Logo
Одштампајте ову страницу

Рекорди кипарског туризма

Оцените овај чланак
(5 гласова)

grebenБЕОГРАД - Амбасадор Кипра у Србији Константинос Елиадес оценио је да то „јединствено” источномедитеранско острво постаје изузетно популарна дестинација. „Прошла година је по броју долазака била најбоља до сада, са 3.186.531 страним гостом, у поређењу са 2.659.405 у 2015., што је повећање од готово 20 посто“, истакао је амбасадор Елиадес у излагању на Високој туристичкој школи (ВТШ) у Београду.


Источномедитеранско острво Кипар се представило на ВТШ надахнутим говором амбасадора Елиадеса о туристичким потенцијалима његове домовине, излагањем туристичких посленика из те земље који сарађују са српским туристичким агенцијама и наступом младих играча из фолклорне групе „Кароцерис” из Ларнаке. Гости са Кипра су били изузетно задовољни реаговањем студената, професора и пријатеља ВТШ на представљање туристичких атракција њихове земље, што су истакли и у потоњим изјавама за Кућу Добрих Вести (КДВ).


Амбасадор Елиадес сматра да ће прошлогодишња туристичка сезона, судећи по доласцима на острво у априлу и прва четири месеца 2017., бити значајно премашена. „У априлу 2017. је забележен пораст од 27 посто, са 286.331 долазака, у односу на исти месец прошле године и 225.575 страних гостију. У прва четири месеца 2017. број долазака је 572.024, повећање за 20 посто у поређењу са истим периодом 2016., када је изнео 477.186.”, навео је амбасадор.


Елиадес је казао да се у 2017. очекује 3,5 милиона долазака. „Повећан је број долазака са већине наших туристичких тржишта, Велике Британије, Немачке, Грчке, Израела, као и скандинавских и других европских земаља попут Аустрије и Швајцарске, те са Блиског Истока”, рекао је амбасадор Кипра.

 

                               kucerakl
Туризам је „тешка индустрија” Кипра


Према подацима које износи World Travel and Tourism Council, главни извор у туризму Кипра су инострани доласци, који су обезбедили преко 2,5 милијарди евра током 2016. Очекивања за 2027. годину су преко 4,7 милиона туриста, са потрошњом од 3,8 милијарди евра. Примарни мотив доласка 92,2 посто гостију је одмор, док пословна путовања обухватају 7,8 одсто.
Треба имати у виду да Кипар има око 800.000 становника. То значи да на сваког Кипранина долазе четири страна госта.


Амбасадор Елиадес је истакао да је туризам веома важан за кипарску економију и приходи од тог сектора достижу око 13 посто укупног друштвеног производа (БДП) државе. „Управо је туризам помогао економији Кипра да се опорави после кризе из 2013. коју су обележили затварање једне од највећих банака, као и многих приватних предузећа, па су као последица, хиљаде Кипрана остале без радних места”, рекао је амбасадор.


Туризам је „тешка индустрија“ Кипра и стоји раме уз раме са секторима финансијских услуга и некретнина. Генерисао је 26.500 радних места током 2016., а уколико се рачунају шири ефекти, 80.500. Очекује се да ће током наредних 10 година овај број премашити 100.000.


„Када једном одлучите да посетите Кипар, имаћете прилику да доживите унапређење наших главних атракција, наша мора, али такође и различите врсте туристичких производа на чијем развоју је Туристичка организација Кипра напорно радила током протеклих пет година”, казао је Елиадес.


Туризам који испуњава све захтеве


По амбасадору, „Кипарски туристички производ нуди много посетиоцу и испуњава сваки захтев и предност”. Навео је да су плаже на Кипру међу најчистијим у Европи, њеђу њима је 57 добило плаву заставицу, симбол за чисту и безбедну воду.


Јединствене су и планине попут венца Тродос на западу острва. Ту геолози долазе сваке године како би проучавали геологију планине, која је пре неколико милиона година избила са дна мора на површину.


Локални Кипрани и даље живе у својим селима или у планинама, чувају властите обичаје и традицију. Провести време са њима како би се сазнало више о тим људима је изузетно корисно, оценио је амбасадор.


„Кипарска гастрономија веома је богата, са утицајима из оближњих земаља и њихових култура. И наравно, наша веома квалитетна вина извозимо широм света”, навео је даље Елиадес.


Као предност кипарског туризма, амбасадор је навео и то што су раздаљине на острву веома кратке, од једне до друге, уз максималну вожњу од сат времена, од града до града. Наиме, Кипар, или Афродитино острво, како га још зову, има површину од 9. 251 квадратних километара (км2) и треће је по величини у Средоземном мору. Земља нема железницу, док основу друмског саобраћаја чине аутопутеви Никозија-Ларнака и Никозија-Лимасол.


На Кипру се налазе два међународна аеродрома, у Ларнаки и Пафосу. Кипар поседује и четири луке, у Лимасолу, Ларнаки, Пафосу и Латси које су предвиђене за путнички и робни транспорт. Лимасол је други град по величини и највећа лука.
Амбасадор је навео да је Никозија, главни град Републике Кипар, „последња подељена престоница у Европи. Историјски, то је веома стар град из античких времена, који данас чува неке од средњовековних карактеристика, са околним Венецијанским зидовима и космополитски амбијент“.

 

                                     CTO5555

 

Земља богате историје и културе


Уопште, Кипар је држава дуге и богате историје и културе, што се види и по многобројним културно-историјским знаменитостима. Јединствен географски положај на раскршћу Европе, Азије и Африке допринео је утицају низа култура, које су оставиле трагове свог присуства стварајући мозаик различитости.


Микенски Грци су се на острво доселили пре скоро 3.500 година. Поред њих су на културно наслеђе утицали и Феничани, Асирци, Египћани, Римљани, Франци, Млечани, Турци... и напослетку Британци. На тај начин створен је музеј на отвореном праисторијских насеља, грчких храмова, римских позоришта, венецијанских утврђења, готских катедрала, муслиманских џамија и византијских утврђења. Према неким тврдњама, на Кипру постоји више од 10.000 споменика из различитих цивилизација и за њихово разгледање се организирају туристичке посете.


Под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), су три локалитета. Културну баштину од посебног значаја представљају Хирокитиа, неолитско насеље и један од најважнијих локалитета на Медитерану, десет цркава и манастира у подручју Тродоса из времена Византијског царства чије зидове красе мурали као сведочанство уметности тог периода и Пафос као родно место богиње Афродите у чију част су Микенци подигли храм у XII веку пре нове ере.

 

                             ambasador

 

„Групе туриста или појединци долазе на Кипар како би уживали у ономе што острво има да понуди, од античког до садашњег времена. Неки више воле да одседају у приватном смештају којима руководе фамилије, док други бирају луксузне хотеле”, навео је амбасадор.


Постоје спортски објекти, бициклистичке стазе, прилика за вожњу бициклом преко планина и другим рутама. „У ноћном животу, уживање је и безбедно ићи унаоколо по клубовима и присуствовати једном од многих културних догађаја и фестивала широм острва”, рекао је Елиадес.


Амбасадор је казао да је, такође, медицински туризам у процвату, „пошто Кипар нуди изузетан здравствени третман по конкурентним ценама”. Веома је популаран и „туризам венчања“, нарочито када се одвија на живописним местима у близини мора са кипарским заласком сунца у позадини.


Коаутор: Владимир ПАВКОВИЋ


(наставља се...)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 23 јун 2017 11:08
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015