Кућа Добрих Вести

Login

Раскош индијских градова

Оцените овај чланак
(6 гласова)

glavna

 

БЕОГРАД - Стручњаци за индустрију туризма наводе Индију са њеном богатом културом и задивљујућим географским пределима као једно од водећих одредишта за одмор и разоноду у годинама које долазе.


Посете најпопуларнијим кључним атракцијама у Дехлију, Агри и Џајпуру – комбинацији познатој као индијски Златни троугао већ највише доприносе туристичкој индустрији и привреди уопште те земље. У Златном троуглу је пак најпопуларнији Таџ Махал, вероватно најпознатији маузолеј у свету, смештен у центру Агре.

Агра је град у најнасељенијој индијској савезној држави Утар Прадеш (преко 200 милиона становника), на северу земље. Простире на обали реке Јамуна, око 200 километара (км) југоисточно од Делхија, главног града Индије и има чак три споменика које је Организација за образовање, науку и културу Уједињених Нација (УНЕСКО) сврстала на своју листу светске културне баштине. Уз Таџ Махал су то и Тврђава у Агри те оближњи напуштени град Фатехпур Сикри. Но, сачувано је још низ других грађевина И споменика из славних дана Агре када је она била престоница Могулске империје.

Према неким изворима Агра се први пут помиње у славном индијском античком епу Махабхарата, док је старогрчки математичар, географ, астроном и астролог Птолемеј, који је у другом веку наше ере живео у римском Египту, био први који је тај град поменуо по данашњем имену. Писана историја Агре постоји од 11. века да би у наредних 500 година град прелазио из руке у руку различитих краљева, хинду и муслимана.

Султан Сикандар Лоди, владар Делхијског султаната је 1506. преселио престоницу из Делхија у Агру. Његовог сина Ибрахима, последњег владара из династије Лоди, 1526. у битци код Панипата је поразио Бабур, оснивач могулске династије која је владала у наредних 200 година. Агра је постала главни град краљева могулске династије и доживела највећи процват. У 16. и 17. веку, раскошни дворови могулских султана Акбара, Џаханџира и Шах Џахана преобразили су Агру у модерни, луксузни, људском румом створен рај.

Агра није само Таџ Махал

До Агре се стиже авионом, возом или друмским саобраћајем. Треће стредство је користио овај аутор у хладно и јутро пуно магле и смога овојануарске индијске зиме. Пут од Џајпура, главног града највеће индијске савезне државе Раџастана до Агре, дуж Националног аутопута 11 (НХ11) неких 230 км трајао је четири и по сата уз кратко освежење у једној од даба, како зову друмске ресторане и камионска стајалишта. У дабама се служи локална храна и ужива у музици Пенџаба, још једне савезне државе на северу Индије, из коле долази велики број возача живописно обојених друмских крстарица на чијем задњем делу обавезно пише „Молимо користите сирену.“

indija

 

НХ11 који повезује Џаисалмер и Фатехпур у Раџастану, важан је туристички аутопут зато што на њему лежи једна од најпопуларнијих туристичких дестинација Индије, Џаипур. То је саобраћајница, већим делом са четири траке, па иако је начичкана малим градовима И селима са обе стране, они су на безбедној удаљености и пут се нигде не сужава због њих. Ипак, дуж НХ11 постоје многобројни прелази за локално становништво и мноштво радњи које продају производе резбарене у камену.

Посета Агри чини се као повратак у прошлост. Иако муслимани данас чине само десетину становника Агре, град је одржао муслимански карактер и подсећа на време када је држао централну позицију на политичкој сцени индијске политике – током мирних дана империје Могула. Агрине уске улице и булевари имају средњовековну структуру, док су базари посути бојама и одишу живахношћу – што је заштитни знак града. Све врсте роба, се надмећу за простор на рафовима продавница.

Са становништвом од близу 1,8 милиона, Агра је један од најнасељенијих градова у Утар Прадешу и 19. најмногољудији у Индији. То је велико чвориште путева и железнице, трговачки и индустријски центар познат по одевним производима од коже, предметима декоративне уметности у брушеном мермеру или камену пешчару (техника Пиетра Дура и незаобилазни минијатурни Таџ Махал), од месинга, ручно прављеним теписима, накиту и везу, али и аутомобилској индустрији. Град Има Универзитет од 1927. године који носи име Др. Б.Р. Амбедкара, творца устава најмногољудије демократије на свету.

Око 40 одсто укупне економија Агре, директно или посредно, зависи од индустрије. Око 7.200 малих индустијских радионица раштркано је широм града. Агра има велики број произвођача и извозника одеће и текстилних производа. Нека од бодећих имена у индустрији су Kamlesh Exports, Jsn International, India Craft и други. Anil Diesels, Benara Auto, Harvest Group of Industries и Malloys India представљају велике “играче” у аутомобилској индустрији Агре.

Но, туризам јесте важан за Агру


Туризам представља важан чинилац за економију Агре и Утар Прадеша. Према индијским медијима, Утар Прадеш је у 2013, посетило око два милиона страних туриста по чему је та држава била на четвртом месту, после Махараштре (око четири милиона страних гостију), Тамил Надуа (3,9 милиона) и Делхија (2,3 милиона).
tadz
Удео Агре је у 2013. био 1,2 милиона страних туриста, док се са домаћим гостима тај број пење до око седам милиона. Агру понекад дневно посети и до 60.000 гостију. Поврх средњовековних драгуља, у Агри, у хотелу Могул се налази Каја Калп, Краљевска бања, највећа у Азији.

Агра је најпознатија по Таџ Махалу, маузолејском комплексу који се сматра једним од највреднијих архитектонских дела у свету. Тај споменик је међу Седам нових светских чуда, према гласању преко 100 милиона људи и обнародованом 2007. Храм је изградио могулски султан Шах Џахан (1594-1666.) како би овековечио посмртне остатке своје највољеније жене, краљице Мумтаз Махал („Изабраница палате“). Мумтаз је умрла у 38. години на порођају са 14. дететом, колико је подарила султану.

На изградњи ове „љубавне песме у мермеру“ радило је од 1631. до 1548. више од 20.000 људи из Индије, Персије, Отоманске империје и Европе. Сматра се да је Таџ Махал један од најбољих примера архитектуре могулског периода. Планови за изградњу комплекса који се простире на 17 хектара приписивани су разним архитектама тог доба, али је главни пројектант вероватно био Устад Ахмад Лахаури, индијског и персијског порекла.

За посетиоца је Таџ Махал невидљив док не крочи у једну од три капије које су саме за себе изванредна уметничка дела. Онда се у измаглици укаже огромна грађевину од белог мермера која као да плива и изазива страхопоштовање. Таџ Махал поприма небески чист изглед у зору и у сумрак, а најромантичнији период за његово разгледање је, кажу очевици, током вечери, у време пуног месеца.

И даље се опорављајући од узбуђења која изазива разгледање можда најчувенијег маузолеја на свету, уследила је посета тврђави Агра, која је широким травњацима и баштама повезана са Таџ Махалом. Тврђава може да буде описана и као озидани град. На њу подсећа каснија Црвена тврђава из Делхија, с тиме што је ова у Агри боље очувана, мада су и у њој Британци порушили близу 500 различитих објеката.

Црвена тврђава, изграђена у 16. веку, има огромне зидине од камена пешчара које се у пречнику протежу 2,5 километра, а достижу 21 метар у висину. Тврђаву је подигао трећи и најмоћнији од свих могулских владара Акбар (1542-1605.), а дограђивали су је његови наследници. Унутар тврђаве се посебно истичу палата Џаханџири Махал, те Бисерна џамија (Моти Масђид), чију је изградњу искључиво од белог мермера наредио султан Шах Џахан. Када је Шах Џахана свргао са престола син Ауранзеб (1618-1707.), утамничио га је до краја живота у Тврђави Агра са које се пружа поглед на Таџ Махал.

Посетиоцима је доступна тек једна трећина Тврђаве Агра, пошто остале делове још увек користе индијске оружане снаге. Но, и оно што туриста успе да обиђе оставља утисак да некадашње боравиште мугулских императора представља фасинантан комплекс до детаља савршено саграђених краљевских апартмана, бисерно белих џамија и пространих дворишта. Провели смо неколико сати унутар тврђаве и учинило нам се да је лепа колико и Таџ Махал.

tekst

Заборављени Фатехпур Сикри

Око сат вожње или 40-так километара од Агре налази се још једна архитектонска красота Индије, империјални град Фатерпур Сикри, који многи страни туристи не посете. Град је Акбар Велики саградио у знак захвалности што му је суфи светац Салим Чишти прорекао да ће султан добити наследника, каснијег владара Џаханџира (1569-1627). Нову престоницу је Акбар назвао Град победе (Фатехпур Сикри).

Фатехпур Сикри који је преко три километра дугачак и више од 1,5 км широк, фасцинантан је град настао између 1569. и 1585. Требало је да са Агром буде заједничка престоница, али је убрзо напуштен јер није било довољно воде за житеље. Тако је и данас, па људи одлазе из оближњих насеља у којима живи око 33.000 људи, казао ми је водич.

Фатерпур Сикри је остао недирнут током наредних више од 400 година, а његове палате подсећају на екстравагантност могулске владавине. Но стручњаци сматрају град најбољим примером врхунца хинду и муслиманске архитектуре. Грађевине у Фатерпур Сикрију су сврстане међу најважније на листи Светске баштине структура коју је сачинио УНЕСКО.

Посебно је импресивна Фатехпур Сикри џамија, за коју се сматра да је копија оне у Меки. Велика џамија је саграђена 1571, широка је око 165 м и у њој се налази украшени гроб Чиштија. Јужни улаз у Велику џамију, огромна капија Буланд Дарваза (Победничка капија, изграђена 1575.), је 53.63 м висока и 35 м широка и представља један од највећих архитектонских радова у Индији.

Након тога смо наставили путовање у Џаипур...

Индустрија коже


Индустрија коже је међу најтрадиционалнијим и најстаријим индустријама у Агри. Агра је највећи произвођач ципела у Индији.

Према експертима из индустрије, дневно у у кућној радиности, малим и средњим радионицама у Агри буде произведено око 200.000 пари обуће. Инсталирани капацитети за производњу су између 250.000 и 300.000 пари обуће дневно.

Око 25 одсто укупног становништва Агре директно или индиректно је укључено у производњу обуће. Већина њих (80 одсто директно је укључено у производњу обуће, док су остали укључени у административније и посредничке послове, наводе у Савету за извоз коже (CLE).

Познати светски брендови као што су Florsheim, Nunn Bush, Stacy Adams, Gabor, Clarks, Nike, Reebok, Ecco, Deichmann, Elefanten, St Michaels, Hasley, Salamander и Colehaan
производе се лиценцирано. Многи глобални продајни ланци, у потрази су за квалитетним производима по конкурентним ценама активно купују обућу у Агри.

Индустрија коже налази се међу десет индустрија које доносе девизну зараду Индије. Са годишњим обртом од преко 8,5 милијарди долара, извоз коже и производа од коже повећан је вишеструко током протеклих деценија и достигао је 5,97 милијарди долара у периоду 2013.–2014., повећање од 17,86 одсто у односу на период 2012.–2013. Удео обуће из Агре у томе је око 750 милиона долара вредан извоз годишње.

У домаћим радионицама, произвођачи користе у потпуности домаћу кожу и остала. Индустрија коже у Индији има приступ огромним количинама сировина пошто та земља поседује 21 одсто светске популације стоке и 11 одсто коза и оваца.

Извор: Кућа добрих вести


 


Последњи пут измењено петак, 13 март 2015 22:58
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија