Међутим, постоје много суптилнији знаци који могу да покажу да дете развија нешто што ће му бити изузетно важно током читавог живота, емоционалну зрелост.

Клиничка психолошкиња Линдзи К. Гибсон каже да се здраво емоционално сазревање види по томе што дете постаје све способније да разуме сопствена осећања, односе са другим људима и свет који га окружује.

Према њеним речима, емоционално зрела деца имају добре основе да једног дана постану прилагодљиви и разумни одрасли људи, способни да решавају проблеме, одржавају квалитетне дугорочне односе и пронађу смисао у ономе што раде.

Стрпљење, пажња и љубав које добијају од родитеља у детињству могу да представљају важан темељ њихове отпорности касније у животу.

1. Пуни су енергије и ентузијазма

Први знак можда није оно што би родитељи очекивали.

Емоционално здраво дете често показује много енергије, снажно се интересује за одређене ствари, потпуно се уноси у игру и има потребу да истражује оно што га привлачи.

Таква количина енергије понекад може да исцрпи родитеље, али Гибсон сматра да је управо тај ентузијазам важан. Дете које са узбуђењем истражује свет развија унутрашњу мотивацију која може да га прати и када одрасте.

Родитељи могу да подстакну ову особину тако што ће саслушати дететове идеје, чак и када не могу или не желе да испуне све његове жеље.

Важно је да дете зна да може да вам исприча шта му је пало на памет, без страха да ћете одмах омаловажити његову идеју.

2. Све боље разумеју себе, али и друге

Како дете сазрева, постаје способније да препозна оно што се догађа у њему самом.

Почиње боље да разуме сопствена осећања, жеље и реакције. Из те самосвести постепено се развија још једна важна особина, емпатија.

Дете почиње да схвата да и други људи имају сопствена осећања и другачији поглед на исту ситуацију.

Родитељи ту имају велики утицај. Ако дете види да се ви интересујете за осећања других људи, велика је вероватноћа да ће и само почети да обраћа пажњу на њих.

3. Знају да се заузму за себе

Емоционално зрело дете није нужно оно које увек без поговора слуша одрасле.

Напротив.

Један од знакова здравог развоја јесте способност детета да каже шта мисли, брани своје ставове и заузме се за себе, а да истовремено буде спремно на сарадњу и компромис.

Родитељ зато не мора да промени одлуку сваки пут када се дете побуни. Много је важније да му дозволи да изнесе своје мишљење.

На тај начин дете учи две ствари истовремено. Има право на сопствени став, али неслагање не мора да прерасте у свађу или напад на другу особу.

4. Не плаше се да вам покажу рањиву страну

Дете које сазрева осећа да пред родитељима сме да буде рањиво.

Може да призна да је повређено, уплашено, тужно или несигурно и верује да ће га родитељ саслушати.

То може да остане важно чак и током тинејџерских година. Гибсон наводи да ће се и адолесценти обраћати родитељима за утеху и блискост ако осећају да одрасли поштују њихову приватност и потребу за самосталношћу.

Родитељи такву везу граде када осећања детета схватају озбиљно, уместо да их умањују или му поручују да нема разлога да се тако осећа.

5. Све боље контролишу емоције

Емоционална зрелост не значи да дете никада није љуто, тужно или фрустрирано.

Разлика је у томе шта ради са тим осећањима.

Како сазрева, дете постаје способније да поднесе непријатне емоције без потпуног слома или аутоматског окривљавања других људи. Постепено развија стрпљење и већу толеранцију на стрес.

Може веома добро да зна због чега је љуто и на кога је љуто, али истовремено почиње да разуме да његове речи могу да повреде друге.

Другим речима, учи да се противи нечему без нападања особе са којом се не слаже.

Родитељи могу да помогну тако што ће детету показати да су спремни да чују његову страну приче. Када дете верује да ће бити саслушано, мања је потреба да незадовољство показује агресивним или пасивно-агресивним понашањем.

6. Развијају сопствена интересовања

Још један добар знак јесте када дете почне самостално да бира ствари које га занимају.

Можда жели нешто да направи, сакупља одређене предмете, истражује неку тему, осмисли пројекат или се потпуно посвети хобију који родитељ никада није предложио.

То показује да се развија као засебна особа са сопственим интересовањима и циљевима.

Ако вам дете редовно долази са новим идејама и великим плановима, Гибсон сматра да је то добар знак да сте створили простор у којем се осећа довољно сигурно да буде креативно.

7. Постају самостални у складу са својим узрастом

Емоционално сазревање види се и по томе што дете све чешће покушава само да пронађе решење за проблем.

Испробава сопствене идеје и није потпуно паралисано страхом да ће погрешити.

То не значи да родитељи треба да дозволе детету апсолутно све. Границе су и даље потребне и морају да одговарају његовом узрасту.

Али чињеница да дете жели да изађе у свет, нешто покуша и суочи се са изазовом може да буде показатељ да сте му дали довољно самопоуздања да верује у сопствене способности.

8. Свет више не виде само као црн или бео

Један од можда најзанимљивијих знакова емоционалног сазревања појављује се када начин размишљања детета постане сложенији.

Млађа деца често посматрају ствари веома једноставно. Нешто је добро или лоше, праведно или неправедно.

Како сазревају, почињу да схватају да стварни живот није увек тако једноставан.

Све боље повезују узроке и последице, размишљају о томе шта би могло да се догоди након одређене одлуке и схватају да иста ситуација може да се посматра из неколико различитих углова.

Таква ментална флексибилност касније им омогућава да се лакше прилагођавају променама.

Родитељи могу да је подстакну тако што ће пред децом објашњавати како сами размишљају о неком проблему и охрабривати их да замишљају различите могуће исходе исте ситуације.

Родитељи не морају да буду савршени

Ниједан од ових знакова не значи да дете мора у сваком тренутку да буде смирено, разумно и самостално.

Емоционална зрелост је процес.

Дете ће и даље имати тренутке беса, доносити погрешне одлуке, бурно реаговати и тражити помоћ одраслих. Оно што је важно јесте да током одрастања постепено постаје способније да разуме шта осећа, да прихвати перспективу других, решава проблеме и прилагођава се новим околностима.

Према Гибсон, управо стрпљење, пажња и наклоност родитеља пружају подршку из које може да се развије отпорност која ће детету користити током читавог живота.

Извор: Нова