Кућа Добрих Вести

Login

Мароко први пут на сајму туризма у Београду

Оцените овај чланак
(3 гласова)

psutnsisjaМароко ове године први пут учествује на Међународном сајму туризма, који се одржава између 22. и 25. фебруара на Београдском сајму.

 

Према саопштењу из амбасаде Краљевине Мароко у Србији, туристичка понуда те државе је представљена на штанду број 1408. у Главној хали, и то је прилика да потенцијални туристи из Србије дознају више о овој егзотичној северноафричкој земљи, као безбедној и егзотичној дестинацији са умереним ценама, у којој су помешани савременост и миленијумска традиција.

 

Позиција Марока на размеђи између Европе и Африке чини ту земљу правим раскршћем - ограниченим водама Медитерана и отвореном према огромном пространству Атлантског океана. Ова „најудаљенија земља залазећег сунца“ богата је контрастима, дестинација је која призива посетиоца да открије два миленијума њене богате историје.

 

                          reybarija

 

У Мароку, земљи у којој се утицаји укрштају, налазе се знаци великих медитеранских цивилизација, попут римских рушевина у Волубилису на северу и архитектуре која сведочи о дугом присуству Француза у Рабату. Знатижељу госта ће изазвати блага муслиманске цивилизације расута широм земље, укључујући Казбу Удајас, зелена пространства Менара вртова и многи други примери низа династија које су наслеђивале једна другу.

 

Земља задивљућих погледа

 

У Мароку су пејзажи величанствени. Земљу чине и море и планине и она је дом пуног спектра медитеранских клима, које се предају песку Сахаре. Мароком се пружају величанствени погледи, са мешавином разноликих, очаравајућих панорама и богатог културног калеидоскопа, те локални људи сматрају да је њихова земља незаобилазна дестинација. Уз то, Мароко је препун хотела из целокупног спектра цена, од великих међународних ланаца до апартмана у породичном власништву.

 

                             maroko

 

 

 

 

 

 

Иако укорењен у својим традицијама, Мароко нуди све угодности модерних времена. Земља је чврсто усредсређена на будућност, а успела је да очува своје традиције, промовише културно наслеђе и користи га као покретача развоја. Град Маракеш је за то савршен пример: округ Медина и њени сукови поседују старомодни шарм без премца, док су Гелиз и Хавирнаж начичкани модерном инфраструктуром и грађевинама. Далеко од тога да су у сукобу, модерност и традиција заједно чине Мароко снажним.

                                

Традиција и модерност руку под руку

 

Мароко постоји хиљадама година и наследио је векове традиције. Па ипак, ова краљевина није ни мало залеђена у времену. Поседује живахну културу која је изражена у малим детаљима који чине дневну рутину и навике, као и у прославама и ритуалима.stepenice

 

Најбољи приступ туристе је шетња градовима и селима у Мароку и доживљај сокака и старих квартова. То госта приближава обичним људима који ће сигурно позвати на шољицу мароканског чаја, стари обичај гостопримства и обреда.

 

Такође, треба искусити живот обичних људи. Мароко и његови становници гаје медитерански животни стил који је препознала Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО). Овај животни стил обухвата обичаје, храну и симболе који омогућавају свекодневно задовољство. 

 

Краљевина воли своје прославе, којима календар обилује. Једна врста догађаја која окупља Мароканце су чувени мусеми, вашари и живахне религиозне прославе. Мароканци кажу да не треба пропустити познати Тан-Тан вашар, који се од 2008. налази на УНЕСКО Листи нематеријалних културних добара. Домаћини препоручују, такође, Гнауа Светски музички фестивал који се сваке године одржава у атлантском лучком граду Есауири.

                                 

Еколошки чист и одржив туризам

 

Мароко нуди мноштво пејзажа, од плажа до планина и од пустиње до урбане џунгле. То је такође земља у којој је ова разноврстност праћена истинском посвећеношћу еколошким принципима.

                       odmor

Мароко настоји да избегне замке модерног живота, нарочито кад је у питању животна средина, па негује туристичко деловање које поштује планету и локалне заједнице. Као аутор одрживе туристичке повеље и домаћин светске конференције о климатским променама (COP22) у Маракешу 2016, Мароко је међу предводиоцима у очувању планете Земље. Од утемељења Повеље о мароканском одговорном туризму и Награда за марокански одрживи туризам, земља се обавезала да увођењем низа стандарда обезбеди да њена туристичка индустрија буде еколошки чиста и одржива.

 

Сваке године је све већи број бизниса и туристичких дестинација у земљи препознат по еколошкој одговорности. До сада је 13 плажа у Мароку освојило награду „Плава застава“ (“Pavillon Bleu”). Такође постоји много хотелских и смештајних објеката широм земље које су стекле „Зелени кључ“. Сва ова еколошка признања имају за циљ да истакну напоре за заштиту природне средине.   

                                                                 maroko more noću plaža      

 

Година 2017. била је изузетна за марокански туризам

 

Мароко је једно од водећих туристичких тржишта у Африци. Преко мароканских граничних прелаза је прошле године у земљу ушло 11,35 милиона иностраних туриста, прекод милион додатних или 10 посто више него у 2016. Број ноћења иностраних туриста у Мароку порастао је за 15 посто, са повећањем стопе испуњености хотелских капацитета и јединица изнајмљивања за 43 посто, три посто више него у 2016, наведено је из Министарства туризма, ваздушног транспорта, занатства и социјалне привреде.

 

Приходи од сектора туризма су порасли на 7,55 милијарди долара у 2017, са око седам милијарди долара у претходној години, наводе у министарству указујући да ће се овај тренд раста наставити.

 

Пораст гостију потиче из већине великих тржишта Краљевине, као што су Немачка (пораст од 15 посто), Холандија и Италија (девет посто), Француска и Шпанија (осам посто), као и Сједињене Америчке Државе (значајан пораст од 29 посто). Са снажним растом настављају и за Мароко тржишта у експанзији, Народна Република Кина, пораст од 15 посто, Јапан (39) и Бразил (38).

 

Број ноћења по категорисаним хотелима повећан је за 15 посто у 2017. у односу на претходну годину. Овај учинак остварен је захваљујући повећању ноћења страних туриста (пораст од 18 посто), као и домаћих туриста (пораст од седам посто).

                          Chefchaouen grad u maroku

 

Последица брзог раста бројки у туризму је интензивнија изградња хотела. У периоду између 2016. и 2021, очекује се повећање броја хотела у Мароку за 30,8 посто.

 

Већина туристичких дестинација у Краљевини је доживела значајан пораст броја ноћења. Најснажнији раст остварен је у градовима Фес (пораст од 39 посто), Уарзазат (37), Тангер (25), Маракеш (17), Агадир и Казабланка (11 посто).

 

Према извештаају Министарства, водеће туристичко одредиште у земљи је Маракеш, са 34,5 посто од укупног броја преноћишта у Мароку 2016. Маракеш је у 2017. посетило два милиона туриста који су остварили седам милиона ноћења. У плану је неколико пројеката изградње везаних за туризам у граду, „укључујући многобројне хотелске пројекте и нови аеродром чије се отварање планира 2030“, додаје се у извештају Министарства.

 

                                    festa

 

Марокански туризам се опоравља

 

После суочавања са неколико изазова претходних година, туристичка индустрија је успела да савлада препреке и тренутно се развија пуном брзином. Сектор је добио убрзање делимично захваљујући новим буџетским авио везама са Европом и повећању броја летова националног авиопревозника Royal Air Maroc.

 

Туристички сектор Марока је други по величини доприноса у укупном домаћем производу (БДП) и игра кључну улогу у економском расту. Туризам, у коме је запослено 2,5 милиона људи је током 2016. чинио 6,6 посто БДП. У туризму је запослено највише људи после пољопривреде и уз извоз и дотације од мароканске дијаспоре, од те индустрије потиче највећи девизни прилив.

 

Влада настоји да од туризма направи једног од носилаца економског, социјалног и културног развоја у Мароку. Намера земље је подизање важности сектора, са документом Министарства туризма „Стратегија туризам 2020“. Циљ је удвостручење величине инустрије и пораст прихода на 15 милијарди долара годишње до краја деценије. Тиме би Мароко постао једна од водећих 20 туристичких дестинација у свету и модел одрживог развоја у региону Медитерана.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 25 фебруар 2018 16:53
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија