Уводне речи даће Пјер Кошар, амбасадор Француске, Силвиа Давидоиу, амбасадорка Румуније, председница Групе франкофоних амбасадора у Београду и Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду

14.15-15.45 Први панел : Француско-немачко пријатељство и настава историје: допринос европском јединству

Проф. Thomas Serrier, Универзитет у Лилу, Француска

Проф. Eckhardt Fuchs, Georg Eckert Institute, Брауншвајг, Немачка.

Проф. Игор Коколењски, Универзитет Вармије и Мазура у Олштину, Пољска

Проф. Дубравка Стојановић, Универзитет у Београду, СРбија

Модератор: Andreas Holtberget, EuroClio, Хаг Холандија

Речи добродошлице упутуће: Анке Конкрад, амбасадорка Немачке, Пјер Кошар, амбасадор Француске, Урс Шмит, амбасадор Швајцарскем Рафал Перл, амбасадор Пољске

Панел дискусија : Француско-немачко пријатељство као инспирација за Европу и Балкан

Анамарија Вичек, државни секретар, Министарство просвете Србије

Sneška Quaedvlieg-Mihailović, генерална секретарка Европа Ностра, Холандија

Бењамин Курц, директор фонда, Француско-немачка канцеларија за младе, Париз/Берлин

Марија Булат, директорка локалне канцеларије RYCO, Београд TBC

Bernard Njicht, шеф Генералног секретаријата за међународне послове, CDIP,  Швајцарска

Модератор: Tobias Flessenkemper,  шеф канцеларије Савета Европе у Београду

Пријава за догађај у Гете институту није потребна. Радни језици су француски, немачки и српски.

Учесници и учеснице Другог београдског симпозијума о настави историје разговараће о наслеђу и улози француско-немачког споразума у постизању европског јединства, и покушати да идентификују начине како да се подстакне мултилатерална културна сарадња у региону југоисточне Европе.

Главно питање скупа тиче се улоге наставе историје у пост конфликтном окружењу као могућег пута ка изградњи мира и европског јединства. Други важан аспект наставе историје, у оквиру референтног оквира компетенција за демократску културу, јесте унапређење образовања за демократију, разноликост и поштовање људских права у инклузивним и динамичним друштвима 21. века која се суочавају са различитим друштвеним и политичким изазовима, базирано на Референтном оквиру компетенција за демократску културу који је развио Савет Европе.

Прошло је 60 година од када је, потписивањем Јелисејског споразума 22. јануара 1963. године, створена основа за нове француско-немачке односе. Развијање француско-немачког пријатељства после Другог светског ратапоследица је пажљиво припреманих дипломатских активности. У том низу догађаја издвајају се Миса помирења уКатедрали у Ремсу 8. јула 1962. коју су заједно обележили француски председник Шарл де Гол и канцелар СавезнеРепублике Немачке Конрад Аденауер, као и обраћање младим Немцима председника де Гола у Лудвигзбургу9. септембра 1962.године. Јелисејски споразум је резултирао политичким договором о пријатељству Француске иСавезне Републике Немачке. Потписивањем овог споразума, Немачка и Француска су , након векова ривалстваи ратова, успоставиле различите облике сарадње. Она је примарно обухватила области културе, образовања иукључивања младих, посебно се фокусирајући на наставу историје и културу заједничког сећања као предуслова запостизање ширег европског јединства. После 1990. године успостављена је и трилатерална сарадња са Пољскомуспостављањем тзв. „Вајмарског троугла”. Појава Пакта за стабилност југоисточне Европу 1999. године јеподстакла сарадњу младих у региону југоисточне Европе по угледу на Француско-немачку канцеларија за младе.

Потписивањем споразума о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РYЦО) у Паризу 2016.годинеомогућено је отварање Канцеларије РКСМ-а са седиштем у Тирани.

Учесници Другог београдског симпозијума о настави историје разговараће о наслеђу и улози француско-немачкогспоразума у постизању европског јединства, и покушати да идентификују начине како да се подстакнемултилатерална културна сарадња у региону југоисточне Европе.

У оквиру симпозијума одржаће се радионице за стручњаке из области образовања, пре свега за наставнике историјеи других друштвено хуманистичких предмета, уз учешће представника академских кругова, аутора програманаставе и учења и студената историје Универзитета у Београду.

Закључци са дводневног скупа послужиће за унапређење образовних политика и наставе историје, узимајући у обзир искуства из француско-немачке, швајцарске,пољске, кипарске, и других европских пракси.

Главно питање овог скупа тиче се улоге наставе историје у пост-конфликтном окружењу као могућег пута ка изградњи мира и европског јединства. Други важан аспект наставе историје, у оквиру референтног оквира компетенција за демократску културу, јесте унапређење образовања за демократију, разноликост и поштовање људских права у инклузивним и динамичним друштвима 21. века која се суочавају са различитим друштвеним и политичким изазовима.

Извор: Кућа добрих вести