Кућа Добрих Вести

Login

Са пута по Анталији

Оцените овај чланак
(4 гласова)

moreipesalkaУз Тиркизну обалу, Турску ривијеру (I)

 

Турска ривијера, позната као Тиркизна обала, мада још у развоју, једно је од подручја које на Медитерану најпријатније за одмор. Делом је то и због кршевитих планина, које се, са изузетком неколико уских равница, низом спектакуларних залива и низом раскошних пећина, сурвавају у задивљујуће плаво море.

 

 

Део Тиркизне обале чини провинција Анталија у којој на 20,723 квадратних километара (км) живи преко два милиона људи. У античка времена је била део грчке области Ликије, а име је добила по Аталосу Другом (220-138 пре нове ере, п.н.е.) краљу Пергамона. Аталос је око 200. године п.н.е. основао град Анталију, данас административно средиште истоимене провинције, једне од најразвијенијих у Турској. 

 

 

Анталија је провинција са најбржим растом у Турској; становништво се увећавало по просечној стопи од 4,17 посто у периоду између 1990. и 2000, у поређењу са националним просеком од 1,83 посто. Такав раст су нарочито подстицали развој туризма и других услужних сектора на морској обали.

 

                         alanja

 

Турска национална авиокомпанија Туркиш Ерлајнз и туристичка агенција Пенинсула Турс, организовали су недавно студијско путовање за новинаре медија из Србије. Вођени љубазним и срдачним домаћинима, новинари су Уживали су у лепотама градова и околине Газипаше, Алање, Анталије, Кемера, а посетили су и Истанбул. Угостили су их градоначелници Алање и Кемера, председник огранка Удружења турских путничких агенција (TURSAB) за град Анталију, туристички посленици, представници путничких агенција, новинари из те привредне гране у покрајини.

 

                        avion

 

Турска индустрија туризма

 

Турска има две главне туристичке дестинације, Истанбул и медитеранска летовалишта у Анталији, провинцији и граду истог имена.

 

 

Импресивни Истанбул са око 16 милиона житеља је током 2016. био  осми на Мастер карти Индекса градова, светских одредишта. Истовремено је историјски град, а привредно средиште модерне Турске, задржао треће место најпосећенијих дестинација у Европи.

 

За разлику од других најпосећенијих градова у Европи, 58 процената страних туриста у Истанбулу долазе из ваневропских земаља. Према подацима Истанбулске дирекције за културу и туризам, највећи број туриста потиче из Европе (3.9 милиона) и са Блиског истока (2.3 милиона). Главна тржишта са којих су стизали туристи у Истанбул у 2016. била су Немачка, Иран и Саудијска Арабија.

                            kemerborodovi

Провинција Анталија је центар туристичке индустрије у Турској и највеће међународно одмаралисте на мору. Новинари из Србије су највећи део боравка у Турској провели управо у Анталији.

 

Провинција поседује 657 км дугу морску обалу над којом сунце сија и 300 дана у години, кажу домаћини. Климу одликују врућа лета, благе зиме и још угоднија пролећа и јесени.

 

 

На климу и пољопривреду у Анталији утиче и планински ланац Таурус који се протеже на југ Турске до границе са Сиријом. У његовом саставу је и Олимп (на турском Тахталı Дагı, 2.366 метара), према легенди седиште богова. Анталијски Олимп дели и име са још 15-так високих планина у свету.

 

 

У близини Олимпа, на планини Химери, на којој је опет по легенди живела неман истог имена, природни пламенови ватре избијају из отвора у боровој шуми. Од Химере уз обалу пут се стиже до остатака античког града Олимпије.

 

Источно од града Анталије, пут познатих туристичких центара Алања и Сиде пружају се најдуже пешћане плаже са низовима често великих хотела. Ту су и првокласни голф терени те добро очувани остаци некада важних старогрчких и римских градова. Провинција Анталија се, наиме, у античка времена граничила на копну са историјском Памфлијом на истоку и Ликијом на западу.

 

                          kemer

 

Шиљате планине Ликије се пропињу југозападно од Анталије чинећи изванредну позадину за мања одмаралишта, појасеве пансиона И непретенциозних хотела на љупким плажама оивиченим боровим шумама. Ту су главне забаве купање у чистим топлим заливским водама, сунчање И пловидба чамцима. Идеална места за младе породице.

 

 

Уколико, пак, желе истинску непомућеност, посетиоцима су у близини насеља међу воћњацима цветајућих лимуна или поморанџи.Они активнији могу се упутити добро обележеним дугим Ликијским путем, који их цео дан води кроз борове шуме до опустелих али и даље усхићујућих античких градова или поред села пуних дрвета рогача, палми. ОраХА, СМОКАВА и банана.

 

 

У градском језгру Анталије, центру провинције, живи преко милион становника. Пастелних боја Анталија је 2011. била трећи најпосећенији град у свету по броју међународних долазака, претекавши и Њујорк. Већина странаца стижу у провинцију, преко два међународна аеродрома, крај града Анталија (најпрометнијег у земљи после истанбулског Ататурк) и Газипаша-Алања Аеродром (GZP). Усред Анталије су дуге пешчане или мале камените плаже, мање или више луксузни хотели и мноштво барова, кафеа, ресторана, продавница, туристичких агенција...

 

 

Турска је једна од туристичких сила света

 

Сезона је ове године у Анталији званично почела последње седмице априла. Тада је кристално чисто море температуре око 19 степени Целзијусових и већ има Скандинаваца, Руса и Украјинаца који уживају у пливању док гледају често снежне врхове Тауруса.

                                        obalaraj

Хакан Сахин, председник огранка TURSAB за град Анталију је групи новинара из Србије изнео да у Турској постоји милион соба у хотелима различитих капацијета, од чега је готово пола у провинцији Анталија. У 2018. ће тај број достићи 600.000 соба. И у временима кризе за индустрију туризма хотели се граде, “стално се појављују нови играчи”, казао је Сахин.

 

Током 2014, која је била рекордна и када је у њој боравило готово 37 милиона страних гостију Турска је била шеста најпосећенија земља на свету, испред једне од сила у тој индустрији Велике Британије. Турску је током 2016. посетило близу 26 милиона туриста, а приход је изнео 22.1 милијарду долара.

 

 

Туристички сектор је био погођен последње две године због геополитичких тензија у суседним земљама, терористичких напада унутар и ван Турске, неуспешног државног удара у јулу 2016, те дипломатских размирица владе у Анкари са неким од земаља Европске уније.

 

Анталија у турском туризму постојано учествује једном трећином у броју гостију и приходима. Током рекордне 2014. је у провинцији боравило преко 11 милиона туриста, а у 2016, близу седам милиона.

 

 

Туристи из Русије и са Блиског истока надокнађују мањак гостију из Европе

 

 

Средином октобра је број страних туриста који су посетили Анталију достигао готово 10 милиона. На аеродром у граду Анталији, главном улазу за туристе у провинцију, слетело је од 1. јануара до 13. октобра 9,6 милиона гостију из иностранства, повећање од 63 одсто у односу на исти период 2016. Та бројка је близу онима из 2014. И 2015, најбољим годинама за туризам у Турској и у провинцији Анталија.

                                                     bazar

 

Сахин је објаснио да је Анталија одредиште пре свега за одмор и разоноду у трајању од седам и више дана. Томе су прилагођени хотели, углавном са пет звездица и ол инклузив понудом.

 

Велики удео у овогодишњем повећању броја страних гостију у Турској имају руски туристи. Званичници процењују да ће само у одмаралиштима у Анталији број туриста из Русије достићи до краја 2017. готово четири милиона. У читавој Турској ће их, по овим очекивањима, бити око пет милиона.

 

До сада је за турску индустрију туризма руско тржиште било највеће 2014. године када је одатле стигло четири милиона гостију. У 2016. је уследио стрмоглави пад доласка руских туриста као последица међудржавне кризе због рушења руског војног авиона у новембру 2015. уз границу Турске и Сирије, Сада ће бројка из 2014. бити надмашена као резултат одостаних корака званичних Москве и Анкаре за помирење.

 

Сахин, а и други званичници са којима су се новинари из Србије срели, истакли су како је Русија тржиште са великим потенцијалом. Раст броја гостију из Русије нарочито је важан јер је пре 2016. од њих остваривано 10 посто укупне годишње туристичке зараде Турске.

 

Следи Украјина, чији држављани, по Сахиновом тумачењу, “одкако су остали без Крима, свог главног туристичког одредишта, у све већем броју долазе у Турску.” Повећава се, такође, број гостију са Блиског истока, из арапских земаља и нарочито Израела.

 

 

Прошле године је добра посета била и из Грузије (140.463 посетилаца), Ирана (130.596) и Бугарске (106.026). Највећи годишњи раст су у 2016. забележили туристи из Индонезије, удаљене, најмногољудије муслиманске државе, 117,29 посто у односу на 2015.

 

                                  obalalepota

(Нaставља се...)

 

Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 07 новембар 2017 12:51
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија