауторком је био велики изазов да укратко представи наше Националне паркове, што је због њиховог великог природног богатства заиста било захтевно. Представити битно и оно најлепше, а притом свако од нас нешто друго сматра најлепшим и најбитнијим. У сваком случају, они су толико богати да имају садржаја малтене за све. Обиђите их и саставите своју листу најлепшег и изградите своју представу о сваком. Срећно, жели Вам ,,Кућа добрих вести“.

 

Извор: Куће добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 22 јул 2014 19:14
Кристина Глигоровић

Студент је четврте године на Филолошком факултету у Београду, смер Руски језик, књижевност и култура. Била је у тиму за развојне праксе највеће студентске организације на свету АIESEC, налазила је праксе студентима из иностранства у Србији, упоредо је волонтирала у Дому за незбринуту децу "Јован Јовановић Змај". Водила је хуманитарни пројекат ACTiviraj se у оквиру АIESEC-а који је посвећен социјалној инклузији. Организовала је хуманитарне догађаје са више од 200 деце учесника из домова за незбринуту децу и основних школа, који су били медијски пропраћени и спонзорисани и које су потпомогли и београдски превозници, плесни центри, дечји центри...
Велики је филантроп и борац за права и укључивање маргинализованих припадника друштва у све сфере живота и рада. Заљубљеник је у разне језике, књижевности и културе, јер писана реч нас чува од заборава! Тренира модерни плес.
Разлога за придруживање пројекту ",Кућа добрих вести" је много, а један је и промовисање младих талената који су били или јесу део AIESEC-a, кao и свих других младих талената. Као филолога интересује је и укључивање у израду енглеске верзије сајта, а касније и руске верзије. Жели да се за добре људе и добра дела чује, како би сви знали да хероји шетају међу нама! А које место је боље за то од "Куће ДОБРИХ вести".

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија