Кућа Добрих Вести

Login

Послушајте их: Миленијум генерације доносе трендове у туризму

Оцените овај чланак
(1 Глас)

nenadvukasinovicБЕОГРАД - Протекле недеље у хотелу „Палисад“ на Златибору одржана је конференција "Иновације у туризму – ИТ Златибор 2017" која је окупила иностране и домаће експерте из туристичке привреде Србије и земаља региона, а закључак конференције јесте да Y, Z и Алфа генерације доносе нове туристичке трендове.

 

Хтели то туристички радници да признају или не, туризам данас све више зависи од јачине WiFi сигнала, стручног кадра и удруженог креирања туристичког производа.

 

Генерација Y и Z одрастају уз најновију технологију и вероватно никада неће моћи замислити како су одрастали и живели њихови родитељи, док сви рођени након 2010. године спадају у Алфа генерацију. Сваке недеље широм света се роди око 2,5 милиона припадника те нове генерације. Они ће одрастати уз таблете и паметне телефоне у руци и биће им „природно” неку мисао прилагодити интернету у року од пар секунди. Према речима Бора Богојевића из „TR Services Srbija"  није тајна да они већ сада хотеле бирају на основу интернет података и коментара о јачини WiFi сигнала.

 

Предност је ако хотели имају и адекватне апликације које гостима могу помоћи да се пријаве, одјаве, поруче собну услугу, резервишу место у околним ресторанима, туристичке туре и слично. Са друге стране хотелијери данас значајно улажу у ову врсту услуге, не само да би одговорили на захтеве гостију, већ и да би се разликовали од конкуренције и пружили модерну слику о свом хотелу. Са становишта онлајн маркетинга и технологије, за хотеле је данас важно да се представе са ХД фотографијама и видео садржајем, да користе алате прилагођене мобилним уређајима и да имају пре свега добар CRS (Central Reservation Syistem) канала и система, али и сопствени Booking Engine (WBE 4.0), који ће хотелима повећати удео онлajн резервација на сопственој веб страници.

                                 ZvdedanHorvattttt  

Интернет могућностима треба додати и осмех јер како каже један од најпознатијих светских консултаната у области туризма и туристичког менаџмента, проф. Андреас Воегл „Србија има велике потенцијале за креирање разноврсних туристичких производа, али туристички радници у Србији морају коначно да схвате да је ово услужна делатност“. Андреас истиче да сврха туристичког бизниса не сме бити профит већ задовољан корисник односно гост.

 

Србија је идеална за развијање речног, планинског и бањског туризма, авантуристичких доживљаја, бициклистичких и шетачких тура, рафтинга, кањонинга, планинарења, посете пећинама, џип сафарија, као и дегустације националних специјалитета и вина.

 

Са њим се слаже и др Звездан Хорват са Адижес института који је нагласио да држава може и треба да улаже у обуку људи који се баве угоститељством и туризмом уопште, јер је поред пољопривреде, туризам највећи потенцијал који Србија има. Према његовим речима највећи проблем туризма у Србији је нестручан кадар. „Људи се враћају и препоручују другима неко место, само ако су се тамо осећали као код куће. Није важно да хотел свуда истакне да има 5 звездица, већ и да особље задовољава критеријуме за 5 звездица. Тимски рад је најбитнији за успех, а за добар тимски рад су неопходни мисионари с визијом. Људи који неће гледати само лични интерес“.

 

Заједнички интерес и задовољни корисник је рецепт успеха, а неки у Србији су то на време схватили и чине све да њихова дестинација буде препознатљива. У духу слогана "Откријте скривено" на конференцији су представљени светли примери из праксе, а међу њима се свакако истиче село Скореновац близу Ковина. Ово село бележи највећи број туристичких ноћења у домену сеоског туризма у Србији, чак 8 000 годишње, а имају свега 1000 становника. Они су у протекле 4 године одлучили да развијају туризам по принципу удруживања.

 

„Поделили смо се на домаћинства која говоре енглески, немачки, француски и шпански. Неки су направили базен, неки тениски терен, неко је направио винотеку, неко је своје двориште у потпуности прилагодио породицама са малом децом. Нико од нас не гледа само у своју авлију. Ако један домаћин више нема слободних смештајних капацитета уступа нове госте комшијама. Домаћини дочекују госте, распоређују их према њиховим интересовањима и језику којим говоре и чине све да им буде што пријатније током боравка. Ово место нема никакву историју, ни културне, ни спортске садржаје нити природну лепоту. Искористили смо добар географски положај, близину главног града, Делиблатску пешчару, Ђердапску клисуру и винске путеве и направили програм који је занимљив туристима који дођу код нас“, искрен је Дани Ерне, домаћин из овог села који не скрива да на годишњем нивоу ипак издвајају до 3 хиљаде евра за маркетиншке сврхе, а то не би могли као појединци већ искључиво удруживањем. Своју понуду пласирају свету захваљујући интернету, а ноћење са полупансионом и свим боравишним таксама у домаћинству овог села износи свега 20 евра.

 

О безбројним могућностима које пружа интернет, а у смислу остваривања бољих резултата на тржишту говорили су и предавачи са ФОН-а, професорка Маринковић и професор Марковић, док је Ненад Вукашиновић истакао важност креирања туристичког производа по принципу Маркетинг Миxа 7П и представио начине за привлачење домаћих и иностраних гостију.

 

Закључак конференције јесте да Србија поседује озбиљан туристички потенцијал, али да би се он искористио потребно је константно учење, унапређење знања, као и примена know how (знања) развијених туристичких земаља које имају сличне природне потенцијале за развој туризма, попут на пример Аустрије. „На тај начин бисмо могли да очекујемо још већи број иностраних туриста, али и домаћих посетилаца, што би на крају умањило или потпуно неутралисало дефицит који наша земља има у односу између девизног прилива и новца који грађани троше на путовања у иностранство," истиче Вукашиновић.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 19 мај 2017 22:26
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија