Кућа Добрих Вести

Login

Малезија - богатство различитости

Оцените овај чланак
(5 гласова)

malezijaБЕОГРАД - Отправник послова Амбасаде Малезије у Србији Јубазлан бин Јусоф изнео је у Београду да је у протеклих 10 година просечна стопа повећања броја туриста из Србије који су посетили његову земљу износила 20 процената.


Отправник послова Јубазлан се обратио у четвртак, 30. октобра студентима и професорима Високе туристичке школе (ВТШ), као и њиховим гостима предавањем под називом „Када је забава озбиљан посао – Малезија истинска Азија” у оквиру манифестације “Дан Малезије“ на ВТШ.


„Имајући у виду да је део наших дипломатских напора у Србији усмерен на повећање размене туриста, напорно смо радили током протекле три године на промоцији Малезије у Србији, казао је Јубазлан.


По овом дипломати, Малезију је најбоље описао Тарик Рамадан, швајцарски академик и писац који је рекао: „Малезија је земља ни налик иједној другој. Пуна обећања и крхкости. Њена историја, културна и религиозна разноликост чине је необично занимљивом и изненаҔујућом земљом.”

 

malezija1

Малезија је федерална уставна монархија и налази се на југоистоку Азије. Простире се на 329.847 квадратних километара и насељава је према овогодишњим проценама преко 30 милиона становника.


Земља је благословена екваторијалном климом и географским контрастима, од предивних плажа са белим песком и кристално чисте воде до највиших планинских врхова, од модерних облакодера и највећих тржних центара до нетакнуте џунгле, једне од најстаријих на свету, који се простиру кроз 11 држава и две федералне територије (Куала Лумпур и Путраџаја) на полуострвском делу Малезије, као и кроз острво Борнео које обухвата две државе (Сабах и Саравак) и трећу федералну територију, острво Лабуан. Малезија је једна од 17 мегадиверзивних, тј. земаља које су дом већини врсти живих организама у свету.


Ипак, оно што Малезију чини заиста јединственом су људи – узаврела мешавина раса и религија у којој Малајци, Кинези, Индијци и многобројне мање етничке групе живе заједно у миру и слози. Наша мултикултуралност је учинила Малезију посебно привлачном туристима са других континената, који, за време боравка у Малезији, имају могућност да се упознају са многим другим азијским кулутурама и традицијама.


Одличан пример за ово би била малезијска кухиња. Настала од мешавине малајских, кинеских и индијских специјалитета, а под утицајем западних кухиња, малезијска храна је преузела најбоље од свих и постала значајни део малезијске културе и свакодневног живота. Малезија је прави гастрономски рај, пријемчив укусу како међународних, тако и туриста из региона.

 

 

malezija2

Следећа пријатна особина Малезије је њена мирољубивост. На нивоу свакодневице нећете срести чак ни људе који се међусобно конфронтирају или свађају. Људи у Малезији су отворени, топли, пријатељки настројени и увек расположени да помогну и да се друже.


Оно што већина посетилаца сматра веома практичним је да скоро сви у Малезији говоре енглески. Имајући у виду да се у Малезији годишње одржава стотине живописних фестивала, не чуди да Малезијци уживају у слављу и забави. Због свих ових разлога, странци се у Малезији осећају као код куће.


До 1970-тих је Малезија била углавном извозник сировина, а од тада је преображена у вишесекторску привреду, има новоиндустријализовану тржишну економију и земља је са средњим приходима.


Одмори и туристичке активности у Малезији су, по Јубазлану, били присутни још у време када је том земљом управљала колонијална сила Велика Британија. Активно учешће владе у развоју туризма се везује за 1953. годину, када је Министарство културе званично почело са радом. Пун замах туристичког развоја везује се за 1970-те, нарочито после конференције Туристичке организације Азије и Пацифика (ПАТА) у главном граду Малезије Куала Лумпуру 1972. године.


ПАТА је, по отправнику послова, представљала прекретницу јер су захваљујући њој малезијска влада и народ схватили туристички потенцијал земље. Никада не заборављајући да је туристичка индустрија нестабилан терен који много обећава, али мало пружа и то на дужи период, све малезијске владине организације су неуморно и усклађено радиле на развоју инфраструктуре неопходне за туризам. Основан је национални авиопревозник „Малејжа ерлајнз“, грађена путна инфраструктура, стварани услови за изградњу првокласних туристичких и комерцијалних објеката.

 

Циљ је био привлачење свих врста посетилаца, независно од њиховог животног доба и интересовања, развијанјем свих облика туризма – еколошког, здравственог, образовног, спортског и конгресног. Циљ su били проширење и разноликост туристичке понуде да земља не би зависила од уске понуде и малих тржишта.

 

malezija4

Када је План за развој малезијског туризма постао приоритет у Плану за национални развој Малезије, Малезијска корпорација за развој туризма је замењена са Малезијским туристичким одбором, установом која је имала за циљ рад на глобалном брендирању малезијског туризма и његово агресивно промовисање широм света. Под слоганом „Малезија, заиста Азија“, Туристички одбор је покренуо низ међународних промотивних кампања познатије као „Посетите Малезију“ године, које су укључивале целогодишње попусте на смештај, путовања и друге услуге.


Иако је прва „Посетите Малезију“ година била још давних 1990-тих, „Посетите Малезију 2007“ је била прва која је постала светски позната, пре свега заслугом пратеће кампање, „Малезија, истинска Азија“ која се и данас сматра једном од најбољих глобалних туристичко-промотивних кампања свих времена.


Резултат је био велики пораст броја туриста, са 5.56 милиона 1998. када је приход изнео 2.15 милијарде евра на 25.72 милиона посетилаца у 2013, у којој је остварена зарада од око 16 милијарди евра. Туризам је у Малезији прошле године био друга привредна града по девизном приливу, после индустрије, те шеста по значају компонента националне привреде.
„Ове године, као резултат кампање ‘Посетите Малезију 2014', очекујемо да број посета страних туриста достигне 28 милиона и 19 милијарди евра укупног прихода од туризма. Чини ме посебно поносним велики пораст броја туриста који Малезију посећују други или трећи пут,“ рекао је Јубазлан.
Малезијски дипломата је такође саопштио да ће 2015. у његовој земљи бити „Година фестивала“, обележена промоцијом јединствене малезијске културе и атмосфере који су од те земље и створили једну од светских туристичких сила данашњице.


„Циљ нам је да досегнемо број од 29.4 милиона туриста и остваримо приход од 22.5 милијарде евра. Малезија је веома близу да оствари број туриста годишње који премашује становновништво од око 30 милиона,“ закључио је отправник послова Јубазлан.
Јубазлан је студентима и професорима ВТШ изразио наду да ће следећа генерација менаџера у туризму моћи да види Малезију као могућу хит дестинацију за српске туристе.


На крају надахнутог предавања, отправник послова је цитирао добитницу Пулицерове награде, списатељицу Алисон Лурие да „мада је већина туриста прихватала повремену комично неспретно организовану авантуру, важно је да им је одмор углавном био пријатан. Када трошите паре на одмор, ви у суштини купујете срећу – уколико се не проведете добро, осећаћете се превареним“. По Јубазлану, управо су срећа и забаваоно што у Малезији нуде гостима!

malezija5

 

Индустрија туризма Малезија игра кључну улогу у Програму привредне трансформације (ЕТП) амбициозном плану премијера Наџиба Разака да та земља до 2020. године буде претворена у нацију са високим примањима.
Глобално, Малезија се била на 11. месту по посетама према рангирању Светске туристичке организације (УНВТО). Малезија је једина земља из Азије у конкуренцији најбољих путовања за 2014, познате компаније Лоунли Планет. Престоница Малезије Куала Лумпур се нашао на четвртом месту градова који су најбољи за шопинг у свету према ЦНН Травел, две године за редом од 2012. Поред тога, Малезију је компанија Кресцентрејдинг из Сингапура прогласила најбољом муслиманском дестинациом за путовање у 2013.


Три плаже у Малезији налазе се на листи 100 најбољих на свету у избору Си-ен-ен (ЦНН). То су Перентиел Кецил острво, у савезној држави Теренгану; Ђуана бич на острву Тиоман, у Пахангу; и Тањунг Ру у Лангкавију, у држави Кедах.


У ВТШ је у оквиру манифестације отворена изложба фотографија „Доживите боје Малезије“, а присутни су могли да пробају и неке од специјалитета кухиуње те земље.


„Дан Малезије“ је одржан у оквиру програма “Амбасадори говоре” који ВТШ већ годинама организује са циљем да своје студенте упозна са народима и културама у свету.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 02 новембар 2014 22:52
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија