Кућа Добрих Вести

Login

Чари Индонезије на Сајму туризма

Оцените овај чланак
(1 Глас)

obala888Крцата запањујућим морским створењима, разнобојним коралним гребенима, хиљадама тропских острва окићених пенушавим белим плажама усред кристално чисте плаве воде, Индонезија је постојано на глобалном радару светских туристичких одредишта.

 

Протежући се дуж екватора, између континената Азије и Аустралије, Индонезија је обдарена мноштвом најразличитијих дестинација, срдачним и гостољубивим људима, богатим културама и сликовитим природним крајолицима.

 


Тако је амбасадор Индонезије у Србији Хари Ричард Џејмс Кандоу током дружења са представницима медија и тур оператера првог дана овогодишњег Међународног сајма туризма у Београду представио своју државу. Отуда није чудо да су многи туристи и путници из целог света по доласку у Индонезију задивљени красотама највеће државе у Југоисточној Азији.


Амбасадор Кандоу је указао да је у 2016. број страних туриста премашио 12 милиона, значајно повећање од преко 15 одсто у поређењу са претходном годином. “То показује да је владин циљ успешно остварен,” казао је Кандоу.


Већ у 2015. је раст сектора туризма у Индонезији био далеко изнад оног у осталим суседним државама, чланицама Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) и у свету, навео је недавно министaр туризма Ариеф Јахја. Наиме, у Индонезији је сектор туризма порастао за 10,3 одсто, док је у 10 земаља АСЕАН у просеку био пет, а глобално 4,4 одсто, казао је министар Јахја.

                               indonez6596

 

Амбасадор Кандоу је изнео да је овогодишњи циљ у Индонезији да буде поздрављено 15 милиона страних туриста, повећање од чак 25 одсто у односу на 2016. Такође се очекује, не мање од 265 милиона путовања по земљи домаћих туриста. Ради тога су уведени директни летови до низа аеродрома у Индонезији, поједностављени су захтеви за упловљавање јахти i крстарећих бродова, ничу нови хотели широм земље, а визе су укунуте за грађане многих држава.


Србија је наведена међу 169 земаља у свету којима је од 10. марта 2016. укинута виза пошто је председник Ђоко Видодо потписао документ о новим прописима за улазак у ту земљу. Држављани Србије могу да бораве у Индонезији без визе током 30 дана, а тај рок не може да буде продужен нити поменуто право важи за другу врсту боравка.


Значај индустрије туризма


Индонежанске власти знају да улагање у сектор туризма значи на дужи рок подстицај расту и омогућава сиромашнијима да учествују у подели економских добити. Туризам је најмање скуп привредни сектор и најједноставнији начин за владу да подстиче привредни раст, добија стране девизе и ствара нова радна места.

 

Влада Индонезије, такође, жели да развојем туристичке индустрије смањи зависност националне привреде од сировина. Циљ је да Индонезију током 2019, посети 20 милиона страних туриста. Такво остварење би значило 13 милиона нових радних места и допринос од 25 милијарди долара националној привреди.

 

                                           komodoooooo

 

Када је приближно 10,5 милиона страних туриста посетило Индонезију 2015, они су тој земљи доинели приход од 12,4 милијарде долара. То се у индонежанским медијима сматра значајним генератором средстава за живот.


Ради привлачења више посетилаца, влада је издвојила 200 милиона долара. Креиран је бренд “Дивна Индонезија” уз неколико иницијатива за развој сектора како би он напредовао на Индексу конкурентности путовања И туризма који формира Светски економски форум (СЕФ). Према извештају (СЕФ) из 2015, Индонезија је на 47. међу 144 државе.


„10 нових Балија“


Зато је администрација председника Видодоа прогласила туризам за стратешки сектор. Сачињени су амбициозни планови за развој “10 нових Балија,” како би туристи могли, поред најпознатијег, да уживају и у другим од преко 17.500 острва која лине Индонезију.


Те дестинације одабране на основу њихове локације и привлачности су расуте широм највећег архипелага на планети Земљи. Нека одредишта, попут највећег и једног од најчувенијих у свету будистичких храмова Борободура на Централној Јави, имају изванредан културни и религиозни значај, Друга нуде спектакуларну авантуру, као што је планина Бромо, вулканско подручје у националном парку Бромо-Тенгер-Семеру (Источна Јава) или велико природно језеро Тоба (Северна Суматра) које испуњава калдеру супервулкана чија је ерупција пре 69.000 до 77.000 година била једна од најснажнијих на свету.

                                                             
По својим белим пешћаним плажама су познати Танјунг Келајанг на острву Белитунг (источна обала Суматре у Јаванском мору), полуострво Танјунг Лесунг (Бантен, најзападнија провинција на Јави), острво Моротаи (Молучка острва) и ланац Хиљаду острва (близу главног града Џакарте). Поморски национални парк Вакатоби (југоисток Сулавесија), је јединствен природни резерват.

 


Наслоњена на Бали је специјална економска зона Мандалика на острву Ломбок (Западна Нуса Тенгара), која је постала центар цветајућег породичног туризма у Индонезији. Такође и рибарски град Лабуан Бађо на западном крају острва Флорес (Источна Нуса Тенгара, на истоку Индонезије).

 

                                 artikles

 

Улагања у инфраструктуру


Да би на 10 дестинација у успону био повећан број посетилаца и они могли да буду смештени, треба саградити или проширити аеродроме, путеве, мостове, поморске луке и сличне објекте. За то је потребно 20,8 милијарди долара, што је значајно више од улагања држава у многим деловима света.


Према министру Јахји, раст улагања на годишњем нивоу је достигао 18 одсто. Током 2016, домаћа улагања у туризам су достигла рекорних 2.2 билиона рупија (преко 165 милиона долара), док су иностране инвестиције вределе преко 960 милиона долара (12.8 билиона Rp).


Годину дана раније комбиноване директне инвестиције, домаће и стране, изнеле су милијарду долара. Та сума је била повећање од 45 одсто у односу на 2014. У ствари је сектор туризма сада предводник улагања у Индонезију.


Како би прибавила средства за развој нових туристичких зона, влада Индонезије настоји да организовањем међународних презентација обезбеди улагања. Према медијима, до сада је привучено најмање 10 потенцијалних великих инвеститора који су заинтересовани за изградњу одмаралишта, хотела, тематских паркова и осталих погодности.


Заинтересовани улагачи из Народне Републике Кине, Хонгконга, Јужне Кореје, Аустралије и Јапана преговарају са индонежанским властима. Такође се очекује да значајан инвеститор у индонежански туризам дође из Дубаија који је у ту земљу током 2016. већ уложио 1,5 милијарде долара.


У међувремену су четири од 10 поменутих дестинација добиле статус специјалне економске зоне, који би требало да омогући повлашћене услове инвеститорима. То су Танјунг Лесунг, Моротаи, Мандалика и Танјунг Келајанг.

 

                         sumaprasuma                                               
Даљи планови владе Индонезије у сектору туризма


Влада планира да у скорој будући прогласи свих 10 приоритетних одредишта специјалним економским зонама. То би сигурно убрзало долазак пословних људи заинтересованих да та места претворе у туристичка средишта, оцењују медији.


Подједнако важно, и међународне кредитне институције потврђују да су ради подсицања развоја смањени бирократске и процедуре лиценцирања послова. Током 2015. је, у поређењу са претходном годином, упетостручен број издатих дозвола за улагања у сектор хотела и ресторана.


Поред традиционалног туризма, број посетилаца Индонезије увећавају и међународни скупови, конвенције и конференције. Нарочито је то случај у Џакарти, на Балију и у Батаму (који се географски налази наспрам Сингапура), у којима се организује низ интернационалних догађања.


На београдском сајму је, амбасадор Кандоу захвалио медијима, тур оператерима, авио компанијама и туристичким организацијама које делују у Србији за њихову непрестану подршку и сарадњу . “Надам се да ће, када људи у Србији буду размишљали о дестинацијама за одмор у иностранству, Индонезија бити на врху њихове листе,” закључио је амбасадор Кандоу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 27 фебруар 2017 15:07
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија