Кућа Добрих Вести

Login

ЕУ: Одобрен закон за обнављање екосистема, врста и станишта

Оцените овај чланак
(2 гласова)

planetaekosistemmmmmmmЗакон ЕУ о обнови природе који су земље чланице данас коначно одобриле, има за циј да прекине погоршање биодиверзитета обновом урушених екосистема и очувањем шума, токова воде и пољопривредних површина, према тексту који је ипак ублажен после жестоке политичке борбе.

 

ЕУ је данас дала коначно одобрење великог и дуго очекиваног плана за бољу заштиту природе -такозваног Плана обнове природе, који се месецима суочавао са противљењем неколико држава чланица и великим протестима пољопривредника.

 

Закон, који има за циљ обнављање екосистема, врста и станишта у ЕУ, коначно је усвојен на састанку министара животне средине у Луксембургу након што је прикупио потребну подршку квалификоване вец́ине која представља 15 од 27 земаља чланица и 65 одсто становништва ЕУ.

 

Текст су европосланици одобрили крајем фебруара а гласњем министара за животну средину ступио је на снагу.

 

План обнове природе је део Европског зеленог договора који настоји да успостави амбициозне светске циљеве за климу и биодиверзитет.

 

Према плану, државе чланице ц́е морати да испуне циљеве обнове за одређена станишта и животињеске врсте, како би покриле најмање 20 одсто копнених и морских површина у региону до 2030. године.

 

Повезан са међународним законом Кунминг-Монтреал усвојеном наклиматском састанку посвећеном биодиверзитету ЦОП15, текст предвђа да европска 27-орица до 2030. године уведу мере рестаурације на 20 одсто копнених и морских површина на нивоу ЕУ, а затим до 2050, у свим зонама којима је то потребно.

 

Наведене су разне врсте станишта, средине са специфичном флором и фауном - влажне зоне, ливаде, шуме, реке, подводне површине. Свака земља треба до 2030. године да рестаурира најмање 30 одсто станишта у лошем стању, а затим 60 одсто до 2040. и 90 одсто до 2050.

 

Предвиђена је одређена флексибилност за врло распрострањена и заједничка станишта.

 

До 2030. приоритет треба да буде дат локацијама које се налазе у зонама сврстаних под Натура 2000. Земље чланице ће морати да усвоје прецизне мапе пута.

 

Брисел је желео да наметне обавезујући циљ за одржавање рестаурираних зона у добром стању али су се државе и европосланици определили да то буде само назначи да је потребно предузимање мера, без обавезног резултата.

 

Постојаће флексибилност за земље покривене већински само једним типом екосистема (скандинавске земље) и предвиђени су изузеци за обновљиву енергију и војну инфраструктуру.

 

У првобитном преговарачком документу европосланици су искључили потпуно члан који се односи на пољопривредно земљиште. На крају тај члан је враћен после разговора са државама чланицама у изразито ублаженом облику.

 

Уведена је мера о могућности суспендовања примене одредби из текста у случају ванредних околоности, посебно у случају "озбиљних последица о расположивости потребног земљишта да се осигура довољна произхводња за потрошњу у ЕУ".

 

Та такозвана ванредна кочница ће бити активирана од стране Европске комисије најдуже на годину дана.

 

Државе чланице ће бити обавезне да не смањују своје градске зелене површине и површине са дрвећем 2030. у односу на 2021. годину (уз флексибилност ако такве површине већ чине 45 одсто урбаног екосистема) и затим ће наставити да их јачају.

 

Текст предвиђа укидање препрека (на пример малих застарелих брана( на рекама и водотоковима да би дсотигли најмање 25.000 "слободних" водотокова до 2030. године ради боље "природне повезаности".

 

У истом року државе треба да усвоје мере које омогућују "позитиван" развој више шумских индикатора - угљеник, птичја популација, количина мртве шуме на тлу. У вези последње тачке треба имати у виду ризик од пожара у врло сувим облатсима.

 

Оквирни циљ о засађивању најмање три милијарди додатних стабала у ЕУ до 2030. године укључен је у тексту закона.

 

ЕУ је предвидела око 115 милијарди евра из свог буџета за 2021-2027 за биодиверзитет.

 

Брисел процењује да ће сваки инвестиран евро донети између осам и 38 евра преко предности које дају здрави екосостеми (издаци за здравље, полинизација, квалитет тла, мање поплава, ублажабање климе, количина сачуваног рибљег фонда...).

 

Извор: Бета/Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено субота, 22 јун 2024 15:11

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија